Gde su danas Đinđićevi ministri

To su Žarko Korać i Božidar Đelić.

Đinđićeva vlada nasledila je praktično razorenu državu. Gotovo celog mandata pratile su je koalicione tenzije i jak otpor pristalica bivšeg režima. Vlada Zorana Đinđića formirana je 25. januara 2001. godine. Za novu Vladu glasalo je 168 poslanika od 233 prisutnih na sednici Skupštine Srbije tog dana.

Izboru Đinđićeve vlade prethodio je tromesečni mandat prelazne vlade koja je formirana nakon petooktobarskih promena.

Vladu na čijem čelu je bio Đinđić formirala je koalicija Demokratska opozicija Srbije (DOS), a bila je sastavljena od 18 stranaka i imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.

Zoran Đinđić je pre glasanja izneo ekspoze o radu buduće vlade. Jednočasovnim izlaganjem, bez fraza i brojki, koristeći jednostavne izraze, Đinđić je u Skupštini predstavio program buduće vlade.

On je ocenio da je Srbija posle 5. oktobra "ponovo uzela sudbinu u svoje ruke" i da je njegova vlada "dobila mandat za promene od naroda na ulicama Srbije". Ovo što mi danas radimo - konstituisanje demokratske vlade – možemo u smiboličnom smislu da smatramo 6. oktobrom. Ova vlada danas dobija mandat koji nam je dao narod na ulicama Srbije - mandat za promene. Zbog toga, u svakom danu ove Vlade mi ćemo zapamtiti - izabrani smo da sprovedemo reforme", rekao je on.

"Onog dana kada zaboravimo to i pomislimo da smo dobili mandat da vladamo i upravljamo, toga dana smo izgubili", poručio je tada Đinđić poslanicima republičkog parlamenta.

Reforme je Đinđić podelio u pet grupa – opšta stabilnost u regionu, stabilne demokratske institucije, dobro zakonodavstvo, kvalitetna saobraćajna infrastruktura i kvalitetna radna snaga.

Prvi demokratski premijer tada je postavio cilj vlade - za najkasnije 10 godina Srbija će postati član EU, a njegova vlada, posle četvorogodišnjeg mandata ostaviće zemlju, koja je tada na dnu evropske lestvice, u napredovanju i prosperitetu.

Realizacija ciljeva, koje je Đinđić tada zadao svojim kolegama u Vladi Srbije, zaustavljena je njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine.

Rezultati Đinđićeve vlade

Prva sednica nove Vlade Srbije iste večeri kada je i izabrana. Prvi potez bilo je razrešenje pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Radomira Markovića, a za novog šefa DB-a postavljen je Goran Petrović. Đinđićeva vlada imala je nezahvalan zadatak. Može se reći da je nasledila razorenu državu. Prema istraživanju iz 2000. godine, više od trećine stanovništva je živelo na granici ili ispod granice siromaštva, a 18 odsto populacije je živelo u krajnjoj oskudici i potpunom siromaštvu.

Pod Miloševićevom vladavinom, prosečna mesečna plata je iznosila 107 nemackih maraka (53 evra), a prosečna penzija 75 maraka (37 evra). Tokom Đinđićevog mandata prosečna plata je porasla na 130 evra, dok su prosečne penzije iznosile 100 evra i za razliku od prethodnog perioda, isplaćivane su redovno.

Nova vlada uspela je da zauzda inflaciju koja je dostizala razorne razmere za vreme Miloševića. Ipak, značajan udeo u uspostavljanju kontrole porasta cena imao je tadašnji guverner Narodne banke Mlađan Dinkić, koji je reformisao sistem, zatvorio neuspešne banke, uspostavio konvertibilnost dinara i postarao se da kurs nacionalne valute ostane nepromenjen čitave dve godine.

Pored toga, Đinđićeva vlada donela je i značajne zakone koji su predviđali reformu poreskog sistema i tržišta rada. Donet je i kontroverzni Zakon o ekstraprofitu koji se odnosio na one koji su se na račun države bogatili za vreme Miloševicevog režima. Iako se tvrdilo da će se tim zakonom u državnu kasu povratiti najmanje milijardu evra, krajnji rezultati su bili i više nego skromni.

