Razdor – Putin je sve opasniji

Ova analiza dolazi u trenutku pojačanih tenzija između Moskve i Talina, izveštava Njuzvik. 

Ruska obaveštajna služba FSB je prošle nedelje uvela ograničenja u dva okruga Lenjingradske oblasti koji se graniče sa Estonijom – Kingisepskom i Slancevskom – zabranivši kretanje noću i pristup delovima reke Narve, koju dele obe zemlje.

Ovaj potez Moskve usledio je nakon najave Estonije da će potpuno zatvoriti granicu sa Rusijom ukoliko Vladimir Putin proglasi masovnu mobilizaciju radi nadoknade teških gubitaka pretrpljenih u ratu protiv Ukrajine – što je potez koji bi mogao da izazove novi talas masovnog bekstva Rusa iz zemlje.

Zauzimanje zgrada i proglašenje "Narodne Republike Narva"

Zvaničnici širom baltičkog regiona već dugo upozoravaju na upade ruskih dronova, kršenja vazdušnog prostora, akte sabotaže i druge hibridne pretnje; ISW procenjuje da bi se grad Narva – pogranični grad sa etničkom ruskom većinom – mogao naći na prvoj liniji ruskog udara na NATO.

Cilj takvog poteza bio bi testiranje Člana 5 Severnoatlantskog ugovora o kolektivnoj odbrani, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na ceo savez. Stručnjaci iz instituta sa sedištem u Vašingtonu ističu da Rusija trenutno ne gomila vojne snage duž granica baltičkih država i da je ruska invazija na NATO krajnje maloverovatna sve dok je Vladimir Putin vojno vezan ratom u Ukrajini. Međutim, ISW upozorava da bi čak i ograničen scenario "pred vojne strukture NATO-a postavio niz izuzetno složenih izazova i odluka".

"Ako budemo smatrali da je opasnost od napada porasla, to ćemo i reći."

Suzan Lilevali, generalna direktorka Odeljenja za komunikacije pri Ministarstvu spoljnih poslova Estonije, izjavila je za "Njuzvik" da ISW s pravom ukazuje na to da je ruski napad punih razmera na članicu NATO-a maloverovatan, te da je scenario ograničene operacije isključivo teorijski model. "Ne smemo pretvarati moguće scenarije u činjenice", rekla je Lilevali. "Ako postoji stvaran razlog za verovanje da je opasnost od vojnog napada porasla, jasno ćemo to saopštiti", dodala je estonska zvaničnica.

Dronovi, domaći agenti i blokiranje odgovora SAD

Prema scenariju Instituta za proučavanje rata (ISW), Rusija bi mogla da upotrebi dronove dugog dometa, letelice na daljinsko upravljanje (putem optičkih kablova ili radio-veze) sa dometom do 65 kilometara od granice, kao i dronove-kamikaze dugog dometa za napade na položaje NATO-a.

Procenivši da je trenutak pogodan, ruski agenti koji se već nalaze u Narvi zauzeli bi ključne objekte — uključujući opštinske institucije — proglasili bi "Narodnu Republiku Narva" i javno zatražili zaštitu od Moskve.

U takvom slučaju, Rusija bi mogla da interveniše koristeći prethodno raspoređene dronove i jedinice protivvazdušne odbrane, bez formalnog slanja kopnenih snaga na teritoriju Estonije — osim ako Talin ne bi odlučio da eskalira situaciju. Ruski dronovi koji bi napadali estonske bezbednosne snage u pokušaju ponovnog zauzimanja okupiranih objekata imali bi podršku proruskih elemenata u samoj Narvi, koji bi upravljali sopstvenim taktičkim dronovima.

Testiranje saveza usred neslaganja između Evrope i SAD

ISW ističe da bi neslaganja između Sjedinjenih Država i evropskih saveznika u vezi sa odbranom teritorije i vazdušnog prostora NATO-a mogla da odlože ili u potpunosti spreče uključivanje SAD u sukob, dok bi ruski informacioni i psihološki rat mogao da stvori još dublji jaz između Vašingtona i Evrope.

Međutim, takav scenario bi nosio ogroman rizik za samog Putina — naime, otvoren odgovor NATO-a — što bi ga primoralo na težak izbor: direktan sukob sa zapadnim savezom ili nastavak rata u Ukrajini, dodaje ISW.

Lilevali, iz Ministarstva spoljnih poslova Estonije, napominje da su ruske snage i dalje duboko zaglibljene u ratu protiv Ukrajine i da dostupni obaveštajni podaci ne pružaju osnov za sumnju da se Moskva priprema za otvaranje velikog novog fronta protiv NATO-a.

"To ne znači da potcenjujemo dugoročnu stratešku pretnju: Rusija ostaje najozbiljnija dugoročna pretnja evropskoj bezbednosti, ali moramo ostati mirni, budni i spremni", naglasila je ona. Takođe je dodala da su saveznici pokazali spremnost i sposobnost da odgovore obaranjem dronova koji su narušili vazdušni prostor NATO-a, potvrđujući time da svako narušavanje granice nailazi na odlučan odgovor. Sve podseća na scenario nemačkog profesora o ratu 2028. godine.

Hipotetički model Instituta za proučavanje rata (ISW) koji se tiče Narve nije predviđanje događaja, već scenario koji objašnjava kako bi Moskva mogla da pokrene manju vojnu operaciju protiv NATO-a i primora Alijansu da odluči da li će aktivirati Član 5.

Ovaj model podseća na teze iz knjige „Ako Rusija pobedi: Scenario” (If Russia Wins: The Scenario), koju je objavio nemački politikolog Karlo Masala, profesor međunarodne politike na Univerzitetu Bundesvera.

U svojoj knjizi, Masala takođe predviđa da bi operaciji u Narvi — kao i na estonskom ostrvu Hijuma — prethodila propagandna kampanja o navodnom progonu građana koji govore ruski jezik; reč je o scenariju koji u velikoj meri podseća na retoriku Kremlja uoči napada na ukrajinski region Donbas 2014. godine. Ovaj nemački stručnjak takođe predviđa podele unutar NATO-a po pitanju pozivanja na Član 5, naročito u kontekstu smanjenog angažmana SAD.

Međutim, za razliku od modela Instituta za proučavanje rata (ISW), Masala smešta potencijalni napad u 2028. godinu, nakon rata u Ukrajini koji bi se okončao u korist Moskve — scenario u kojem bi Kijev bio primoran da ustupi 20 odsto svoje teritorije i odustane od težnje ka članstvu u NATO-u u zamenu za slabe bezbednosne garancije.

Govoreći za "Njuzvik" (Newsweek) još u oktobru 2025. godine, Masala je izjavio da uticajni krugovi u Moskvi više ne veruju u kredibilitet Člana 5 i da bi pozdravili priliku da ga stave na probu. "Rusi postaju sve bezobzirniji u testiranju NATO-ove politike odvraćanja", rekao je tada Masala, dodajući da je primarni cilj Moskve da unese razdor između evropskih zemalja i NATO-a.