Špijunske igre Rusa: Sledeća meta – Norveška

U svojoj godišnjoj proceni, služba takođe upozorava na povećan rizik od sabotaža. Norveška, kao saveznica Ukrajine i najveći evropski dobavljač gasa, sve je zabrinutija da bi ruske obaveštajne agencije mogle ciljati njenu energetsku infrastrukturu, bilo fizičkim, bilo kibernetičkim napadima, piše Rojters.

U godišnjem izveštaju o proceni pretnji, PST navodi da očekuje pojačano delovanje Rusije u Norveškoj.

"Očekujemo da će ruske obaveštajne službe pojačati svoje aktivnosti u Norveškoj tokom 2026. godine, uz stalni fokus na vojne ciljeve i savezničke vežbe, norvešku podršku Ukrajini, kao i operacije na dalekom severu i u arktičkoj regiji“, stoji u izveštaju.

• Kina špijunira Francusku; Šokantan pokušaj krađe Starlink tajni
• Ruska špijunka u srcu Berlina; Vojni vrh pod istragom

"Najseverniji okruzi i Svalbard od posebnog su interesa i stoga su izuzetno izloženi obaveštajnim aktivnostima i operacijama uticaja", dodaje se.

PST navodi da će Rusija verovatno nastaviti sa nadzorom duž razvedene norveške obale i mapiranjem ključne infrastrukture koristeći civilna plovila.

Norveška, kao članica NATO-a koja deli arktičku granicu sa Rusijom, pomno prati ruske vojne aktivnosti u severnom Atlantiku i na poluostrvu Kola. Onde se nalazi baza Ruske Severne flote i otprilike dve trećine ruskih kapaciteta za drugi nuklearni udar, odnosno sposobnosti odgovora na nuklearni napad.

Prošlog avgusta PST je kibernetički napad na jednu hidroelektranu, kojim je nakratko preuzeta kontrola nad njenim radom, pripisao hakerima povezanim s Rusijom, optužujući Moskvu da predstavlja sve opasniju pretnju. Rusko veleposlanstvo u Oslu tada je saopštilo da su takve optužbe "neutemeljene i politički motivisane".