Đinđićeva vlada je zaslužna i za početak privatizacije u Srbiji. Taj proces, međutim, nije dao željene rezultate. Tako Evropska komisija danas od Srbije zahteva da se preispitaju 24 sporne privatizacije. Doduše, najveći deo njih je obavljen u periodu posle ubistva Zorana Đinđića.

Istina je da je i veliki broj ljudi u tom periodu ostao bez posla, no ekonomisti su tada procenjivali da čak trećina od 1,5 milion zaposlenih u zemlji predstavlja "tehnološki višak" jer su njihova radna mesta bila nepotrebna i suvišna.

Đinđićeva vlada uspela je da privuče i značajnu međunarodnu finansijsku pomoć u Srbiju. Od oktobra 2000. do kraja juna 2002. godine, zemlja je dobila i potrosila oko 1,2 milijarde dolara pomoći.

Đinđić je 2002. godinu proglasio godinom borbe protiv organizovanog kriminala. U julu 2002. Vlada Srbije usvojila je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala. Da bi postao važeći bilo je potrebno da postane sastavni deo saveznog Zakona o krivičnom postupku. Za tako nešto bilo je neophodno da ga izglasa i Savezna skupština.

Međutim, DSS i crnogorska Socijalistička narodna partija opstruiraju donošenje zakona sve do decembra 2002. godine. Opširnije o tome možete čitati u Hronologiji događaja uoči atentata na premijera.

Đinđić i Kosovo

Zoran Đinđić u decembru 2002. godine pravi strategiju za Kosovo i Metohiju, koju kasnije prezentuje članovima svoje vlade. Strategija je bila sledeća: najpre, nametanje teme – “Nezavisna država KiM najlakše će nastati u mraku i u tišini. Čim se upali svetlo i čim počne otvorena rasprava, naše šanse rastu”, oslikao je Đinđić u dokumentu koji u januaru i februaru 2003. godine jednoglasno usvajaju i Predsedništvo DOS i Kolegijum Vlade Srbije.

Prvi konkretan zahtev, prema ovom planu, bilo bi vraćanje kontingenata vojske i policije, što je predviđeno Rezolucijom 1244 i insistiranje na tačnom datumu povratka. Potom, izmene Ustavnog okvira za KiM, unošenjem neke vrste njegovog federalizovanja, po uzoru na odnose unutar federacije BiH, a Srbija bi ga prihvatila u nekoj vrsti asimetrične veze - više od pokrajine, manje od republike.

“Ako KiM ide u pravcu nezavisnosti, i ako mi to ne možemo da sprečimo, treba da tražimo: a) teritorijalnu podelu, b) efikasne međunarodne garancije za Srbe koji ostaju u albanskom delu, c) posebni status verskih objekata”, navodi Đinđić.

U intervju “Večernjim novostima”, samo nedelju dana uoči atentata, Đinđić poručuje da Srbija ne može da prihvati nezavisnost pokrajine, kao i da rešenje statusa Kosova vidi u kompromisu.

“Rešenje može i mora da bude jedino kompromisno. Ne sme da počiva na nerealnim pretpostavkama. Lično, teško mogu da zamislim lojalne kosovske Albance u državi Srbiji. A teško da može normalno funkcionisati država sa ogromnim brojem nelojalnog stanovništva. Takva država ne bi bila naš dugoročni nacionalni interes. Ali, s druge strane, Srbija ima svoje državno pravo i na Kosovu i Metohiji. Srbija nije pod protektoratom da bi iko mogao da joj nameće bilo koje rešenje za neki deo njene teritorije”, naveo je tada Đinđić. Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara. Danas se politikom aktivno bave još samo Božidar Đelić i Žarko Korać, Vladan Batić i Vuk Obradović nisu više među živima, dok se ostali bave biznisom, sportom, predaju na fakultetima ili su članovi međunarodnih udruženja.

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Nebojša Čović, potpredsednik

- povukao se iz politike

- jedan je od vlasnika preduzeća FMP

- na čelu je košarkaškog kluba Crvena zvezda Beograd, a od nedavno je i potpredsednik fudbalskog kluba Crvena zvezda

- pre dve godine oštro je odbacio sumnje advokata Srđe Popovića da je on "Ćoki" koga je navodno Zemunac Miloš Simović naveo kao naručioca ubistva premijera Đinđića.

