Ljajić: Možda kraća radna nedelja

Beograd -- Jedna od mera o kojima Vlada razmišlja da bi očuvala radna mesta u vreme ekonomske krize je skraćenje radne nedelje na 32 sata, kaže ministar Rasim Ljajić.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli

Skraćenje radne nedelje jedan je od predloga o kome razmišlja Vlade Srbije kao meri za ublažavanje ekonomske krize. Ukoliko predlog Vlada usvoji, on neće biti obavezujući za sve poslodavce, već samo za preduzeća koja planiraju otpuštanje radnika, izjavio je ministar rada i socijlane politike Rasim Ljajić.

On je kazao da usvajanje skraćenja radne nedelje ne bi podrazumevalo smanjenje plate, već bi se radno vreme nadoknadilo prekovremenim radom u narednih šest do 12 meseci.

Ljajić je ukazao da bi to bila preventivna mera da bi se izbeglo otpuštanje radnika kroz smanjenje troškova rada.

Ministar rada je rekao da ta mera neće biti jednostrana, već će biti doneta konsenzusom političkih i socijalnih partnera i moraće da prodje kroz Socijalno-ekonomski savet.

Kada bi mogla da se završi ekonomska kriza i koliko će biti jak talas koji će pogoditi Srbiju niko se ne usuđuje da proceni.

Međutim, podaci su republičkog zavoda za statistiku su zabrinjavajući. Nivo proizvodnje iz januara ove godine najniži je od novembra 2000. Porast cena na malo od 5,4 odsto u januaru i februaru, najviši je od 2001.

S obzirom da zbog krize velikom broju zaposlenih u Srbiji preti otkaz, vlada razmišlja da preporukom o smanjenjenju broja radnih sati spreči masovno otpuštanje. Ministar rada i socijalne politike kaže da bi zaposleni dolazili na posao četri dana u nedelji, a da bi plate ostale iste.

Zaposleni smatraju da je predlog dobar, jer im pruža dodatnu sigurnost, a kako neki kažu i mogućnost još jednog posla. Međutim, većina ne veruje da će primanja ostati ista.

Stručnjaci osmatraju da bi bilo dobro da se ova mera ne odnosi samo na privatne kompanije, već i na javni sektor. Ipak, i ekonomisti ističu da je nerealno očekivati da se radi manje, a da zarade ostanu iste.

Miroslav Zdravković, ekonomski analitičar kaže da je, ako pada proizvodnja za nekih 30 odsto i više, teško očekivati da će zaposleni u prerađivačkoj i izvođačkoj industriji primti istu platu.

“Dubina pada je izuzteno oštra i krajnje je ilzorno očekivati da neće biti smanjena zarada” rekao je Zdravković.

Ovu meru već su usvojile neke evropske zemlje. U Sloveniji država za peti neradan dan isplaćuje i novčanu nakodnadu. Da li će tako biti i u Srbiji rešiće se posle sastanka nadležnih ministarstava, sindikata i Unije poslodavaca.

Arsić: Samo kao preporuka

Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsić izjavio je danas da skraćenje radnog vremena može da bude dato samo kao preporuka poslodavcima i da ne bi to trebalo uvoditi kao obavezujuću i opštu meru.

"Treba to dati kao preporuku i tu odluku prepustiti samim preduzećima, odnosno dogovoru između poslodavaca i sindikata", izjavio je Arsić.

Prema njegovim rečima, pre takvog predloga treba se konsultovati i sa pravnicima, jer treba rešiti pitanje u vezi radnog staža, odnosno njegovog povezivanja.

"Neki pravnici smatraju da bi to moglo da predstavlja problem", rekao je on.

Arsić je naveo da je u Nemačkoj taj sistem pokazao rezultate, da radnici rade kraće i idu na duže odmore, ali da u Srbiji treba videti da li postoji ekonomska opravdanost za tako nešto.

Na pitanje i da li je dobar predlog da dve žene rade na jednom radnom mestu, po četiri sata dnevno, što se takođe pojavilo kao ideja za očuvanje posla, on je naveo da bi ako bi plate bile u punom iznosu, to bio dodatni trošak za poslodavca, a da ukoliko se zarada deli na pola, pitanje je da li se sa tim iznosom sredstava može živeti.

Orbović: Nismo protiv

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je da će taj sindikat podržati vladin predlog o smanjenju radne nedelje sa sadašnjih 40 na 32 radna sata, ali će predložiti i niz drugih mera u cilju zaštite zaposlenih, kao što je produžavanje plaćenog odsustva.

"Mi nismo protiv skraćenja radne nedelje jer smatramo da je najgore rešenje otpuštanje radnika u firmama koje zbog svetske ekonomske krize nužno smanjuju proizvodnju", rekao je Orbović.

Orbović je najavio da će SSSS uskoro izaći sa predlogom zaštite svih radnih mesta u Srbiji, a kao primer je naveo proširenje mogućnosti predviđeno Zakonom o radu o upućivanju radnika na plaćeno odsustvo.

On podseća da je Zakonom predviđeno plaćeno odsustvo od 45 dana i smatra da bi ono moglo biti produženo na 90 dana.

Orbović smatra da je odlučujuća uloga na državi jer je ona ta koja bi morala da subvencioniše poslodavce kako ne bi došlo do smanjenja zarada zaposlenima koji bi radili kraće.

Prvi čovek sindikata smatra i da bi to pitanje treba da bude rešeno vladinom uredbom, i to što pre kako bi se mnogi nadolazeći problemi predupredili.

Poslodavci: Može, uz državne subvencije

Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atancković izjavio je da to udruženje neće imati ništa protiv predloga o skraćenju radne nedelje, ukoliko država prihvati da subvencioniše deo zarada zaposlenima.

Atanacković je objasno da je reč o čistoj matematici jer, kako je rekao, ako posla nema, postoje dva načina za preživljavanje poslodavaca - da radnici budu otpušteni ili da budu zadržani s tim što bi za smanjeni rad imali i niže zarade.

"Poslodavcima nije u interesu da otpuštaju radnike zato što su to radnici koji su već navikli na određene tehnološke procese. Zajednički je interes da se to pitanje reši na obostrano prihvatljivi način, a skraćenje radne nedelje je nešto što se samo po sebi nameće", smatra Atanacković.

S druge strane, ekonomski razlozi nalažu poslodavcima da u slučaju skraćenog radnog vremena nije moguće da zaposleni primaju iste zarade, jer bi u tom slulčaju to više značilo da je reč o izbolju, a ne o neimaištini.

"To bi značilo da je profit firmi toliko dobar da radnici mogu da rade kraće, a da primaju iste zarade", precizirao je on, navodeći da će stav o vladinom predlogu skraćenja radne nedelje doneti zvanični organi Unije.

Zato je, kaže Atanacković, neophodno da tu razliku u radnom vremenu poslodavcima, odnosno zaposlenima neko nadoknadi kroz subvencije ili umanjenja stope doprinosa.

Ekonomija

Pad prodaje goriva u Srbiji

Beograd -- Ekonomska kriza uticala je i na pad prodaje goriva u Srbiji, kažu naftaši, iako Srbija, po aktuelnim cenama, ima srednje skupo gorivo među evropskim zemljama.

Ekonomija utorak 31.03. 18:34 Komentara: 6
strana 1 od 101 idi na stranu