Kakvom je raketom Iran napao Dijego Garciju?; Evropske baze nisu sigurne FOTO

U petak ujutru po lokalnom vremenu, Iran je ispalio dve balističke rakete srednjeg dometa na Dijego Garsiju, zajedničku američko-britansku vojnu bazu u Indijskom okeanu, potvrdio je američki zvaničnik, dodajući da nijedna raketa nije pogodila metu.

Čini se da je ovo prvi poznati pokušaj napada na bazu, koja je namerno izgrađena na udaljenoj lokaciji kako bi bila van domašaja mnogih protivnika, piše CNN.

Domet veći od očekivanog

Iako napad nije bio uspešan, to pokazuje da se Iran možda više ne pridržava sopstvenog ograničenja dometa raketa od 2.000 kilometara, što izaziva zabrinutost da bi Teheran mogao da cilja američke i evropske interese na većim udaljenostima nego što se ranije mislilo.

Džefri Luis, istaknuti stručnjak za globalnu bezbednost na Midlberi koledžu, rekao je da Iran razvija interkontinentalnu balističku raketu koja je "preusmerena na svemirski program" nakon što je tadašnji vrhovni lider Ali Hoseini Hamnei "uveo ograničenje dometa od 2.000 kilometara" 2017. godine.

"Čekali su da Hamnei promeni mišljenje ili, pa, umre", rekao je Luis.

"Sada je mrtav", dodao je on. 

Da li su evropske baze ugrožene?

Suosnivač Instituta Kvinsi Trita Parsi veruje da je teritorija SAD bezbedna od iranskih napada, ali je rekao da ovaj pokušaj "ukazuje na činjenicu da bi druge baze, za koje su SAD mislile da su van dometa Irana, zapravo mogle biti napadnute", kao i američki brodovi "koji su držani na udaljenosti od 3.000 kilometara".

Parsi se takođe pita da li će ovaj incident podstaći neke evropske zemlje, koje su dozvolile SAD da koriste njihove vojne baze, da preispitaju tu odluku. Ranije ovog meseca, Velika Britanija je pristala na zahtev SAD da se američkim snagama dozvoli da koriste njene baze za operacije protiv iranskih raketnih lokacija, dok je Rumunija dozvolila stacioniranje američkih aviona za dopunu gorivom i opreme za nadzor.

"Ovo stavlja određene evropske baze u njihov domet", rekao je Parsi, dodajući:

"Ne znam da li će to podstaći evropsku stranu da preispita svoju odluku, ali svakako povećava njihov rizik."

Pitanje interkontinentalnih raketa

Predsednik SAD Donald Tramp je više puta tvrdio, uključujući i svoje prve komentare nakon američkog napada na Iran krajem prošlog meseca, da Teheran razvija rakete koje "mogu uskoro da stignu do američkog tla". Međutim, neklasifikovana procena Odbrambene obaveštajne agencije prošle godine rekla je da bi Iran mogao da razvije "vojno održivu" interkontinentalnu balističku raketu do 2035. godine "ako Teheran odluči da radi na toj mogućnosti".

Izvori su takođe krajem prošlog meseca rekli za CNN da nema obaveštajnih podataka koji ukazuju na to da Iran trenutno sprovodi program razvoja interkontinentalnih balističkih raketa za napad na SAD.

Tehnološka i obaveštajna pomoć

Parsi je rekao da neuspeli napad na Dijego Garsiju pokreće "pitanje da li Iran možda ima druge vrste oružja za koje nismo verovali da ih ima, a koje bi mogao da koristi",

Iran poseduje nekoliko raketa dometa 2.000 kilometara, uključujući Sedžil i Horamšahr, kao i krstareću raketu dugog dometa Soumar koja ima domet do 3.000 kilometara.

Sem Ler, istraživač u Centru za studije neširenja oružja Džejms Martin, rekao je da iranske "lansirne rakete za svemir, uključujući i raketu na čvrsto gorivo Gaem-100, mogu jasno dostići veće udaljenosti od njihovih regionalnih raketa ako se koriste balistički, a ne kao lansirne rakete za svemir".

"Ljudi često zaboravljaju da su lansiranja u svemir zasnovana na istoj tehnologiji kao i balističke rakete", nastavio je Ler, dodajući da su Iranci mogli da prošire domet rakete korišćenjem lakšeg eksplozivnog punjenja.

"Moguće je da je u pitanju raketa Horamšahr sa veoma malom bojevom glavom, preslabom da bi izazvala bilo kakvu štetu", rekao je.

Kinezi i Rusi snabdevaju Iran obaveštajnim podacima

U međuvremenu, Parsi je doveo u pitanje da li Iran ima "obaveštajne podatke o ciljanju" i preciznost potrebne za uspešno pogađanje udaljenih ciljeva.

"Postoje ogromni delovi tog područja, ne sama baza Dijego Garsija, o kojima Iranci ne mogu da prikupe sopstvene obaveštajne podatke jer nemaju 'oči' tamo preko svojih satelita", rekao je Parsi.

"Stoga, te informacije najverovatnije dolaze od Rusa i Kineza, i to je još jedan element ovog rata koji je, izgleda, iznenadio administraciju." 

CNN je ranije ovog meseca izvestio da Rusija snabdeva Iran obaveštajnim podacima o lokacijama i kretanju američkih trupa, brodova i aviona.

• "Trampova pretnja predstavlja ratni zločin"

• Brutalan iranski napad: Preko 100 povređenih u Izraelu; Teheranu stigao ultimatum FOTO/VIDEO

• Tramp dao ultimatum Iranu: "Imate 48 sati. Inače ćemo vas napasti i uništiti"