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Dušan Mihajlović, potpredsednik i minister unutrašnjih poslova

- više nije u političkim vodama

- vratio svojoj firmi "Lutra", kao jedan od vlasnika

- pored privatnog biznisa, bavi se pisanjem. Izdao je dva dela knjige "Povlenske magle i vidici"

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Žarko Korać, potpredsednik

- na poslednjim parlamentarnim izborima u maju 2012. izabran je za poslanika na listi Liberalno-demokratske partije

- trenutno obavlja funkciju potpredsednika Skupštine Srbije

- i dalje je lider Socijaldemeokratske unije

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Jožef Kasa, potpredsednik

- uhapšen je novembra 2012. tokom istrage u vezi sa malverzacijama u “Agrobanci”. Nedavno je pušten iz pritvora

- Disciplinska komisija Saveza vojvođanskih Mađara isključila ga je iz stranke 2010. godine i oduzela mu titulu počasnog predsednika

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Momčilo Perišić, potpredsednik

- ostavku na funkciju u Vladi podneo je u martu 2002. godine, nakon optužbi za špijunažu u korist SAD

- dobrovoljno se predao Haškom tribunal 2005. godine, gde je 2011. prvostepeno osuđen na 27 godina zatvora za zločine u Bosni i Hrvatskoj

- žalbeno veće Haškog tribunal nedavno ga je oslobodio svih optužbi i pustilo na slobodu. Po dolasku u Beograd, izjavio je da se više neće baviti politikom

-------------------------------------------------------------------------------------------

(arhiva)

Aleksandar Pravdić, potpredsednik

- podneo ostavku na funkciju u Vladi Srbije u avgustu 2001. godine, nakon što je Demokratska stranka Srbije odlučila da ode u opoziciju

- od 2004. do 2008. godine bio je direktor “Galenike”

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Vuk Obradović, potpredsednik

- razrešen dužnosti u junu 2001. godine zbog navodne "seksualne afere" za koju ga je optužila grupa funkcionera Socijaldemokratije

- nakon kraće bolesti preminuo je u Beogradu 13. februara 2008.

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Miodrag Isakov, potpredsednik

- u Vladu Zorana Đinđića ulazi u junu 2002. godine

- do februara 2009. godine bio ambasador Srbije u Izraelu

- kolumnista je magazina "Tabloid"

- više se ne bavi politikom

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije

- od 2005. godine bio je angažovan na mestu direktora francuske banke "Kredi Agrikol" za Istočnu Evropu, ali napušta tu funkciju nakon povratka u Vladu Srbije 2008, kada je izabran za potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj

- na parlamentarnim izborima 6. maja 2012. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Goran Novaković, ministar rudarstva i energetike

- ostavku na mesto ministra podneo je u junu 2002. godine

- danas se bavi trgovinom naftom i strujom

- predstavnik je akcionara kompanije "Energovind" koja zajedno sa NIS-om planira izgradnju vetroparka u Plandištu

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Kori Udovički, ministarka rudarstva i energetike

- na ovoj funkciji bila je od juna 2002. do jula 2003. kada je izabrana za guvernerku Narodne banke Srbije, gde je ostala do smene 2004. godine

- jedno vreme bila je pomoćnica generalnog sekretara UN i pomoćnica administratora Programa UN za razvoj (UNDP). Danas je direktorka Centra za Visoke ekonomske studije

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Vojislav Milovanović, ministar vera

- više se ne bavi politikom

- protoneimar je Hrama Svetog Save, na čijoj izgradnji je angažovan od 1985. godine

- profesor je na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi u Beogradu

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Goran Pitić, ministar za ekonomske veze sa inostranstvom

- više se ne bavi politikom

- predsednik je Upravnog odbora "Sosijete ženeral" banke i član je Upravnog odbora "Metalca" iz Gornjeg Milanovca

- član je predsedništva Saveza ekonomista Srbije, Udruženja korporativnih direktora, Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije i Nacionalnog saveta za konkurentnost

- potpredsednik je Odbojkaškog saveza Srbije

- redovnan je profesor i predsednik Saveta Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA)

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju

- od 2003. do 2008. godine bio je poslanik demokrata u Skupštini Srbije

- od 2004. partner i suvlasnik kompanije “EKI − Investment”

