Rusija udara na NATO, Kina kreće na Tajvan; Da li je svet spreman za rat na dva fronta?

Šta bi se desilo ako bi dve velike sile odlučile da istovremeno otvore dva velika bojna polja na suprotnim krajevima sveta? Upravo taj scenario, koji je donedavno mnogima izgledao gotovo nezamisliv, nalazi se u centru analize američkog novinara Sajmona Šustera objavljene u časopisu "The Atlantic".

Prema njegovom tekstu, zapadni vojni planeri razmatraju koordinisane ili gotovo istovremene poteze Rusije i Kine: Moskva bi napala članicu NATO-a u Istočnoj Evropi, dok bi Peking pokrenuo vojnu operaciju protiv Tajvana. U tom slučaju, Sjedinjene Države bi morale istovremeno da odgovore u Evropi i Indo-Pacifiku. Situacija bi bila još komplikovanija da je Vašington u to vreme još uvek bio uključen u rat na Bliskom istoku.

Problem, međutim, nije samo mogućnost takvog razvoja događaja. Mnogo veća zabrinutost je što zapadne zemlje, prema rečima sagovornika sa kojima je Šuster razgovarao, nemaju dovoljno razvijen odgovor na takvu krizu.

"To je scenario za koji trenutno nismo spremni", rekla je Florens Gaub, direktorka istraživanja na Odbrambenom koledžu NATO-a u Rimu. Prema njenim rečima, stratezi Alijanse su svesni nedostatka planiranja, ali nisu učinili dovoljno da ga reše.

Iskustvo američkih vojnih vežbi pokazuje koliko je problem složen. Mark Montgomeri, penzionisani kontraadmiral američke mornarice i učesnik brojnih strateških simulacija, rekao je Šusteru da su on i njegove kolege poslednji put ozbiljno analizirali mogućnost istovremenog rata protiv Rusije i Kine pre oko 15 godina. Rezultat simulacija u to vreme nije bio ohrabrujući. Ispostavilo se da SAD nisu imale dovoljno zaliha oružja ili industrijskih kapaciteta za dugoročni rat na više frontova, dok se na saveznike nije moglo računati da preuzmu deo tereta.

Montgomeri smatra da se situacija od tada nije poboljšala. Naprotiv, prema njegovoj proceni, ključni pokazatelji sposobnosti Amerike da vodi dugotrajan rat na više frontova danas su još gori. Iako su evropske članice NATO-a povećale svoje izdatke za odbranu poslednjih godina, njihov vojni kapacitet, tvrdi on, još uvek nije video odgovarajuće poboljšanje.

U međuvremenu, Rusija i Kina su se pripremale za drugačiju vrstu sukoba. Uprkos tome što nije uspela da ostvari sve svoje ciljeve u ratu protiv Ukrajine, Rusija je preorijentisala veliki deo svoje industrije na ratnu proizvodnju. Fabrike koje su nekada proizvodile civilnu robu sada se bave proizvodnjom raketa i tenkova, dok su godine iskustva u ratu u Ukrajini dale ruskim snagama veliko iskustvo u korišćenju dronova. Kina, s druge strane, ima ogromne industrijske kapacitete i proizvodi veliki deo svetskih dronova. Prema Šusteru, Peking je sada nadmašio Sjedinjene Države po broju ratnih brodova i količini raketa dugog dometa. Rusija i Kina su takođe produbile vojnu saradnju poslednjih godina, koju njihovi lideri opisuju kao partnerstvo "bez zabrana".

Zapad nema razrađen odgovor na istovremeni rat

Šta ako se dve krize dogode istovremeno? Taj trenutak je najveća slabost zapadnog planiranja. Vojne simulacije se uglavnom bave pojedinačnim krizama – evropskim ili azijskim – dok se mnogo manje pažnje posvećuje situaciji u kojoj bi se one dogodile istovremeno. Dejvid Santoro, predsednik i izvršni direktor tink-tenka Pacifički forum, podsetio je na simulaciju iz 2023. godine u kojoj su dva američka saveznika istovremeno zatražila pomoć. Kina je napala Tajvan, dok je Severna Koreja iskoristila priliku da napadne Južnu Koreju. Učesnici simulacije, rekao je Santoro, već su se mučili sa raspodelom američkih snaga. A u toj vežbi, Evropa uopšte nije bila deo scenarija.

