Obaveštajci na nogama; "Ovo je prekretnica"; Rusi kreću na celu Evropu?

Šef češke bezbednosne službe BIS Mihal Kudelka rekao je da bi ruski planovi, pored povećane aktivnosti dronova, mogli da obuhvate ograničeni upad na teritoriju NATO-a koja se graniči sa Rusijom, provokacije pod lažnom zastavom i masovnu kampanju uticaja.

Kudelka je rekao da bi takav scenario mogao da se dogodi za "nekoliko meseci, a ne godina".

Njegove ocene usledile su nakon što je poljski premijer Donald Tusk rekao da obaveštajne procene ukazuju na mogućnost ruskog napada dronovima ili raketama na teritoriju NATO-a u narednim mesecima, u pokušaju da se pokaže da je član 5 Alijanse "više teoretski nego praktičan".

Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je Tuskova upozorenja kao "razumna i dobro dokumentovana".

Generalni direktor letonske državne bezbednosne službe VDD Normunds Mežvijets rekao je da njegova služba "ne vidi naznake neposrednog napada".

On je naveo da postoje znaci da Moskva priprema odlučniju akciju u Evropi, ali da nije jasno da li je reč o konkretnim planovima ili delu šire strategije destabilizacije i širenja straha.

"Još uvek je otvoreno pitanje da li imaju direktne i konkretne planove ili je to samo u kontekstu njihovih ukupnih pokušaja širenja straha i neizvesnosti u zapadnom društvu", rekao je Mežvijets.

Generalni sekretar estonskog Ministarstva spoljnih poslova Jonatan Vsevjov osudio je "paniku na društvenim mrežama" zbog mogućeg napada i poručio da bi vlasti jasno upozorile građane ukoliko bi postojala stvarna opasnost.

Kudelka je rekao da je trenutna ruska taktika "eskalacija radi deeskalacije", ocenjujući da Kremlj pokušava da pritiskom na slabe tačke zapadnih društava smanji njihovu podršku Ukrajini.

"Oni veruju da će, ako dovoljno eskaliraju, evropske zemlje odlučiti da ne podrže Ukrajinu", rekao je Kudelka.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je navode o ruskom napadu na NATO, rekavši da "to nema nikakve veze sa stvarnošću niti sa namerama Ruske Federacije".

Međutim, sva trojica obaveštajnih zvaničnika ocenila su da bi ruska kampanja sabotaže u Evropi mogla da se intenzivira u narednim mesecima.

Mežvijets je rekao da Rusija prelazi sa nasumičnih sabotaža i paljevina usmerenih na širenje panike na konkretne ciljeve povezane sa zapadnom podrškom Ukrajini.

Šef švedske vojnoobaveštajne i bezbednosne službe Tomas Nilson naveo je da su ciljevi ruskih sabotažnih aktivnosti smanjenje podrške Ukrajini, stvaranje podela u NATO-u i izazivanje straha medju evropskim stanovništvom.

Nedavni incident sa naoružanim dronom na aerodromu u Lajpcigu, koji su nemačke vlasti pripisale ruskoj obaveštajnoj službi, opisao je kao "prekretnicu".

Nilson je rekao da nije video nagoveštaje da Moskva ozbiljno razmatra stvarne pregovore o Ukrajini, ocenjujući da Rusija i dalje smatra da može da ostvari svoje strateške ciljeve.

Kudelka je dodao da kampanja sabotaže dodatno opterećuje evropske obaveštajne službe, jer svaki požar ili kvar moraju da istražuju kao mogući teroristički napad, čak i kada su izazvani drugim faktorima.