Mesić u poseti SCG

Hrvatski predsednik Sjepan Mesić ocenio je da krivica za zločine počinjene tokom rata u bivšoj Jugoslaviji treba da se individualizuje. Mesić je posle razgovora sa predsednikom Srbije i Crne Gore Svetozarom Marovićem rekao da za zločine treba da odgovaraju konkretni Srbi, Hrvati i Bošnjaci.

Čovek u čiju je čast orkestar Garde odsvirao hrvatsku himnu "Ljepa naša" poslednji je predsednik predsedništava SFRJ, Stjepan Mesić. Pred njegovim nekadašnjim kabinetom danas kao predsedniku Hrvatske pripređen mu je svečani doček.

Mesić će, osim u Beogradu, boraviti i u Subotici, Prištini, Podgorici i Tivtu, a razgovaraće sa zvaničnicima državne zajednice, obe njene članice, predstavnicima hrvatske manjine u SCG i građanima srpske nacionalnosti izbeglim iz Hrvatske tokom rata.

Tokom razgovora sa predsednikom Srbije i Crne Gore Svetozarom Marovićem, Mesić je primetio da i danas u Palati federacije rade isti služenibenci kao i pre petnaest godina. I pored ocene da su odnosi dve zemlje sve bolji, konstovano je da su i dalje opterećene ratom. "Najlakše je ući u rat, sanirati posledice je najteže", rekao je Mesić.

Srebrenica - "Zločin nema nacionalnost"

"Mi podržavamo Haški tribunal i potrebna je potpuna saradnja, potrebno je da se krivnja indivudalizira, da konkretni ljudi odgovaraju za konkretna dela, da se prestanu optuživati kolektiviteti. Treba da odgovoraju konkretni Srbi, Hrvati, Bošnjaci", rekao je Mesić. 

Razgovori predsednika Srbije i Hrvatske između ostalog bili su posvećeni obeležavanju destogodišnjice zločina u Srebrenici kojoj  će prisustvovati obojica predsednika.

Predsednik Hrvatske izjavio je, posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, da ide u Srebrenicu, jer je tamo "počinjen najveći zločin posle Drugog svetskog rata, koji se nije smeo dogoditi". "Odgovorni za to", naglasio je Mesić, "moraju stati pred lice pravde - i oni koji su naredili i oni koji su izvršili zločin". "Time ne umanjujem značaj zločina koji su se dogodili na drugim mestima. Svaki zločin za sebe je zločin i on nema nacionalnost", istakao je Mesić, prenosi Fonet.

Predsednik Srbije izjavio je da ide na obeležavanje destogodišnjice zločina u Srebrenici, misleći o pomirenju, regionalnoj saradnji i odgovornosti za sve ono što se dogodilo na prostoru bivše Jugoslavije. Tadić je naglasio da time želi da doprinese prevazilaženju jednom za svagda teških trenutaka svih naroda na prostoru Balkana. "Ratni zločin je ono mesto na kojem ja pravim razlikovanje između stranaka koje su 19. i koje su za 21.vek i političara i pojedinaca koji su za život u 19. i za život u 21. veku", rekao je Tadić.

Mesić se založio za skidanje kolektivne krivice sa naroda i za to da pojedinci odgovaraju za počinjena dela. "Mislim da ćemo i mi svojom porukom pomoći građanima da shvate da ne smemo robovati prošlosti, već da se moramo okrenuti budućnosti. Oni koji su krivi treba da odgovaraju za ono što su učinili", kaže Mesić.

Povratak izbeglica od najvećeg značaja

Stjepan Mesić je posle razgovora s predsednikom Srbije i Crne Gore Svetozarom Marovićem u Beogradu rekao da je saradnja dve države sve bolja, ali da još ima otvorenih pitanja, kao što su nestali, izbeglice i imovina.

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je da je interes Hrvatske da se svi njeni građani vrate u svoju državu, jer to potvrđuje "da je zemlja u kojoj vlada pravo i zakon i kojoj je svako siguran bez obzira na nacionalnost".

Mesić je tokom posete izbegličkom kampu u Bajmoku, u kojem žive izbegli Srbi iz Hrvatske, rekao da samo na taj način Hrvatska može biti prihvaćena u krug evropskih zemalja, gde ne vlada volja ljudi, već zakon i pravo. Prema rečima hrvatskog predsednika, ljudi koji borave u centru imaju različit status i probleme zbog kojih ne mogu da se vrate u matičnu državu.

Mesić je naglasio da je u ambasadama i konzulatima Hrvatske u SCG otvoren telefon na kome se mogu dobiti informacije o tome da li nekog od srpskih izbleglica potražuju hrvatski državni organi.

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da se izbeglice iz Hrvatske pribojavaju da li se nalaze na nekom od spiskova i naglasio da je sa Mesićem dogovorena procedura prema kojoj će građani moći da se informišu o tim spiskovima. Tadić je rekao da je obaveza obe države da štite svoje građane i poštuju njihova prava. "Ja ću se zalagati za prava Hrvata u Srbiji, kao što verujem da će se predsednik Mesić zalagati za prava Srba u Hrvatskoj", rekao je Tadić.Ukazujući da obe zemlje imaju isti strateški cilj pridruživanja Evropi, Mesić je prethodno u Beogradu rekao je za to neophodno postići određene evropske standarde i ispuniti određene uslove, među kojima je i povratak izbeglica. "Pitanje izbeglica za nas predstavlja nacionalno i državno pitanje od najvećeg značaja, jer ako se u Hrvatsku vraćaju naši građani iz Srbije koji su hrvatski građani, to je onda legitimacija Hrvatske kao zemlje sigurnosti, kao zemlje ispunjava uslove" za prijem u evropatlantske integracije, kazao je Mesić u obraćanju novinarima beogradskih novinskih agencija. 

Mesić je pozvao Tadića u uzvratnu posetu Zagrebu i izrazio nadu da će sa srpskim predsednikom doći i delegacija domaćih privrednika.

Ista pitanja pokrenuta su i u razgovoru hrvatskog predsednika sa  premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom. U saopštenju kabineta premijera Srbije navodi se da se na sastanku Koštunice i Mesića razgovaralo o rešavanju otvorenih pitanja i izražena je obostrana spremnost za njihovo prevazilaženje.

U saopštenju se navodi da je premijer Srbije kao otvorena pitanja naveo povratak izbeglica, imovinska pitanja, obnovu porušene imovine i povraćaj uzurpirane, kao i pitanja nestalih. Mesić je izrazio spremnost za rešavanje svih otvorenih pitanja, posebno kada je reč o povraćaju imovine, i ocenio da niko nema prava da uzurpira tuđu imovinu, ni pravnih ni fizičkih lica. On je dodao i da se traže rešenja kada su u pitanju transferi optuženih Srba pred hrvatskim sudovima.

Pet tela ekshumiranih u SCG predato Hrvatskoj

Predstavnici hrvatskog ministarstva branilaca i porodice preuzeli su danas na graničnom prelazu u Iloku posmrtne ostatke pet osoba ekshumiranih u Srbiji i Crnoj Gori.

Hrvatskoj strani posmrtne ostatke predali su predstavnici Komisije za humanitarna pitanja i nestale osobe SCG. U telefonskoj izjavi agenciji Hina, pomoćnik ministra, pukovnik Ivan Grujić, potvrdio je da su četiri tela ekshumirana na novosadskom groblju, nakon čega je preliminarno utvrđen njihov identitet i obavešteni članovi porodice. Peto telo ekshumirano je na području Kanjiže sa već poznatim identitetom, dodao je on.

Osobe su različite nacionalnosti i sve su iz hrvatskog Podunavlja, rekao je Grujić i dodao da je u procesu utvrđivanje sudbine zatvorenih i nestalih hrvatskih boraca i civila tokom rata u Hrvatskoj do sada u SCG ekshumirano oko 200 neidentifikovanih osoba. Grujić se nada da će se u okviru saradnje sa SCG ubrzati otkrivanje sudbine preostalih zatočenih i nestalih osoba i podsetio da hrvatska strana još traži podatke o 1.148 nestalih osoba.

U Subotici sa predstavnicima Hrvata

Predsednici Srbije i Hrvatske razgovarali su popodne u Subotici sa predstavnicima Hrvatskog nacionalnog vijeća i prisustvovali svečanoj sednici Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, koji proslavlja 15 godina osnivanja stranke.

Na svečanoj sednici te stranke, Tadić je rekao da je jedno od stabala njegove politike zaštita etničkih zajednica, bez koje nema ni evropskih integracija. On je rekao da "ova generacija političara ima šansu da prostor jugoistočne Evrope 'debalkanizira' i integriše ga u Evropu", prenosi Beta.

Hrvatski predsednik Mesić je rekao da status hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji može biti poboljšan jedino unapređivanjem odnosa Srbije i Hrvatske. "Vi, pripadnici hrvatske manjine, imate puno pravo negovati identitet, biti ono što jeste, iako je u prošlosti bilo pokušaja takozvanog humanog preseljenja", rekao je Mesić. On je u razgovoru sa predstavnicima Hrvatskog nacionalnog vijeća istakao da zakoni Srbije i Hrvatske odlično regulišu prava nacionalnih manjina, ali da je pitanje njihove primene jedno od ključnih u procesu evropsku integracija.

Mesić je rekao da pripadnici hrvatske manjine u Srbiji imaju puno pravo da sačuvaju svoj nacionalni identitet i kulturnu baštinu, ali da u isto vreme moraju biti lojalni građani države u kojoj žive i u kojoj imaju pravo da traže ostvarivanje svih manjinskih prava. "Ne prihvatajte lažnu dilemu ili ingtegracija ili asimilacija. To je lažna dilema, jer asimilacija nije opcija koju biste trebali razmatrati. Vaša je budućnost u tome da se integrišete u društvo u kojem živite i da u tom društvu dobijete status i položaj koji vam pripada", rekao je Mesić u Subotici, prenosi Fonet.