Za sve je kriv Tramp: Kina i Rusija sada imaju opravdanje da "pokažu mišiće"

Analitičari su izrazili zabrinutost da bi američka operacija otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura i preuzimanja naftne industrije mogla da ohrabri Peking koji dugo tvrdi da je Tajvan otcepljena provincija koju treba "ponovo ujediniti" sa kopnom. Tajvan ima svoju demokratski izabranu vladu i tvrdi da njegov narod treba da odluči o svojoj budućnosti.

Kineska vlada je oštro kritikovala Trampove postupke u Venecueli, dok je formalno odbacila poređenja sa sopstvenim pretenzijama na Tajvan. Međutim, čitanje kineskih državnih medija stvara drugačiju sliku.

Sada imaju "retoričko pokriće"

Kineski komentatori i vojni analitičari sve otvorenije pišu, čak i pre akcije u Venecueli, da potezi SAD u inostranstvu otkrivaju fleksibilno tumačenje suvereniteta kada Vašington smatra da su njegovi interesi ugroženi. Smena Madura, praćena eksplicitnim učešćem SAD u upravljanju tranzicijom, rizikuje da bude navedena u budućim kineskim narativima kao dokaz da velike sile direktno intervenišu kada to zahtevaju geopolitički ili ekonomski interesi. To bi moglo da pokrene pitanja u susednom Tajvanu, gde takav argument ima posebnu težinu nakon što je Narodnooslobodilačka vojska nedavno izvela velike vazdušne i pomorske vežbe oko Tajvana, simulirajući blokade i zajedničke udarne operacije.

U kineskom diskursu, Tajvan se predstavlja kao unutrašnja stvar, ali Peking se dugo bori protiv zapadnih kritika bilo kakve upotrebe sile protiv ostrva. Operacija u Venecueli sada bi mogla da ponudi retoričko pokriće. Kineski zvaničnici bi mogli da ukažu na akcije SAD na zapadnoj hemisferi kako bi tvrdili da je Vašington oslabio sopstveni moralni autoritet kako bi se suprotstavio odlučnim merama na drugim mestima, piše BneIntelliNews.

Važno je napomenuti da je Kina imala značajna ulaganja u Venecuelu, a Trampov potez je svakako delimično usmeren na potiskivanje kineskog uticaja.

SAD su prekršile međunarodno pravo upotrebom sile protiv suverene države, rekao je Čen Binhua, portparol Kancelarije za poslove Tajvana pri Državnom savetu Kine, na redovnom brifingu u sredu. "Snažno se tome protivimo", rekao je Čen, prema pisanju lista China Daily.

EPA/Eddie Cheng

Zapadni komentatori izrazili su zabrinutost zbog događaja koji se odvijaju u Venecueli, rekavši da će to ojačati stav Pekinga o njegovim opcijama na Tajvanu, ako se ne iskoristi direktno za opravdanje sopstvene vojne akcije Kine.

Toni Žao, viši saradnik u Karnegiju za Kinu, primetio je da "Vašingtonovo prikazivanje operacije u Venecueli kao sprovođenja zakona u velikoj meri odražava kinesku sopstvenu pravnu karakterizaciju planova protiv Tajvana".

Narativ o "sferi uticaja"

Emili Tornberi, predsednica Britanskog komiteta za spoljne poslove, izjavila je u emisiji Vestminsterski sat na BBC Radiju 4 da američki napad na Venecuelu "nije bio legalna akcija" i da bi mogao da ohrabri Kinu i Rusiju.

Ona je rekla da je napad opravdan Trampovim stavom da je Južna Amerika takođe njegova "sfera uticaja".

"Predsednik Putin će verovatno reći, pa, Ukrajina je u mojoj sferi uticaja – na šta se žalite? A Si bi mogao da kaže isto za Tajvan. To postavlja užasan presedan i zaista je zabrinjavajuće."

Peking je formalno odbacio poređenje. Čen je rekao da je status Tajvana fundamentalno drugačiji, opisujući ga kao "kineski Tajvan" i rekavši da je njegova budućnost "unutrašnja stvar" kineskog naroda.

EPA-EFE/RITCHIE B. TONGO

Istovremeno, uputio je direktno upozorenje grupama koje se zalažu za nezavisnost na ostrvu, rekavši: "Ako se separatističke snage 'nezavisnosti Tajvana' usude da preduzmu nepromišljene akcije i pređu crvenu liniju, preduzećemo odlučne mere i zadati im direktan udarac."

Američka obaveštajna služba: Kineska vojska uskoro spremna

Kina smatra Tajvan svojom teritorijom, uprkos tome što ostrvo ima sopstvenu vladu, vojsku i demokratski sistem od kraja Kineskog građanskog rata 1949. godine. Većina zapadnih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, diplomatski priznaje Peking kao glavni grad Tajvana, ali se protivi svakoj jednostranoj promeni statusa kvo, posebno silom.

Tenzije u Tajvanskom moreuzu su porasle poslednjih godina jer je Kina povećala vojni pritisak na ostrvo, a SAD su ojačale svoju političku i vojnu podršku Tajpeju.

Kineski predsednik Si Đinping je više puta rekao da je spreman da "ponovo ujedini" ostrvo sa kopnom, ako je potrebno i silom, dok izveštaji američkih obaveštajnih službi ukazuju da će kineska vojska biti spremna da pokrene invaziju do 2027. godine - što je sada manje od godinu dana udaljeno.