"Denacionalizacija od 2008."

Sedam godina pošto je DOS kao predizborno obećanje najavljivao zakon o denacionalizaciji, najavljena je javna rasprava o radnoj verziji zakona koji tu oblast reguliše. Ministar Mirko Cvetković najavio je javnu raspravu o radnoj veziji zakona o denacionalizaciji u naredna dva meseca.

Ministar je ocenio da će taj pravni akt biti u primeni od početka 2008. U Mreži za restituciju strahuju da je javna raprava zapravo još samo jedan način odlaganja denacionalizacije, koja je počela još 1991, za vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Ministar finansija je objasnio da će imovina prvobitnim vlasnicima biti vraćana u naturi gde je to moguće. Cvetković je napomenuo da taj predlog zakona u osnovi sadrži principe koje je predvideo prethodni ministar zadužen za tu oblast Milan Parivodić.

"Razlika je u detaljima, osnovne crte su poznate. Kod zakona se radi o osnovnom principu da to bude restitucija u naturi gde god je to moguće, a kad nije moguće onda se primenjuju dva sistema", kaže Cvetković.

"Jedan je sistem novčane kompenzacije, drugi sistem zamene. Dakle, to su opšti principi koji važe u bilo kom zakonu, pa i u zakonu koji je pripremio Parivodić", kaže Cvetković.

Cvetković je rekao i da je vrednost imovine koju treba vratiti prvobitnim vlasnicima oko četiri milijarde evra.

Radna verzija nacrta zakona sadrži i regulativu o gradskom građevinskom zemljištu i načinima obeštećenja i zakupa.

U naredna dva meseca o radnoj verziji će se razgovarati na četiri okrugla stola, na kojima će učestvovati "korisnici" denacionalizacije i organizacije koje štite njihove interese, nevladine organizacije, eksperti i institucije nadležne za sprovođenje zakona.

Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić strahuje da će javna rasprava samo odložiti donošenje zakona na koji se čeka početka 90-ih.

"I u vreme vladavine Slobodana Miloševića, ali i potom i posle 5. oktobra, bilo je u opticaju, ali zaista neću preterati ako kažem, najmanje dvadesetak nacrta. Manje-više, svi oni imaju jednu osnovu", kaže on.

"Ne mogu da kažem da li je taj nacrt identičan s nacrtom koji je uradilo prethodno Ministarstvo finansija, na čelu s Parivodićem. Ako je istina da je i ovaj novi nacrt napravljen na bazi tog prethodnog, onda je to ne samo prihvatljivo nego možda i najracionalnije rešenje", kaže on.

Mile Antić kaže da su države u regionu problem restitucije uglavnom davno rešile. "Slovenija je taj proces počela već 1991. Opredelila se za dominantno naturalnu restituciju. Postoje i tamo obveznice, ali uglavnom se vraćalo u naturi", kaže on.

"Vraćala se imovina koja je oduzeta, vraćalo se i građevinsko zemljište. Naravno, postoje slučajevi gde se to nije sprovelo, međutim i u drugim, uopšte bivšim komunističkim zemljama, evidentno je da su posle nekoliko godina primene ti zakoni bili poboljšavani", kaže on.

"Što su više ti nacrti zakona u sebi sadržali i suštinski se sprovodili na bazi naturalne restitucije standard stanovništva u tim zemljama, direktan priliv stranih investicija, grinfild-investicija, je zaista bio direktno povezan s količinom imovine vraćene u naturi i brzinom vraćanja", kaže Antić.

Prema poslednjim informacijama, postoji oko 73.000 zahteva građana Srbije za restituciju, a koordinator Ministarstva finansija u prethodnom sazivu Vlade Milan Parivodić uporedio je veličinu oduzete imovine s teritorijom Crne Gore.