Tramp je doneo odluku o napadu na Iran posle ovih reči Benjamina Netanjahua

Manje od 48 sati pre početka američko-izraelskog napada na Iran, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je telefonom razgovarao sa predsednikom Donaldom Trampom o razlozima za pokretanje složenog, dalekog rata protiv koga se američki lider nekada borio.

I Tramp i Netanjahu su znali iz obaveštajnih brifinga početkom nedelje da će se iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei i njegovi ključni pomoćnici uskoro sastati u njegovom kompleksu u Teheranu, što bi ih učinilo ranjivim na "napad obezglavljivanja" – napad na najviše lidere zemlje koji često koriste Izraelci, ali manje Sjedinjene Američke Države.

Ali novi obaveštajni podaci sugerišu da je sastanak pomeren na subotu ujutru sa subote uveče, prema rečima tri osobe upoznate sa pozivom.

Poziv ranije nije objavljen.

Netanjahu, "odlučan da nastavi sa operacijom koju je decenijama insistirao", tvrdio je da možda nikada neće biti bolje šanse da se ubije Hamnei i osvete prethodni iranski pokušaji da se ubije Tramp, rekli su ti ljudi. To je uključivalo zaveru za ubistvo po narudžbini koju je navodno orkestrirao Iran 2024. godine, kada je Tramp bio kandidat.

Ministarstvo pravde optužilo je jednog Pakistanca da je pokušao da regrutuje ljude u SAD-u u planu, što je bila odmazda za ubistvo glavnog komandanta Islamske revolucionarne garde, Kasema Sulejmanija, od strane Vašingtona.

Do trenutka kada se poziv održao, Tramp je već odobrio ideju da SAD izvedu vojnu operaciju protiv Irana, ali još nije odlučio kada ili pod kojim okolnostima će se SAD uključiti, rekli su izvori, koji su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o osetljivim internim razmatranjima.

Američka vojska je nedeljama gradila prisustvo u regionu, što je navelo mnoge u administraciji da zaključe da je samo pitanje kada će predsednik odlučiti da krene dalje. Jedan mogući datum, samo nekoliko dana ranije, bio je otkazan zbog lošeg vremena.

Rojters nije mogao da utvrdi kako je Netanjahuov argument uticao na Trampa dok je razmišljao o izdavanju naređenja za napad, ali je poziv predstavljao završnu reč izraelskog lidera njegovom američkom kolegi.

Tri izvora upoznata sa pozivom rekla su da veruju da je on – zajedno sa obaveštajnim podacima koji pokazuju da se zatvara prozor za ubistvo iranskog lidera – bio katalizator za Trampovu konačnu odluku da 27. februara naredi vojsci da nastavi sa operacijom "Epski bes".

Tramp bi mogao da uđe u istoriju tako što bi pomogao u eliminaciji iranskog rukovodstva koje Zapad i mnogi Iranci dugo preziru, tvrdio je Netanjahu.

Iranci bi čak mogli da izađu na ulice, rekao je, svrgavajući teokratski sistem koji je vladao zemljom od 1979. godine i od tada je bio vodeći izvor globalnog terorizma i nestabilnosti.

Prve bombe su pale u subotu ujutru, 28. februara. Tramp je te večeri objavio da je Hamnei mrtav.

Kao odgovor na zahtev za komentar, portparolka Bele kuće Ana Keli nije direktno komentarisala poziv između Trampa i Netanjahua, ali je rekla Rojtersu da je vojna operacija osmišljena da "uništi balističke rakete i proizvodne kapacitete iranskog režima, uništi mornaricu iranskog režima, okonča njihovu sposobnost da naoružavaju posrednike i garantuje da Iran nikada neće dobiti nuklearno oružje".

Ni Netanjahuova kancelarija niti iranski predstavnik u UN nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Netanjahu je na konferenciji za novinare u četvrtak odbacio kao "lažne vesti" tvrdnje da je Izrael nekako uvukao SAD u sukob sa Iranom.

"Da li neko zaista misli da neko može da kaže predsedniku Trampu šta da radi", rekao je. 

Tramp je javno rekao da je odluka o napadu bila samo njegova.

Rojtersovo izveštavanje, u kojem zvaničnici i drugi bliski obojici lidera govore uglavnom pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti internih razmatranja, ne sugeriše da je Netanjahu prisilio Trampa da krene u rat. Ali izveštaji pokazuju da je izraelski lider bio efikasan zagovornik i da je njegovo formulisanje odluke – uključujući i priliku da ubije iranskog lidera koji je navodno nadgledao napore za ubistvo Trampa – bilo ubedljivo za predsednika.

Ministar odbrane Pit Hegset je početkom marta sugerisao da je osveta bila barem jedan motiv za operaciju, rekavši novinarima: "Iran je pokušao da ubije predsednika Trampa, a predsednik Tramp se poslednji smejao."

• Određeno je – kraj rata 9. aprila

• Cure nove informacije: Poznato kada se dogodio razgovor koji je zapečatio sudbinu Irana

• Otkriveno: On je čovek u Iranu s kojim Tramp pregovara