Crveni alarm u Evropi: Moskva iscrpljena, ali najopasniji scenario tek počinje?

Poljski premijer Donald Tusk poslednjih nedelja upozoravao je na mogućnost ruskih provokacija i napada dronovima, dok su pojedini evropski zvaničnici govorili o rastućem riziku od hibridnih operacija.

To, međutim, ne znači da Rusija ima kapacitet za veliki otvoreni rat protiv celog NATO-a. Procena njenih stvarnih mogućnosti zahteva pogled na stanje vojske, ekonomije, tehnologije i odnosa sa ključnim partnerima.

Ogromni gubici na frontu

Prema proceni Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), ruske snage pretrpele su gotovo 1,2 miliona vojnih gubitaka od početka invazije punog obima u februaru 2022. do kraja 2025. godine. U taj broj ulaze poginuli, ranjeni i nestali, dok CSIS procenjuje da je poginulo između 275.000 i 325.000 ruskih vojnika.

CSIS navodi i da su ruski gubici tokom 2025. bili izuzetno visoki, sa oko 415.000 gubitaka tokom te godine, odnosno prosečno gotovo 35.000 mesečno.

Istovremeno, rusko napredovanje na pojedinim delovima fronta bilo je veoma sporo. Prema analizi CSIS-a, ruske snage su u ofanzivi prema Pokrovsku napredovale prosečno oko 70 metara dnevno.

Takvi podaci ukazuju na cenu koju Moskva plaća za nastavak rata.

Peking nije neograničen oslonac

Rusija je tokom rata sve više zavisila od trgovine i tehnologije iz Kine. Međutim, ta zavisnost ne znači da Peking mora da podrži svaki potez Moskve.

Kina ima snažne ekonomske veze sa Evropom i Sjedinjenim Američkim Državama, pa bi direktan sukob Rusije i NATO-a mogao da ugrozi njene sopstvene ekonomske interese.

Istovremeno, stručne analize ukazuju na to da ruska saradnja sa partnerima, uključujući Kinu, ne rešava sve probleme Moskve. Strana vojna i tehnološka pomoć može da ublaži pojedine probleme, ali ne uklanja ograničenja sa kojima se ruska industrija suočava.

Rat sve skuplji

Ruska ekonomija i dalje uspeva da finansira rat, ali finansijski pritisci rastu.

Rojters je 21. septembra objavio da se za 2026. godinu očekuje ruski budžetski deficit od oko tri odsto BDP-a, što je gotovo dvostruko više od ranije planiranih 1,6 odsto. Prema navodima ruskog ministra finansija Antona Siluanova, veća izdvajanja za vojsku, protivvazdušnu odbranu i mere za ublažavanje nestašica goriva doprinose rastu deficita.

To ne znači da je ruska ekonomija pred kolapsom, ali pokazuje da rat ima sve veći finansijski trošak.

Nuklearno oružje ostaje najveći rizik

Najopasniji deo odnosa Rusije i NATO-a nije samo konvencionalna vojna snaga, već mogućnost nuklearne eskalacije.

Rusija poseduje jedan od najvećih nuklearnih arsenala na svetu, dok se u NATO-u nalaze Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska, tri države koje poseduju nuklearno oružje.

Zbog toga bi svaki direktni sukob velikih vojnih sila nosio rizik koji daleko prevazilazi klasično ratovanje.

Upravo nuklearno odvraćanje predstavlja jedan od razloga zbog kojih se direktan sukob Rusije i NATO-a smatra posebno opasnim.

Tehnologija postaje presudna

Savremeni rat sve više zavisi od dronova, satelita, veštačke inteligencije, preciznog naoružanja i naprednih elektronskih sistema.

Rusija je tokom rata pokazala sposobnost da prilagođava dronove i druge sisteme novim uslovima na frontu. Rojters je u septembru izvestio da Rusija sve više koristi mlazne varijante dronova "Šahed", koje lete na većim visinama i većim brzinama i predstavljaju dodatni izazov ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani.

Istovremeno, Ukrajina je razvila sve naprednije sisteme bespilotnog ratovanja i dubinskih udara.

Ruski vojni potencijal zato nije moguće procenjivati samo kroz broj tenkova, aviona ili vojnika. Sve važniju ulogu imaju proizvodni kapaciteti, elektronika, softver i pristup naprednim komponentama.

Šta onda brine Evropu?

Veliki ruski gubici ne znače da je opasnost nestala.

U poslednjim mesecima povećana je zabrinutost zbog hibridnih operacija, dronova, sabotaža i drugih aktivnosti koje evropske države povezuju sa Rusijom.

Francuski predsednik Emanuel Makron u septembru je rekao da se, prema njegovoj proceni, ruska hibridna pretnja Evropi i Francuskoj intenzivirala, posebno kroz sajber i dron napade. Moskva je takve optužbe odbacila.

U avgustu je na aerodromu Lajpcig/Hale u Nemačkoj pronađen dron opremljen eksplozivom i detonatorom, nakon čega su nemačke vlasti pokrenule istragu.

Rojters je takođe izvestio da je u septembru ruski dron pogodio putnički voz u blizini granice Ukrajine i Poljske, što je dodatno pojačalo zabrinutost zbog mogućeg prelivanja sukoba prema teritoriji NATO-a.

Zbog toga se najveća pažnja ne usmerava samo na pitanje može li Rusija da vodi veliki konvencionalni rat protiv NATO-a. Jednako važno pitanje jeste koliko daleko Moskva može da ide kroz pritisak, provokacije, sajber napade, sabotaže i druge oblike hibridnog delovanja.

Upravo taj prostor između mira i otvorenog rata trenutno predstavlja jedan od najvećih bezbednosnih izazova za Evropu.