Uzbuna u NATO-u; "Pacov" je postavio klopku?

Stringer je na bezbednosnoj konferenciji u Estoniji rekao da članice NATO-a moraju da budu svesne "napete situacije" i pažljivo odmere odgovor na poteze Moskve, jer bi Putin, kako je ocenio, mogao da pokuša da isprovocira Alijansu na preteranu reakciju, prenosi Asošiejted pres.

"Rusija bi mogla da eskalira tu aktivnost, ali to ne znači da je Moskva odlučila da to učini...Granica između slučajnog i namernog je prilično tanka", rekao je Stringer, misleći na upade dronova koji su skrenuli sa kursa u vazdušni prostor NATO-a zbog ruskog ometanja GPS-a ili drugih elektronskih kontramera za odbranu od ukrajinskih napada dronova.

Stringer je ocenio da povećanje tajnih napada Moskve nije posledica neuspeha zemalja NATO-a da ih zaustave, već direktna posledica zapadne podrške Ukrajini.

"Putin razmatra čitav niz stvari kako bi pokušao da stvori podelu među saveznicima NATO-a jer njegova kampanja u Ukrajini ide loše", dodao je. 

"Pacov u uglu"

Estonski premijer Kristen Mihal uporedio je ruskog lidera sa "pacovom u uglu", koji eskalira aktivnosti u Evropi u pokušaju da slomi zapadnu podršku Kijevu u vreme kada je Moskva pod pritiskom.

"Putin pokušava da potkopa pakt o kolektivnoj odbrani NATO-a testirajući nacije tajnim hibridnim napadima za koje je teško pripisati odgovornost", rekao je Mihal.

Međutim, on je dodao da je trenutno "malo verovatno" da će Putin pokrenuti konvencionalni vojni napad na Evropu zbog pretnje odgovora NATO-a i zato što su, kako je naveo, njegove snage vezane u Ukrajini.

Pojedini evropski zvaničnici ranije su upozorili da bi Rusija mogla da nastoji da testira NATO i obavezu kolektivne odbrane sve smelijim akcijama, uključujući sabotaže i špijunažu.

Poljski premijer Donald Tusk prošle nedelje je rekao da bi Rusija mogla da izvede namerne napade dronovima ili projektilima na zemlje članice NATO-a, a zatim ih predstavi kao slučajne.

Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je upozorio na mogućnost napada dronovima i sajbernapada i zatražio od svoje vlade da pripremi plan zaštite kritične infrastrukture.

"Rusija je zaokupljena Ukrajinom"

Istovremeno, pojedini evropski zvaničnici pozvali su na oprez i smirivanje tenzija.

Britanski zvaničnik odbrane, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti pitanja, rekao je da je procena Velike Britanije da Putin ne traži direktan sukob sa NATO-om.

Sličan stav izneo je i predsednik Letonije Edgar Rinkevičs, koji je rekao da njegova zemlja trenutno ne primećuje gomilanje ruskih snaga duž granice.

"Ukrajina se bori. Rusija je zaokupljena Ukrajinom. Ne primećujemo gomilanje snaga duž naših granica", rekao je Rinkevičs novinarima na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku.

Ambasador SAD pri NATO-u Metju Vitaker odbacio je zabrinutost da Rusija testira Alijansu, rekavši da "Putin ne želi sukob sa NATO-om".

Rekao je da su upadi dronova u zemlje poput Rumunije ili Poljske uglavnom rezultat elektronskog ratovanja i nenamerni, ali je napomenuo da su hibridne aktivnosti poput sabotaže "više zabrinjavajuće". Vitaker je takođe upozorio na "preterano reagovanje".

"Mislim da je to upravo ono što bi naši protivnici želeli ili čemu se nadaju", dodao je.

"Putin zna da su SAD i Evropa isprepletene"

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je u Ajovi da Putin "zna da su Sjedinjene Države i Evropa potpuno isprepletene".

"Moramo da se pobrinemo da budemo spremni, da budemo jaki, i on to zna. I ako uradi bilo kakvu glupost, zna da će naša reakcija biti oštra", rekao je Rute.

U avgustu su nemački zvaničnici optužili Moskvu da stoji iza zavere na aerodromu u Lajpcigu gde je dron sa eksplozivom pronađen pored ukrajinskog aviona natovarenog mlaznim gorivom. Prošlog meseca, britanski zvaničnici su saopštili da su osujetili rusku zaveru za sabotažu fabrike dronova u blizini Londona. U avgustu je zapaljena estonska odbrambena kompanija, a eksplodiralo je skladište oružja u Bugarskoj, iako nijedan od ovih incidenata nije javno pripisan Rusiji.