Ključni protivnik Izraela ponovo se diže; Netanjahu priznao grešku

Uprkos novom primirju koje su prošlog meseca nametnule Sjedinjene Američke Države, obe strane svakodnevno razmenjuju vatru, što teško pogađa zajednice na jugu Libana i remeti svakodnevni život stanovnika na severu Izraela.

Borbe – ponovo rasplamsane kada je Hezbolah u martu počeo da granatira kao odgovor na američko-izraelske napade na Iran – pretvorile su se u iscrpljujući gerilski rat koji se uglavnom vodi u "bezbednosnoj zoni" na jugu Libana, koju su proglasile Izraelske odbrambene snage (IDF) i iz koje je većina civila pobegla.

Hezbolah i Bejrut podneli su ubedljivo najveći teret ovog rata – više od 2.700 ljudi poginulo je u Libanu, desetine sela su uništene, a izraelske snage trenutno kontrolišu oko pet odsto teritorije zemlje.

Međutim, sukob nije prošao bez posledica ni po Izrael. Hezbolah se pokazao veoma sposobnim u napadima na vojnike IDF-a unutar "bezbednosne zone", sve češće pomoću eksplozivnih dronova – uključujući FPV dronove – inspirisanih onima koji se masovno koriste u Ukrajini, i nastavlja s povremenim raketiranjem Izraela. Poginula su tri izraelska civila i 17 vojnika, a ranjeno je više desetina drugih vojnika.

Pogrešne procene

Izraelski vojni zvaničnici čak su priznali da preostale vojne sposobnosti libanske militantne grupe koju podržava Iran protivreče njihovoj ranijoj proceni da je grupa pretrpela potpuni poraz. "Postoji razlika između načina na koji smo završili (rat 2024.)... onoga što smo razumeli i mislili, i činjenice da se odjednom Hezbolah i dalje pojavljuje", rekao je Rafi Milo, general zadužen za severnu komandu IDF-a, u procurelom razgovoru prošlog meseca s lokalnim stanovnicima iz oblasti za koju je odgovoran, piše Financial Times.

• Netanjahu pred političkim kolapsom?
• Primirje propalo? Netanjahu naredio masovne udare
• Tramp šokirao Netanjahua; Ostao zatečen kad je saznao za njegovu poruku

Milo je priznao da napadi iz daljine, uključujući rakete, projektile i dronove na gradove i sela na severu Izraela, i dalje predstavljaju problem, ali je insistirao da takvih napada "nema u veoma velikim količinama, svakako ne u poređenju s periodom pre rata 2024".

Jalaa MAREY / AFP / Profimedia

Pre najnovijeg sukoba Hezbolah je više od godinu dana mirovao nakon što je krajem 2024. stupilo na snagu primirje postignuto uz američko posredovanje, uprkos gotovo svakodnevnim izraelskim napadima širom Libana u kojima su ubijeni mnogi njegovi pripadnici, kao i prisustvu izraelskih vojnih uporišta na jugu zemlje.

Međutim, grupa je, kako piše Financial Times, iskoristila 15-mesečni period između dva rata za obnovu i reorganizaciju, prema rečima tri izvora upoznata s operacijama Hezbolaha, kao i libanskih i regionalnih bezbednosnih i obaveštajnih zvaničnika. Hezbolah je znao da je novi sukob neizbežan i da će "što duže čekamo, ishod biti bolji", rekao je jedan od izvora upoznatih s operacijama grupe.

Elektronska komunikacija grupe odbačena je u korist ljudskih kurira zbog izraelskog prodora u obaveštajne sisteme, rekli su izvori. Uspostavljene su nove i nepredvidive rute za krijumčarenje oružja, uključujući i neke preko kojih je dopremano oružje iz naizgled neprijateljske postrevolucionarne Sirije. Složeni vojni komandni sistemi takođe su ponovo decentralizovani u manje, autonomne ćelije.

"Hezbolah se vratio onome što je nekada bio – gerilskoj sili koja pokušava da napadne kad god može, koristeći taktiku 'udari i beži'. Pokušava da povrati svoje stare sposobnosti", rekao je jedan izraelski vojni zvaničnik.

Pomoć Irana i FPV dronovi

Iranski vojni savetnici – koji su oduvek igrali važnu ulogu iz pozadine – preuzeli su značajniju ulogu unutar pokreta posle rata s Izraelom 2024. godine, prema rečima izvora upoznatih sa situacijom i izraelskih obaveštajnih zvaničnika. Budući da su čitave grupe kadrova Hezbolaha bile desetkovane, "strukturni vakuum", kako ga je nazvao jedan izvor, popunili su oficiri iranske Revolucionarne garde (IRGC) sve dok Hezbolah nije bio u stanju da ponovo uspostavi sopstvene strukture. Prema rečima jednog izraelskog bezbednosnog zvaničnika, "u poslednje dve godine Iran je pojačao svoju kontrolu nad Hezbolahom", pre svega nad njegovim projektilima i raketnim arsenalom.

