G8: Borba protiv gladi prioritet

U predlogu ove odluke na samitu G8 kaže se da to treba da seljacima u siromašnim zemljama da omogući veću produktivnost u proizvodnji hrane. Međunarodne humanitarne organizacije, međutim, smatraju da ovaj novac nije dovoljan za realizaciju te strategije. Trodnevni samit G8 danas se završava u italijanskom gradu L' Akvili.

Specijalizovana agencija UN za ishranu i poljoprivredu je uoči samita G8 saopštila da će se broj gladnih u svetu ove godine uvećati na preko milijardu ljudi.

Predlog G8 za obimna ulaganja u povećanje poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje ishrane u siromašnim zemljama trebalo bi, kako je rečeno na samitu G8, znatno da smanji broj gladnih i neuhranjenih ljudi u Africi, ali i u drugim siromašnim regionima sveta.

"Zadovoljni smo što je hrana jedna od glavnih tema samita. I treba da bude. Ovo je veliki izazov za svet, i činjenica da lideri najrazvijenih zemalja imaju potrebu da raspravljaju o ovom pitanju i da će ulože 15 milijardi dolara za povećanje proizvodnje hrane znači da je situacija zaista kritična, ali da smo na dobrom putu da to rešimo”, kaže direktorka Svetskog programa za hranu Žozet Širan.

“Bez hrane ljudi se ili bune ili sele u potrazi za hranom ili umiru. Ne postoje druge opcije. Tako da se vraćamo osnovama. To je stvarnost, sa kojom moramo da se suočimo", navodi ona.

Grupa 8, čiji članovi su SAD, Japan, Nemačka, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Italija i Kanada, ovaj samit završava zajedničkom deklaracijom u kojoj će se nabrojati sva bitna pitanja, predlozi i odluke sa skupa "osmorke" na kojem su prisustvovali i državnici mnogih drugih zemalja, uključujući i lidere takozvanih brzo rastućih ekonomija, predvođenih Kinom i Indijom.

Na samitu u L’ Akvili raspravljalo se o raznim aspektima sadašnje svetske ekonomske krize, ali posebna pažnja posvećena je mogućnostima dogovora u vezi sa uticajem na klimatske promene i redukcijom štetnih gasova.

Učesnici su iskazali podršku naporima koje čine vlade širom sveta da bi povećale privredni rast, smanjile siromaštvo, ali istovremeno i smanjile zagađenje planete.

Zaključeno je da se na vreme mora osmisliti odgovarajuća "izlazna strategija" za svetsku ekonomiju nakon što krizno razdoblje prođe i svetska privreda počne normalno da funkcioniše.