"Mučili smo se da sve uklopimo i podelimo zadatke", opisao je. Pojava Rusije kao dodatnog protivnika, rekao je, učinila bi situaciju još težom.

Erik Heginbotam, stručnjak za vojne simulacije na Programu za bezbednosne studije MIT-a, smatra da je problem složen, ali ne i nemoguć za proučavanje. Prema njegovim rečima, nema dokaza da je bilo koja veća zapadna istraživačka institucija sprovela sveobuhvatnu simulaciju upravo takvog scenarija. Mogućnost istovremene akcije Moskve i Pekinga danas se ozbiljnije razmatra nego pre nekoliko godina. Njihove vojske sve više održavaju zajedničke vežbe , a političke i ekonomske veze su se dodatno ojačale nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Prema analizi objavljenoj u časopisu "The Atlantic", kineska pomoć je postala važna za rusku odbrambenu industriju, dok je Kina nastavila da kupuje rusku naftu i gas. Ruski predsednik Vladimir Putin je nekoliko puta posetio Kinu, a nova poseta je najavljena za novembar. Moskva i Peking nemaju formalni sporazum o međusobnoj odbrani, ali njihove vojske redovno vežbaju zajedno.

Na rizik od takvog scenarija ranije je upozorio vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a za Evropu, general Aleksus Grinkevič. Upozorenje je bilo neobično direktno: evropski saveznici treba da pomognu Sjedinjenim Državama da se pripreme za mogućnost istovremenog sukoba sa Rusijom i Kinom. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je takođe prošle godine javno pomenuo mogućnost da bi kineski napad na Tajvan mogao biti povezan sa ruskim potezima u Evropi. Njegova procena je bila da bi, u slučaju vojne akcije protiv Tajvana, Peking mogao očekivati da Moskva istovremeno "zaposli" NATO na evropskom kontinentu.

Shutterstock/zef art

Simulacije pokazuju da bi Evropa ostala bez dela američke podrške

Jedan od retkih pokušaja sistematskog proučavanja takvog scenarija sprovodi se u Evropskom centru za bezbednosnu politiku u Pragu. Institut je sproveo svoju prvu simulaciju zajedničkog napada Rusije i Kine u proleće 2024. godine. Od tada je održano oko 20 simulacija, u kojima su učestvovali stručnjaci iz različitih zemalja, uključujući Japan i Južnu Koreju. Prema rečima direktora instituta, Jakuba Jande, rezultati su posebno zabrinjavajući za Evropu.

U skoro svim proučavanim scenarijima, SAD, suočene sa kineskom pretnjom, preusmerile bi deo svojih vojnih kapaciteta iz Evrope u Aziju. Evropske članice NATO-a bi tada morale da preuzmu veći deo tereta odbrane od Rusije.

Jedna od simulacija je čak predvidela i drugačiji početak sukoba. Kina bi prvo obustavila izvoz ključnih sirovina evropskoj odbrambenoj industriji i održavala takav embargo mesecima. Tek tada bi Rusija napala članicu NATO-a u Istočnoj Evropi, dok bi kineska pomoć omogućila Moskvi da održi ratnu proizvodnju. Takvi scenariji, naglašava Šuster, nisu prognoza da će do rata zaista doći. To je pokušaj da se odgovori na pitanje šta bi se desilo ako bi se dve odvojene velike krize pojavile istovremeno.

Shutterstock/e-crow

I tu zapadni vojni stručnjaci vide najveći problem. Ako bi Rusija i Kina delovale zajedno, a SAD i njihovi evropski saveznici bi sami tražili odgovor, posledice bi mogle biti ozbiljne. Janda upozorava da bi se u slučaju kineskog napada na Tajvan, evropske države mogle suočiti sa američkim pritiskom da uvedu stroge sankcije Pekingu, iako bi mnoge evropske vlade i dalje smatrale Rusiju mnogo neposrednijom pretnjom.

Zaključak vojnih simulacija je stoga prilično jednostavan: u takvoj krizi, ne bi bila ključna samo količina oružja, već i sposobnost Zapada da deluje zajedno. Jer ako dve velike sile odluče da imaju dve istovremene krize, najveći problem možda nije to što se bojna polja nalaze u različitim delovima sveta. Problem bi mogao biti mnogo jednostavniji – koliko dugo će zapadni saveznici uspeti da ostanu ujedinjeni.