Šej: Žalimo zbog žrtava u SRJ 1999.

Beč -- NATO je 1999. godine verovao da će operacija bombardovanja Jugoslavije trajati svega 48 sati, a ne 78 dana, tvrdi tadašnji portparol Alijanse Džejmi Šej.

Izvor: Tanjug
Podeli

Šej - poznat i kao tvorac fraze "kolateralna šteta" - smatra da je ta akcija NATO-a bila uspešna, iako je mogla biti i uspešnija, a danas žali zbog grešaka, odnosno civilnih žrtava, rečima da su "takve stvari za žaljenje i sramne".

"Odbacujem odlučno da je bilo kakakv takav napad bio nameran. To su bile stravične greške. Imamo problema da iz vazduha uvek savršeno identifikujemo ciljeve", rekao je on u intervjuu bečkom dnevniku "Prese".

Kao portparol, kaže, morao je brzo da objasni šta se dogodilo, ali je često predugo trajalo dok je od vojske dobio potrebne informacije, ponekad i nekoliko dana.

"U jednom modernom medijskom svetu to je presporo. Morali smo biti bolje pripremljeni na tako dugu NATO operaciju, ali na kraju smo bili profesionalniji nego na početku intervencije", dodao je.

Po njegovom mišljenju, bilo je mnogo stvari koje su dobro prošle i na Kosovu je brzo intervenisano, a "strava u Bosni" predugo je gledana s distance.

"Izvukli smo pouke iz Srebrenice i na Kosovu nismo prazno pretili kao prethodno u Bosni. Da li je Kosovo bio savršena intervencija - ne. Ali je bila bolja od Bosne", uveren je Šej.

Po njegovim rečima, masovna proterivanja na terenu počela su još pre intervencije NATO-a, a 100.000 ljudi je interno raseljeno. Srpske snage su, tvrdi, pre intervencije NATO-a započele proterivanja, pa bi broj žrtava na Kosovu bio mnogo veći bez operacije NATO-a, zaključuje Šej.

"Ako neko kao Slobodan Milošević kontroliše događanja na terenu, onda se ne može diktirati šta se događa. Morali smo predvideti kako će Milošević reagovati na NATO intervenciju. On je proterao kosovske Albance i niko nije bio pripremljen na navalu izbeglica. To je bila ogromna kriza za Makedoniju i Albaniju", rekao je.

Šej je dodao da je sada poznato da je iza kulisa bilo razgovora između više zemalja o mogućoj kopnenoj intervenciji, koja bi bila logičan dalji korak, ali da u NATO-u nije bilo takve zvanične odluke.

"Verujem da je Milošević strahovao od kopnene intervencije. On je verovao da je bolje da napusti Kosovo sa većinskim delom netaknutom vojskom, nego da je šalje na NATO", naglasio je on dodajući da su SAD uspele dobro da uključe Rusiju, koja je preporučila Miloševiću da je vreme da prestane.

Upitan o efektivnosti NATO bombardovanja i činjenice da je manje nego što se prikazivalo uništena vojna oprema jugoslovenskih snaga, Šej je rekao da u konfliktima treba posebno biti oprezan sa statistikama.

Podaci dobijeni od satelita ili od pilota nisu uvek precizni, ali je tehnologija, od rata na Kosovu, u ovoj oblasti mnogo poboljšana.

NATO se, po njegovim rečima, u međuvremenu promenio, i moderne snage su naučile da sarađuju sa civilnim organizacijama, kao na primeru Kosova, gde NATO vodi Kfor i tesno sarađuje sa Euleksom.

Tokom 78-dnevnih NATO napada na SRJ, od 24. marta do 10. juna 1999, stradalo je skoro 3.000 ljudi, a materijalna šteta procenjena je na desetine milijardi dolara.

strana 1 od 195 idi na stranu