EPA/STRINGER

Istovremeno, pažnju Hezbolaha privukla je efikasnost improvizovanih FPV dronova na ratištima u Ukrajini. Grupa je prošle godine povećala domaću proizvodnju, uključujući i proizvodnju hiljada takvih uređaja, pripremajući se za novi sukob s Izraelom, rekli su izvori, među kojima je i jedan zvaničnik Hezbolaha.

S obzirom na te promene i izraelsko potcenjivanje njegovih preostalih sposobnosti, "Hezbolah je bio u idealnoj poziciji za povratak", rekao je jedan od izvora, piše Financial Times. Poslednjih nedelja vojnici IDF-a koji deluju u "bezbednosnoj zoni" redovno su izloženi napadima eksplozivnih dronova militantne grupe, naročito onih povezanih optičkim kablovima, koji mogu da zaobiđu izraelsko elektronsko ometanje.

Uprkos svemu, libanska grupa je i dalje oslabljena sila nakon teških gubitaka koje je pretrpela u ratu s Izraelom 2024. godine. U spektakularnom napadu pod nazivom "Operacija Grim Beeper", tokom kojeg su Izraelci daljinski detonirali pejdžere napunjene eksplozivom i druge elektronske uređaje, ubijene su ili osakaćene stotine pripadnika grupe. Ubijen je i dugogodišnji vođa grupe Hasan Nasralah, zajedno s drugim visokim komandantima, a uništen je i veliki deo ogromnog raketnog arsenala grupe.

Prema procenama izraelskih obaveštajnih službi, netaknuto je ostalo tek 10 odsto Hezbolahovog arsenala od 150.000 projektila iz perioda pre 2024. godine, dok je broj opasnijih projektila dugog dometa i precizno navođenih projektila gotovo zanemarljiv.

Oko 100 raketa dnevno pogađa izraelske gradove, ali je to i dalje znatno manje od 1.500 raketa dnevno, koliko su izraelske ratne simulacije iz 2022. procenjivale da bi grupa mogla da ispali. Među glavnim izraelskim metama nalazi se Hezbolahova jedinica Radvan, zadužena za prekogranične operacije unutar Izraela i odbranu južnog Libana. Stotine boraca premeštene su ka jugu na početku sadašnjih borbi i pokušale su da se sukobe s izraelskim snagama, prema rečima izvora upoznatih s operacijama Hezbolaha i izraelskih vojnih zvaničnika.

Netanjahu priznao neuspeh

Međutim, mnogi pripadnici elitne jedinice, koja je 2023. brojala oko 3.000 komandosa, sada su potisnuti severno od reke Litani, tvrde izraelski zvaničnici. Kopnene operacije IDF-a usmerene su na pronalaženje i uništavanje Hezbolahove vojne infrastrukture i skladišta oružja, dok se čitava libanska sela sravnjuju sa zemljom. Izraelski vazdušni napadi i dalje bombarduju to područje.

U sredu je Izrael vazdušnim napadom u Bejrutu pokušao da ubije novog komandanta jedinice Radvan, što je bio prvi takav napad na libansku prestonicu nakon gotovo mesec dana. Početkom aprila dve osobe upoznate s operacijama grupe rekle su da je u borbama poginulo više od 1.000 boraca Hezbolaha, dok izraelske vojne procene govore o više od 2.000 poginulih. Izrael je "smanjio intenzitet" borbi, prema rečima Donalda Trampa, na njegov zahtev. Međutim, rezultati toga razljutili su stanovnike severnog Izraela, kojima je obećana odlučujuća pobeda, dok među izraelskim vojnim analitičarima raste zabrinutost zbog mogućnosti dugotrajnog i iscrpljujućeg sukoba bez jasnog izlaza.

Jim WATSON / AFP / Profimedia

Čak je i Netanjahu morao javno da prizna da širi cilj poraza Hezbolaha, a kamoli njegovo razoružavanje, još nije ostvaren i da će za to biti potrebno vreme. "Ne zavaravam se da će to doći lako, niti mislim – i to govorim iskreno – da je posao završen", rekao je prošle nedelje izraelski premijer vrhu IDF-a.

U međuvremenu, za Izrael izbor modela "bezbednosne zone" u Libanu, rekao je Asaf Orion, penzionisani izraelski brigadir koji sada radi u tink-tenku Washington Institute, "obećava nastavak sukoba i ne zaustavlja napade na naše zajednice". "Za Izrael je krajnji cilj rata bio bezbedan povratak naših građana na sever, njihovim domovima. Da li su oni sada bezbedni?", zapitao se Orion u zaključku za Financial Times.