Kapitulirali su?

U tekstu čiji je autor Gojko Drljača se navodi da je Evropa spremna na nestvarno brzu obnovu postupka ratifikacije trgovinskog sporazuma sa SAD-om nakon donedavno nezamislivih prijetnji Donalda Trampa, kao i niza potpuno neumesnih političkih prozivki.

"Reč je o procesu ratifikacije koji je tek nedavno bio formalno suspendovan upravo zbog otvorene političke agresije SAD prema Grenlandu i Danskoj, a u osnovi je EU pristala na krajnje nepovoljan trgovinski sporazum, kao i niz drugih ustupaka MAGA administraciji, jer su pojedini lideri očajnički želeli nepredvidlivog Trampa kao moćnog saveznika za nastavak obračuna s režimom Vladimira Putina", objašnjava Drljača.   

On piše da se stiče sada utisak da EU i dalje preferira ukrajinske interese nad evropskim i da ignoriše interese evropskih poreskih obveznika: građana i biznisa.

"Otvara se pitanje da li je EU usvojila model instant političkog samoponižavanja/dodvoravanja kao strateški modus operandi. Ova teza nije cinizam nego prepoznavanje činjenica", ističe.

Autor navodi da je evropska spremnost na dodvoravanje sve bizarnijim prohtevima MAGA predsednika postala, na primer, tema koja šokira iskusne politikologe, kao što je Natali Toči.

Ona je govoreći o "golf diplomatiji" predsednika Aleksandra Stuba sa američkim predsednikom rekla: "Smatram to duboko neugodnim", dodavši pritom da joj je "Alex" blizak prijatelj.

"Jednako ponižavajuća je italijanska premijerka Đorđa Meloni koja se smeši dok Tramp hvali njen izgled. Ništa manje nedostojanstveno nije bilo to što je generalni sekretar NATO-a Mark Rute Trampa nazvao ‘taticom’, ili to što mu je nemački kancelar Friedrih Merc poklonio rodni list svog dede", naovdi Drljača.

Sve to, smatra on, dodvoravanje ima visoku cenu za evropske poreske obveznike, ali se čini da deo lidera EU procenjuje da ni jedna cena nije previsoka ako im omogući nastavak rata u Ukrajini.

Trgovinski sporazum bez stvarnih garancija

Reč je o, kako se podseća, delu šireg dogovora o trgovini i investicijama koji su predsednica Ursula fon der Lajen i američki predsednik predstavili u julu 2025. nakon sastanka u Škotskoj.

Sada EU lideri ponovo pokazuju spremnost da se vrate temeljima ovog sporazuma, iako je Bela kuća jasno demonstrirala da ju u osnovi zanima da primi evropski novac, dok u osnovi obavezu obračuna u Ukrajini u ime Evrope nisu nikada niti potpisali.

Zavisnost kao svesna strategija

Ukupna vojna, finansijska i humanitarna pomoć Ukrajini iz Evrope do danas premašuje 140 milijardi evra, dok su Sjedinjene Države osigurale dodatnih više od 170 milijardi dolara.

Ali, ključna razlika nije u iznosima, nego u strukturi: Evropa finansira rat, ali ne upravlja ratom. Zapovedne, obaveštajne i strateške poluge ostaju čvrsto u američkim rukama.

Istovremeno, EU je pristala na trajno razmeštanje dodatnih desetina hiljada vojnika na istočnom krilu NATO-a, povećala je izdvajanja prema cilju od najmanje dva posto BDP-a za odbranu – što za Uniju znači više od 350 milijardi evra godišnje,  a prihvatila je i dugoročnu energetsku reorganizaciju u kojoj je američki LNG postao ključna zamena za ruski gas, uz znatno više cene za evropsku industriju, podseća se u tekstu.

"Sve to učinjeno je s jednim strateškim ciljem: sačuvati Sjedinjene Države kao vodeću vojnu silu i glavnog saveznika, jer evropske političke elite smatraju da bez Vašingtona nije moguće nastaviti obračun s režimom Vladimira Putina u Ukrajini. Drugim rečima, EU je svesno prihvatila duboku vojnu, energetsku i industrijsku zavisnost kako bi održala američku prisutnost i volju za konfrontaciju s Moskvom", zaključuje se.