EU sutra o sporazumu sa SCG

Srbija i Crna Gora time dobija prvi kvalitativno viši, "ugovorni odnos" s evropskom dvadesetpetoricom. Evropski ministri staviće do znanja da Evropska komisija može da počne pregovore zato što je u Srbiji i Crnoj Gori došlo do "suštinskog napretka" u demokratskim, proevropskim reformama, prenosi Beta.

Prema nacrtu zaključaka zasedanja, oni će reći da to ima značaj i zato što do pregovora dolazi na petu godišnjicu demokratskih promena u Srbiji i uklanjanja režima Slobodana Miloševića.

Britansko predsedništvo EU je stavilo do znanja da će šefovi diplomatija evropske dvadesetpetorice zatražiti i punu saradnju s Haškim sudom i "odlučujuću akciju" da u Hag odu svi optuženi za ratne zločine, "a pre svega Ratko Mladić i Radovan Karadžić".

Ministri EU će predočiti da će "brzina približavanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, zavisiti od toga koliko brzo će SCG sprovoditi reforme i uskladiti se sa merilima i zahtevima EU".

Sasvim konkretna korist: Više investicija

Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže da je ovo jedan od najznačajnijih koraka u približavanju Evropskoj uniji jer državna zajednica počinje da gradi institucionalne odnose sa Briselom. Ona navodi da počinje proces gde velika kašnjenja nisu dozvoljena i gde počinje prilagodjavanje pravnog, ekonomskog i političkog sistema sa tekovinama Evropske unije:

"To je jedan izuzetno veliki posao u upravo dobijenoj Studiji o izvodljivosti se konstatuje da smo ipak stekli kritičnu masu kapaciteta da uđemo u pregovarački proces i to je vrlo značajan kolosek za sve naše dalje reforme. To se pokazalo i u drugim zemljama u okruženju i to je proces koji će veoma uticati i na formiranje i funkcionisanje naših političkih elita. Drugim rečima, uloga samog tog političkog procesa i sledećih koraka, potpisivanje sporazuma i otpočinjanje pregovora o punom članstvu će presudno uticati na stabilizaciju naše zemlje".

Jelica Minić navodi da se ne može očekivati da će vidljivi rezultati biti ostvareni u nekom veoma kratkom periodu. Značajno je, kaže Minić, da se u EU ozbiljnije razmišlja o tome kako olakšati naučne, poslovne izmedju pojedinaca iz naše zemlje i država EU: "To znači da se sada mora ući u jedan mnogo direktniji proces otvaranja i pitanja viza, ali sa druge strane ono što će biti najdirektnija korist jeste da pokretanje pregovora i konačno stavljanje SCG na taj kolosek predstavlja izuzetno značajan signal investitorima, tako da možemo da se nadamo da će u narednom periodu veoma porasti interesovanje stranih investitora za ulaganja, ali i povećana sigurnost domaćih investitora".

Bat: Šta je i gde je Srbija?

Srbija ima institucionalne i administrativne kapacitete da sama ide u Evropsku uniju, što nije slučaj sa Crnom Gorom, ali izgleda da Srbija to u ovom trenutku ne želi, zaključila je stručnjak Instituta EU za bezbednosna istraživanja iz Pariza Džudi Bat u svom opsežnom istraživanju "Pitanje Srbije", na osamdesetak stranica.

Džudi Bat je u razgovoru za "Večerne Novosti" ocenila da "pet godina posle pada Slobodana Miloševića još uvek nije jasno kuda Srbije ide, šta je ili, čak, gde je Srbija"."Sve dok ne bude znala šta je i gde je, napredak Srbije ka EU biće ometen. Evropske integracije podrazumevaju funkcionalnu državu i utvrđene granice koje nedostaju Srbiji", naglasila je Bat.

Bat nije potpuno uverena da u Srbiji postoji i potrebni nacionalni konsenzus da je pristupanje Evropskoj uniji prioritet. "Dok sve najveće partije u Srbiji verbalno redom podržavaju integraciju u EU, postoji sumnja da bi čak i najveće pristalice tome dale prednost nad 'nacionalnim pitanjem' Kosova - ako bi se suočile s izborom", rekla je Bat.

Osim toga, iako javno mnjenje generalno veoma podržava evropske integracije, većina ne veruje da će se to brzo dogoditi, napisala je ona u "Pitanju Srbije". Po njenom mišljenju, Srbija mora da redefiniše svoj nacionalni identitet i državni status kako bi bila sposobna da se integriše u EU, a zasad nije jasno ni da li će Srbija biti sposobna da to uradi.

