Jug Srbije: Zahtevi u devet tačaka

Brzo diplomatsko reagovanje, stacioniranje međunarodnih vojnih i policijskih snaga u Preševskoj dolini, povlačenje srpske vojske, policije i žandarmerije, otvaranje novih graničnih prelaza, jesu zahtevi koje su u ponedeljak jednoglasno prihvatili odbornici SO Preševo.

Predsednik Skupštine opštine Preševo Ragmi Mustafa objasnio je da se zahteva prisustvo međunarodnog faktora ili uspostavljanje multietničkih policijskih snaga: "Odborničke grupe su ovim zaključcima zahtevale da se što brže aktivira diplomatsko reagovanje međunarodnog faktora u Preševskoj dolini, sa ciljem sprečavanja eskalacije sukoba. Stacioniranje vojnih i policijskih međunarodnih snaga u dolini, kao preventivna mera, a zatim je zatraženo i da se povuku sve formacije Vojske SCG sa administrativne linije sa Makedonijom i Kosovom i da se umesto njih postave snage međunarodnog faktora ili da multietnička policija preuzme kontrolu, koja je dobro prihvaćena od svih koji žive u Preševu".

Zahteve su albanski lideri pročitali učesnicima protestnog skupa, kojih je bilo oko 5.000 na centralnom gradskom trgu. Sve što se događalo u SO Preševo i na centralnom gradskom trgu, proteklo je bez incidenata.

Albanski politički lideri su predložili, a odbornici SO Preševo prihvatili, da se danas niko od njihovih zvaničnika ne sastane sa šefom Koordinacionog tela, Nebojšom Čovićem, i ministrom za ljudska i manjinska prava SCG, Rasimom Ljajićem, koji su tražili hitan sastanak i razgovor, čak i sa odbornicima u SO Preševo.

Ministar Srbije i Crne Gore za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić i šef Koordinacionog centra Nebojša Čović u ponedeljak su posetili mesto gde je nastradao Dašmin Hajrulahu, a pre toga i vojnu bazu kod sela Cakanovac, udaljenu tri kilometra od Preševa, odakle kreću granične patrole prema Makedoniji.

Predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojsa Čovic izjavio je u Bujanovcu da je žalosno što je Dašnim Hajrulahu, po svemu sudeći spletom nesrećnih okolnosti, izgubio život, ali da tu nesreću ne treba politizovati. "Situacija na jugu Srbije nije bila složenija od maja 2001. godine, ne očekujemo da se ponove sukobi, ali nije isključena mogućnost da ponovo bude incidenata", rekao je Čović na konferenciji za novinare.

Ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić, koji sa Čovićem boravi u Bujanovcu, rekao je da od predstavnika albanske zajednice na jugu Srbije očekuje da se uključe u dijalog jer samo na taj način problemi mogu da se rešavaju mirnim putem.

Situacija je mirna, ali gorak utisak ostavlja rečenica Rize Halimija, sa današnje sednice SO Preševo: "Ako im je stalo da se integritet i suverenitet jedne države, brani preko ubistva dece, mislim da u ovom vremenu takve države nemaju šanse da opstanu".

Vojni organi su u ponedeljak saopštili da se incident, u kojem je poginuo Hajrulahu, dogodio pošto je granična patrola upozorila Hajurlahua da stane, potom pucala u vazduh, a onda na razdaljini od 270 metara i u pravcu mladića. Ispaljeni metak je udario u drvo šljive, na dva metra daleko od Hajrulahua, potom rikošetirao i pogodio mladića u vrat. Njemu je ukazana prva pomoć, ali je on posle nekoliko minuta izdahnuo.

Čović: Nameštaljka

Predsednik Koordinacionog tela Nebojša Čović izjavio je da ne sme doći do povlačenja jedinica Vojske SCG iz baza na jugu Srbije i sa administrativne linije s Kosovom. Čović je za Radio-televiziju Srbije rekao da je Vojska u bazama dogovorenim s Kforom. "Vojske dole nema u prevelikom broju. Priča o demilitarizaciji je lažna dilema i nameštaljka", kaže Čović.

