Širom sveta antikineski protesti

Protesti su započeli u Aziji, a održani su i u Londonu, Parizu, Briselu i Amsterdamu. Olimpijske igre u Pekingu su postale povod kritike antikineskih aktivista o različitim pitanjima - poštovanju ljudskih prava, kineske vladavine na Tibetu, abortusa i zabrane pokreta Falung Gong.

Peking, sa druge strane, smatra održavanje Olimpijskih igara manifestacijom od izuzetnog nacionalnog značaja i čini sve kako bi njihovo održavanje prošlo bez incidenata.

U Ankari, jedna demonstrant zaodbio je opekotine drugog stepena nakon što je pokušao da se spali na protestu nekoliko stotina etničkih Ujgura, rekli su zvaničnici.

On pripada lokalnoj zajednici Ujgura, etničke manjine koja u Kini traži veću autonomiju.

Dok je na velikom video-bimu na Trafalgarskom trgu u Londonu emitovan početak otvaranja Olimpijskih igara, oko kineske ambasade okupili su se demonstranti protestujući zbog načina na koji kineske vlasti tretiraju ljude na Tibetu, Sudanu, Zimbabveu i Mjanmaru.

"Olimpijada na prvom mestu uopšte ne bi trebalo da se održava u Kini, jer vlasti te zemlje ozbiljno ugrožavaju ljudska prava", rekao je jedan od okupljenih demonstaranata Lijavang Cang, čija porodica je pobegla sa Tibeta pre devet godina.

Više od 300 ljudi okupilo se na trgu noseći crvene marame u znak sećanja na one koji su poginuli u protestima na Tibetu.

U Parizu, policija je pokušala da spreči okupljanje demonstranata oko kineske ambasade, ali su muškarac i žena ipak uspeli da se popnu na vrh ambasade i postave transparent na kome je bio znak Olimpijskih igara predstavljen kao pet ukrštenih policijskih lisica.

Demonstranti u Briselu su se, takođe, priključili globalnom protestu.

Ispred sedišta Evropske unije pet osoba sa olimpijskim krugovima oko vrata, krvavim zavojima na glavama i rukama na kojima su bile lisice, protestvovali su držeći transparente na kojima je pisalo "Za slobodan Tibet".

Veliki broj demonstranata okupio se i u Amsterdamu. Oni su se, mašući tibetanskim zastavama u znak protesta, provozali biciklima pored stadiona koji se nalazi van grada i na kome su održane Olimpijske igre 1928. godine.

Jedan od demonstranata rekao je da je pre šest godina pobegao iz manastira na Tibetu nakon što je uhvaćen da čita knjigu koju je napisao dalaj lama i da je nakon toga bio pretučen.

"Važno je da mi, u slobodnim zemljama, pokažemo svetu da se zalažemo za one koji su uhapšeni, maltretirani ili umrli u zatvorima na Tibetu", rekao je on.

U Pekingu, centralno obeležje tog grada, trg Tjenanmen, čuvaju jake snage bezbednosti. Stranci koji su tokom proteklih dana pokušali da protestuju su deportovani, a Kinezi koji su imali istu nameru su uhapšeni i nalaze se u pritvoru.

Oko 3.000 Tibetanaca danas je protestovalo i u Nju Delhiju zbog održavanja Olimpijskih igara u Kini.

Iz istog razloga, više stotina izbeglica iz Tibeta pokušalo da uđe u kineski konzulat u Katmanduu, prestonici Nepala, ali ih je policija sprečila.

"Kina nije pravo mesto za održavanje Olimpijskih igara, to su krvave igre i sramota za Olimpijadu", čulo se iz mase koja je došla do indijskog parlamenta, a uzvikivani su i drugi antikineski slogani.

U masi koju je kontrolisala indijska policija, ne dozvoljavajući joj da priđe zgradi parlamenta, bilo je i tibetanskih monaha, a mnogi učesnici protesta nosili su majice na kojima je pisalo "Sloboda za Tibet".

Njima se, u jednom trenutku, pridružilo nekoliko stotina pristalica prodemokratskog pokreta u Mjanmaru, prenose zapadne novinske agencije, napominjući da je i ta grupa nosila zastave Tibeta.

Indija je mesecima centar protesta Tibetanaca u egzilu, a od početka avgusta oni su se dva puta okupljali ispred kineske ambasade u Nju Delhiju.

Protesta je bilo i u Darmsali, na severu Indije, gde je sedište tibetanske vlade u egzilu.

Veliki protesti protiv kineske vladavine započeli su 10. marta u Lasi prestonici Tibeta, na godišnjicu ustanka Tibetanaca.