I o ostalim kandidatima

Jedan visoki zvaničnik britanskog predsedništva EU je rekao da evropska dvadesetpetorica "pokazuje spremnost da počne pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Bosnom i Hercegovinom, pod uslovom da se postigne sporazum o reformi policije, kojim će biti dostignuti standardi EU na polju vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i zaštite manjina". Izvori Saveta ministara EU su agenciji Beti preneli da je evropska dvadesetpetorka posebno zabrinuta zbog "korupcije koja razjeda sve sektore društva u BiH i koja je zahvatila i policiju".

U pripremnom dokumentu britanskog predsedništva za sastanak ministara EU ističe se da će odluka o eventualnom pokretanju pregovora o članstvu s Hrvatskom, zavisiti od ocene koju sutra pre ministarskog zasedanja da "radna grupa EU za Hrvatsku", uz učešće haške tužiteljke Karle del Ponte i hrvatskog premijera, Ive Sanadera.

U izvorima u Briselu se smatralo da neka mogućnost za bolje sagledavanje položaja Hrvatske postoji i zbog procene da su vlasti u Zagrebu učinile određen napredak, dajući Haškom sudu podatke o kretanju pripadnika mreže koja štiti optuženog Antu Gotovinu, kao i zato što je sprovedena određena reorganizacija hrvatskih službi bezbednosti. Karla del Ponte je, međutim, stavila do znanja da nije zadovoljna saradnjom i to će sutra u Luksemburgu obrazložiti evropskim ministrima.

Takođe se navodi da okvir za pregovore o članstvu s Turskom, koji treba da počnu 3. oktobra u Luksemburgu, zavisi od stava "jedne delegacije". EU je od Turske zahtevala da tokom pregovora prizna Kipar, državu-članicu EU, što Ankara dosada nije učinila. Nezvanično je potvrđeno da Austrija posredno zahteva da se pokretanje pregovora s Turskom uslovi početkom pregovora s Hrvatskom. Beč, navodno, takođe traži da se iz okvira pregovora s Ankarom izbaci stav da je cilj puno članstvo, a samo da se ostavi mogućnost uspostavljanja "privilegovanog partnerstva" s Turskom. Večeras će o turskom slučaju u Luksemburgu biti održan poseban sastanak šefova diplomatija EU.

Hrvatska i Turska via Austrija

Šefovi diplomatije Evropske unije u ponedeljak bi mogli dati mandat za početak pregovora i sa Hrvatskom, saznaje Glas Amerike iz dobro obaveštenih izvora. Biće to, na svojevrstan način, kompromis Austriji na njeno traženje da se, ukoliko započnu pregovori sa Turskom, ista šansa da i Hrvatskoj. Međutim, za razliku od Turske, za Zagreb se ne bi još uvek odredio datum njihovog početka jer bi to bila više politička nego praktična odluka Unije.

U tom svetlu, nastojeći da se ublaži tvrdo odbijanje Austrije da se Turskoj obeća članstvo i, u isto vreme, traženje Beča da se ponude pregovori i Zagrebu, u Briselu je već doneta odluka - ministri bi trebalo da daju mandat za početak završnih pregovora sa Hrvatskom i tako da osiguraju austrijski potpis na Turski dosije.

Evropski jedinstven stav o tome da pregovore sa Turskom treba započeti 3. oktobra, narušava Austrija, koja iznosi ono što, čini se, većina misli - evropska javnost je zabrinuta zbog mogućnosti novog širenja granica Unije. Argumenti Beča su da ni u jednoj od evropskih država javnost nije jasnom većinom iskazala želju da Tursku vidi kao punopravnu članicu.

Iako se očekuje da bi pregovori sa Ankarom, kada i ako započnu, trebalo da traju čak 10 godina, to se Austrijancima ne čini dovoljno daleko - traže, kao kompromis, pregovore koji će, umesto "članstva" ponuditi "partnerstvo", šta god to značilo. Turska strana to odbija, tražeći "sve ili ništa". Sa takvim stavovima započinje sutrašnji ministarski sastanak, čiji ishod, kao i onoga što će se održati dan posle, može imati uticaja ne samo na sudbinu pregovora sa Turskom i Hrvatskom, već i na integracijski proces ostatka Balkana.