Rezultati istrage oko rada Trgovinskog suda tokom sledeće nedelje

Veće za pitanja sudske uprave razmatra inicijativu za smenu predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kljajevića. Rešenje za pokretanje postupka su potpisali predsednik Vrhovnog suda Sonja Brkić i predsednik Višeg trgovinskog suda Mihailo Rulić, a na osnovu izveštaja komisije za utvrđivanje rada Trgovinskog suda.

Trgovinski sud u Beogradu je već godinama je u centru pažnje poslovnih ljudi,  političara i medija, pošto odlučuje o privrednim sporovima, vrši registraciju i donosi odluke o stečaju preduzeća. Konkretno, u registar Trgovinskog suda upisuju se sva preduzeća, a sa svojinskom transformacijom, upisuju se i novi podaci o vlasništvu. Na čelu ove institucije posle demokratskih promena dvehiljadite, Goran Kljajević je zamenio Milenu Arežinu. Novinar nedeljnika Vreme Miša Brkić kaže da je očekivao da Kljajević tada bude smenjen, “jer je 1994. godine potpisao rešenje o preuzimanju tada jedinog nezavisnog lista “Borba”, kaže Brkić.

Goran Kljajević, koji je na odmoru, čeka odluku Veća za pitanja sudske uprave. Istraga o radu Trgovinskog suda je u toku, pa niko od direktnih učesnika nije želeo da govori o njenom toku, a nezvanično je Radiju B92 najavljeno da će sve biti predstavljeno javnosti sledeće nedelje. Miša Brkić dodaje da se radi o čoveku koji je navikao da služi svakom režimu: “I to je problem srpskog pravosuđa, ne samo Trgovinskog suda, što je većina sudija školovana u sistemu u kojem se sudske odluke donose u komitetima, a sudovi ih samo sprovode. Kljajević je bio tipičan primer takvog sudije”.

Tranzicija, privatizacija i zastareli zakoni otvorili su prostor za manipulacije i uticaj raznih interesnih grupa na Trgovinski sud i sudije. Predsednik suda je samo vrh ledenog brega, a Trgovinski sud je meki trbuh srpskih reformi, objašnjava Miša Brkić ulazak u proces privatizacije bez dobre podrške: “Taj sud je ostao leglo i mesto na kome je moglo kroz proces privatizacije da se obavljaju nekakvi poslovi koji nemaju veze sa zakonom. Nekoliko slučajeva u privatizacijama pokazalo je upravo na primeru Trgovinskog suda, da je on ta instucija koja kompromituje reforme u Srbiji”, dodaje Brkić.

Sagovornik Radija B92 iz Trgovinskog suda, koji je tražio anonimnost, rešenje za ovaj problem vidi u formiranju stručne grupe koja bi ispitala svaki predmet  pojedinačno. Kako kaže, u ovoj grupi trebalo bi da budu predstavnici Višeg trgovinskog suda, ministarstva pravde i parlamenta.