- predsednik je Saveza ekonomista Srbije

- bio je predsednik Sportskog društva Crvena Zvezda od 2006 do 2010. Član je predsedništva KK Crvena Zvezda i potpredsednik je Odbojkaškog saveza Srbije

- nedavno je Radnoj grupi Uprave kriminalističke policije MUP-a, u svojstvu građanina dao iskaz i doneo deo dokumentacije o spornoj privatizaciji "Sartida"

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Marija Rašeta Vukosavljević, ministar saobraćaja i telekomunikacija

- uhapšena je 23. novembra 2004. godine zbog sumnje da je zloupotrebila položaj prilikom rekonstrukcije beogradskog aerodroma

- prošle godine ju je sud oslobodio optužbi

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Gašo Knežević, ministar prosvete i sporta

- redovan je profesor na Pravnom fakultetu

- krajem prošle godine je, na lični zahtev, smenjen sa dužnosti visokog predstavnika Srbije u Stalnom mešovitom komitetu za pitanja sukcesije

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Gordana Matković, ministar za socijalna pitanja

- bila je savetnica za socijalna pitanja predsednika Srbije Borisa Tadića

- članica je Savetodavnog odbora za izradu Svetskog izveštaja o razvoju.

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Dragan Domazet, ministar za nauku, tehnologiju i razvoj

- član je Političkog saveta Demokratske stranke

- osnivač je i rektor Univerzitet "Metropoliten"

- predsednik je Upravnog odbora Instituta za nuklearne nauke "Vinča"

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Dragoslav Šumarac, ministar urbanizma i građevine

- profesor je na Građevinskom fakultetu u Beogradu

- predsednik je Inženjerske komore Srbije

- prvi je Srbin koji je izabran za člana Evropske akademije nauka

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Rodoljub Šabić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu

- funkciju ministra obavljao je od juna 2002. do avgusta 2003.

- Skupština Srbije izabrala ga je 22. decembra 2004. za prvog Poverenika za informacije od javnog značaja u Republici Srbiji

- na funkciju Poverenika reizabran je 2011. godine

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja

- funkciju ministra obavljao je od juna 2002. do jula 2003, ali je istu funkciju obavljao i u tri naredne vlade

- u januaru 2011. podneo je ostavku na mesto ministra zdravlja u vladi Mirka Cvetkovića

- posle toga je bio direktor Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije, ali je početkom godine razrešen sa te funkcije

- od 2009. do 2012. bio je člana Izvršnog odbora Svetske zdravstvene organizacije

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Obren Joksimović, ministar zdravlja i zaštite životne sredine

- na funkciji ministra bio je do avgusta 2001, kada je napustio Vladu zbog toga što je DSS odlučila da ode u opoziciju

- kasnije je napustio DSS, osnovao svoju stranku, pa je utopio u radikale

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Branislav Lečić, ministar kulture

- nastavio je glumačku karijeru

- bio je član Liberalno-demokratske partije, a nakon napuštanja te stranke osniva Pokret moja Srbija

- danas je potpredsednik Demohrišćanske stranke Srbije

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave

- preminuo je krajem 2010. godine

- bio je kandidat DHSS-a na predsedničkim izborima u Srbiji 13. juna 2004.

- na parlamentarnim izborima 2007. izabran je za poslanika na listi LDP-a. Poslanik je bio i narednom sazivu Skupštine Srbije konstituisanom nakon izbora u maju 2008. godine

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje

- povukao se iz politike

- danas je generalni menadžer Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS)

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

- na funkciji ministra bio je do maja 2003, kada je usled pritiska javnosti podneo ostavku zato što je njegov vozač izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je stradala Katarina Marić

- danas je profesor na Fakultetu političkih nauka

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, turizma i usluga

- od 2004. godine bio je na čelu Privredne komore Srbije

- u Vladu se vraća 2007. godine kao minister poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da bi godinu dana kasnije bio izabran za ministra trgovine

- trenutno je savetnik u PKS

-------------------------------------------------------------------------------------------

(FoNet)

Anđelka Mihajlov, ministar za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine

- na funkciju ministarke izabrana je u junu 2002.

- više se ne bavi politikom

- redovna je profesorka na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu