Humana Šapčanka pomaže sugrađanima

Da moć humanih može promeniti život siromašnih i nemoćnih, govori primer Ružice Popović. U kući ove humanitarke smešten je Dnevni boravak za decu ometenu u razvoju, a preko Fonda “Humano srce Šapca” gde je Ružica Popović predsednik Upravnog odbora i inicijator osnivanja, stotine porodica dobilo je neku vrstu pomoći.

Ružica Popović se još u srednjoj školi opredelila da pomaže deci, slabima i starima. Tri decenije radila je kao medicinska sestra u Šabačkoj bolnici.

Kada je stekla uslov za penziju, otišla je korak dalje. One kojima je tada bio potreban kutak, primila je u svoju kuću.

Objekat od sto kvadrata adaptirala je, opremila i pretvorila u Dnevni boravak za decu ometenu u razvoju.

“Ja potičem iz jako siromašne porodice i znam šta znači želeti, a nemati i zato sam zahvaljujući srećnim okolnostima počela da pomožem i saosećam sa ljudima i njihovim patnjama”, kaže Ružica Popović.

U Dnevnom boravku “Suncokreti” sada je smešteno dvadesetoro dece. Ovde imaju sve što im je potrebno.

“Ovde su mojih dvoje dece, ćerka Ivana i sin Ivan. Nisu izolovani i imaju svoje društvo. Prezadovoljna sam i osobljem koje ovde radi, stvarno se bore”, kaže Radenka Maksimović.

Donatorka Ruža, kako ovu humanu ženu zovu Šapčani, nije se ni ovde zaustavila. Na njenu inicijativu početkom godine osnovan je Fond “Humano srce Šapca” koji preko donatora prikiplja pomoć za najugroženije.

Svakog dana dele se obroci socijalo ugroženim porodicama. Za siromašne fond obezbeđuje odeću, obuću, ogrev, plaća račune i pomaže prilikom pribavljanja ličnih dokumenata i ostvarivanja drugih prava. Svaka akcija koju sprovedu, podstiče ih na nove.

“Kad vidim radost tih porodica i dece kojima pomognem, to je velika sreća. Kad čovek radi ono što voli to je prava sreća ali kad dođe još i priznanje i uspeh, sreća je nemerljiva”, kaže Ružica Popović.

Zahvaljujući Fondu “Humano srce”, Cvjeta Rajič je dobila krov nad glavom. I tu nije prestala briga za staricu koja je godinama živela bez ikakve pomoći.

“Imala sam neku bednu malu udžericu preko puta, koja je mogla svakog časa da se sruši na mene. A za glad, žeđ i bedu da vam ne pričam. Oni su počeli prvog ili drugog juna da mi prave kuću. Donosili su mi voća, povrća, raznog jela i sve ono što ja nisam jela poslednjih 20 godina dok sam bila sama”, kaže Cvjeta Rajič.

Mnogo je tužnih kojima se zahvaljujući Fondu “Humano srce” vratio osmeh na lice ali, nažalost samo retki poput Ružice Popović imaju razumevanja za ljude kojima je pomoć potrebna.