"Nešto važno bi se uskoro moglo dogoditi – Rusija ima priliku"

"Nešto važno bi se uskoro moglo dogoditi – Rusija ima priliku. SAD napuštaju Evropu, transatlantski odnosi su u teškom stanju, a EU još nije u potpunosti spremna da preuzme svoje odgovornosti", rekao je Mika Altola, finski poslanik Evropskog parlamenta. 

Istovremeno, neki evropski političari sumnjaju u verovatnoću potpune ruske kopnene invazije na neku od zemalja NATO-a, s obzirom na značajne gubitke ruskih snaga u ratu protiv Ukrajine. Verovatniji scenario, smatraju oni, bila bi ograničena operacija usmerena na stvaranje neizvesnosti i testiranje jedinstva Alijanse u pozivanju na Član 5 o kolektivnoj odbrani.

Bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis takođe smatra da bi Moskva mogla pokušati da proširi sukob van Ukrajine kako bi izbegla nepovoljne pregovore i ojačala svoju poziciju.

Eskalacija kao mogući instrument pritiska

Uprkos svom slabljenju, Rusija ostaje faktor rizika. Prema Altoli, Kremlj bi mogao da posmatra širenje sukoba na druge regione kao način da ojača svoju pregovaračku poziciju. On je napomenuo da dugotrajan rat iscrpljuje resurse zemlje, pa bi Moskva mogla da traži alternativne načine pritiska umesto mirnog rešenja.

Potencijalne akcije Rusije, rekao je, mogle bi da se kreću od upotrebe dronova do operacija u Baltičkom moru ili Arktiku. Međutim, malo je verovatno da će uključivati direktnu invaziju na regione sa jakim prisustvom NATO-a, poput Poljske.

• Šok upozorenje: "Evropa mora da bude spremna..."
• Donald nije siguran: "Pitanje je da li su SAD 'lojalne' odbrani Evrope"

Nije isključena ni upotreba takozvane "flote u senci" i drugih hibridnih instrumenata koji omogućavaju vršenje pritiska bez prelaska granica i formalnog započinjanja rata.

Stručnjaci veruju da Moskva možda pokušava da utiče na evropske saveznike Ukrajine, izbegavajući direktno učešće SAD. Ukoliko ne dođe do otvorene invazije, Vašington možda neće smatrati takve akcije dovoljnim razlogom za odgovor velikih razmera.

U Evropi ne postoji konsenzus o obimu pretnje

Neki evropski lideri smatraju takve scenarije malo verovatnim. Estonski predsednik Alar Karis je napomenuo da je Rusija trenutno fokusirana na rat u Ukrajini i da je malo verovatno da će imati dovoljno resursa da otvori drugi front protiv baltičkih zemalja.

Diplomate NATO-a takođe ističu da rizična strategija vođenja rata na dva fronta ne deluje racionalno za Moskvu bez očiglednih koristi.

Međutim, Evropa nije spremna da potpuno isključi negativan scenario. Prema Karisu, zemlje u regionu ostaju budne i nastavljaju pažljivo da prate situaciju.

Shutterstock/prokopphoto

Kako je objavio Glavred, generalni sekretar NATO-a Mark Rute je ranije izjavio da bi Rusija mogla da napadne zemlju NATO-a u roku od pet do sedam godina. Prema Ruteovim rečima, Alijansa mora da se pripremi za sve moguće scenarije.

Rusija se sprema za rat i mogla bi da napadne neku od zemalja NATO-a, prema analitičarima Američkog instituta za proučavanje rata. Do ovog zaključka su došli nakon izjave američkog predsednika Donalda Trampa da Putina zanima više od same ukrajinske teritorije.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev pokrenuo je propagandnu akciju protiv Marka Rutea, koji je tvrdio da Kina može da napadne Tajvan i, kako bi odvukla pažnju Zapada, podstakne Rusiju da napadne NATO. Medvedev je odgovorio "pretnjama" i bizarnim optužbama protiv Rutea.