Seksualna aktivnost tinejdžera

Starosna granica stupanja u prvi seksualni odnos se spušta, pa ne treba da čudi podatak da se broj abortusa maloletnica povećava iz godine u godinu. Srbiju karakteriše oko 200.000 namerno prekinutih trudnoća, što je svrstava na vrh lestvice po broju abortusa.

Istraživanje Instituta društvenih nauka pokazalo je da tokom godine 50 od 1.000 adolescentkinji starosti od 15 do 18 godina izvrši abortus i to samo u državnim bolnicama, dok je znatno veći broj onih koji se obave u privatnim klinikama.

Istraživanje sprovedeno u 30 gradova Srbije pokazalo je i to da je prvo seksualno iskustvo imalo 22,5 odsto dečaka i 3,5 odsto devojčica, starosti od 11 do 15 godina.

"Istraživanja su pokazala da se sve više spušta starosna granica prvog seksualnog odnosa i takođe, nažalost, da je pored toga što je u porastu seksualna aktivnost tokom adolescencije, u porastu i broj adolescentnih namernih prekida trudnoće. Takođe su prisutni i drugi vidovi rizičnog ponašanja kao što je seksualna aktivnost bez upotrebe zaštite, odnosno bez pokušaja prevencije neželjene trudnoće", kaže Mirjana Rašević, direktorka Instituta društvenih nauka.

Osnovni problem je što se devojke, kako pokazuju istraživanja, i pored toga što postoji veliki izbor kontraceptivnih sredstava, najčešće oslanjanjaju na "reč mladića", odnosno na tradicionalnu metodu – prekinut snošaj, što je potpuno nesigurno.

Jedan od razloga velikog broja abortusa maloletnica je rana seksualna aktivnost koja dovodi do neplanirane i neželjene trudnoće kada su isuviše mlade i nespremne da se suoče sa odgovornostima.

"Mlada osoba, sasvim sigurno, ne poznaje dovoljno oblast seksualnosti, ne poznaje dovoljno posledice, kako fizičke tako i psihičke, ukratko, ne zna šta joj se sve može dogoditi. Ono što može da čuje u medijima ili od vršnjaka su samo površne, a često i netačne informacije", kaže psihološkinja Maja Medaković.

Veliki broj devojaka zaljubljenost izjednačavaju sa ljubavlju i stupaju u seksualne odnose jer se plaši da će biti ostavljene. Ima i onih koje se povode rečima starijih muškaraca u kojima pronalaze sigurnost, pa i pored toga što su svesne mogućih posledica ulaze u rizične situacije uveravajući se da se njima ništa ne može dogoditi.

Rano stupanje u seksualne odnose, kada većina devojaka nije psihofizički i psihosocijalno zrelo, psiholozi objašnjavaju i skolonošću mladih ka impulsivnom, a ne racionalnom i promišljenom donošenju odluka.

"Dakle, ne razmišlja se mnogo o posledicama, o karakteristici odnosa u koji se ulazi već se mlada osoba vodi svojim trenutnim emocionalnim stanjem, recimo seksualnom privlačnošću, a najčešće zaljubljenošću", kaže Medakovićeva.

Osnovni problem koji dovodi do neželjene trudnoće je što adolescentkinje nemaju razvijenu veštinu donošenja odluka, kao ni veštinu komunikacije sa muškarcima, kojom bi rekle "ne".

Zbog svega navedenog, stručnjaci rešenje problema vide u promociji reproduktivnog zdravlja mladih koje podrazumeva seksualnu edukaciju u školama, razvoj mreže savetovališta za reproduktivno zdravlje i aktiviranje masovnih medija. U zemaljama koje su uvele ovu vrstu edukacije u osnovne škole, došlo je do odlaganja prvog seksualnog odnosa, pa i smanjenog broja abortusa maloletnica.