Krstić: Neprimereni propisi

Bivši komandant Združenih snaga na jugu Srbije i član Koordinacionog tela za jug Srbije, general Ninoslav Krstić, rekao je da su vojni organi postupili u skladu s propisima. "Međutim, ti propisi nisu primereni sadašnjoj situaciji. Svi nadležni državni organi prihvatili naše apele iz 2002, kada se dogodilo nešto slično, i iz 2003, kada smo tražili rekonstrukciju Koordinacionog tela i da se komanda Združenih snaga bezbednosti vrati na jug uže Srbije, gde bi bio zatvoren krug informacija, od onoga šta se događa na administrativnoj liniji, na granici, a pod političkom kontrolom Koordinacionog tela bile bi preduzimane određene mere i  najverovatnije ne bi došlo do ovoga", kaže on.

Analitičari: Bez skorog povlačenja Vojske

Vojni analitičari različito ocenjuju zahteve za internacionalizaciju situacije na jugu Srbije, koji su danas zvanično stigli od albanskih lidera iz Preševa.

Zoran Dragišić sa Fakulteta za civilnu odbranu smatra da bi moguća internacionalizacija pitanja juga Srbije desila u drugačijoj međunarodnoj atmosferi od one koja je bila u slučaju Kosova. Beograd bi prvi trebalo da izađe sa takvim zahtevom, iako sada nema međunarodni ugled kakav je imao pre dve-tri godine, kaže Dragišić: "U Vašingtonu više ne sedi Klintonova administacija. Formiran je srpski kokus u Kongresu, koji je već jednom sprečio unilateralno priznavanje Kosova, s obzirom da se iz Brisela na taj problem drugačije gleda. Prisutnost međunarodnih posmatrača dole, OEBS-a, NATO-a, bilo koga, u ovom trenutku, što se tiče srpske strane, mislim da ne bi trebalo da imamo ništa protiv toga".

Sa druge strane, vojni analitičar Bojan Dimitrijević smatra da to ne bi bilo dobro: "Čini mi se da bilo kakvo uvođenje multinacionalnih, bezbednosnih ili vojnih, posmatračkih snaga, već na neki način kompromituje integritet naše države u tom prostoru i daje za pravo Albancima da mogu sa te dve optšine, koje budu, verovatno, mesta gde će biti stacionirane takve snage i ekipe, da mogu da idu prema svom sledećem koraku, a to je otcepljenje dve opštine i priključenje nezavisnom Kosovu".

Tokom pogoršanja situacije na jugu Srbije, aktuelizovana je ideja demilitarizacije granica, što otvara i pitanje prisustva vojske na adminsitrativnoj granici sa KiM. Analitičari se slažu da do povlačenja vojske neće skoro doći: "Pitanje juga Srbije, pitanje ove tri opštine, jeste pitanje administrativne linije prema Kosovu i nije samo pitanje obezbeđenja granice, već je to par exellence bezbednosno pitanje, tako da je priroda bezbednosnih pretnji u tom području takva da su neophodne vojne i žandarmerijske snage da odgovore na tu vrstu bezbednosne pretnje", kaže Zoran Dragišić.

Vrhovni savet odbrane je pre dva meseca razmatrao mogućnost da se policiji preda sedam prelaza prema administrativnoj granici sa KiM. To ne znači povlačenje vojske, već rasterećenje, pri čemu bi ona i dalje po dubini kontolisala Kopnenu zonu bezbednosti, kaže Dimitrijević: "Dok bi se ta zona, oko puteva, koji vode sa juga Srbije na Kosovo, faktički predala MUP-u Srbije i ta baza, koja se nalazi u samoj blizini određenog puta, prema Gnjilanu i drugim mestima, bila direktno predata MUP-u Srbije, koji bi onda imao daleko bolji uvid u situaciju na terenu".

Aligrudić: Potrebno prisustvo VSCG

Funkcioner Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić izjavio je da Kopnenu zonu bezbednosti ne bi trebalo demilitarizovati i ocenio da Vojska mora biti prisutna u svim delovima Srbije. Prema njegovom mišljenju, problemi na jugu Srbije mogu biti rešeni uspostavljanjem bolje i aktivnije saradnje republičkih organa i lokalne samouprave i uspostavljanjem dijaloga sa albanskom nacionalnom manjinom na Kosovu.