I, Putine, šta sad?

Kako podseća Index, prema najnovijim, još uvek preliminarnim podacima, Jedinstvena Rusija koju podržava Putin nakon trodnevnih izbora osvojila je skoro 58 posto glasova, povećavajući tako broj svojih poslanika u ruskom parlamentu.

Rusija je i dalje usmerena na zauzimanje cele Donjecke oblasti. Ukrajinski zvaničnici navode da Kremlj taj cilj želi da ostvari do kraja 2026., dok ruska vojska navodno pokušava da produži rok do marta 2027. godine.

Za nastavak vojne kampanje Rusiji će u svakom slučaju trebati dodatno ljudstvo. Prema ukrajinskim obaveštajnim podacima, ruski Generalštab spreman je da mobilizuje oko 300.000 ljudi tokom 2026. i još toliko 2027. godine. 

Te snage dolaze uz približno 400.000 ljudi godišnje, koliko je Rusiji potrebno samo za nadoknadu gubitaka, izjavio je jedan visoki ukrajinski zvaničnik.

Istovremeno, pada i broj ruskih dobrovoljaca koji potpisuju ugovore. Od januara do avgusta ove godine ugovor je potpisalo oko 234.000 ljudi, dok ih je u istom razdoblju 2025. bilo otprilike 260.000. 

Ukrajinske vlasti procenjuju da ukupni ruski vojni gubici od početka invazije iznose oko 1,6 miliona ljudi, od čega je oko 700.000 poginulih. Te brojke je teško neozavisno proveriti jer nijedna strana ne objavljuje podatke o sospstvenim  gubicima.

Fragmentisana mobilizacija

Prva Putinova objava delimične mobilizacije 2022. godine izazvala je najjači unutrašnji otpor ratu i podstakla je stotine hiljada Rusa da napuste zemlju. 

Ovoga puta upućeni izvori očekuju suptilniji proces, koji bi kombinovao pritisak na rezerviste, nastavak regrutacije po ugovoru i druge mere, ali bez službene objave mobilizacije.

"Koristiće polovična rešenja i svaki će korak posebno opravdavati", rekao je Artem Kliga, advokat i voditelj pravnog odelenja Pokreta prigovarača savesti, koji je nezavisna ruska nevladina organizacija u egzilu koja pomaže građanima u legalnom izbegavanju vojne službe.

Iako Kremlj odlučno odbacuje sve tvrdnje o novoj turi mobilizacije, niko u to nije uveren.

Koliko će proces biti vidljiv zavisi od obima mobilizacije, jer Kremlj tek treba da odluči koliki će deo zahteva Generalštab odobriti i kada, rekao je anonimni izvor iz ukrajinskog odbrambenog sektora.

"Ako brojka bude prihvatljiva, proces bi mogao ostati prikriven. Ako bude znatna, to neće moći da se sakrije", navodi isti izvor. 

Kliga navodi da se oko 60 posto zahteva za pomoć koje je njegova organizacija primila ovog leta odnosilo na rezerviste. To je značajan porast u odnosu na uobičajenih 20 do 30 posto i ujedno najveći udeo koji su ikada zabeležili.

"Mnogi od njih dobivaju pozive prvi put nakon mnogo godina i paničare", dodao je. 

Rusija je takođe, danas bolje opremljena za prisilnu dostavu poziva nego što je bila 2022. 

Elektronski pozivi zakonski se smatraju uručenima nakon sedam dana, nezavisno od toga da li ih je primalac otvorio. Onima koji se ne odazovu može se zabraniti podizanje kredita, oduzeti vozačka dozvola i blokirati transakcije nekretninama i vozilima.

Ono što će se još promeniti je nivo pritisaka na Ruse. Ukrajinska vojna obaveštajna služba navodi da Rusija priprema strožu kontrolu vojne evidencije, nove mehanizme za regrutaciju zatvorenika i dodatne prisilne mere.