Evo ko najviše zarađuje kod komšija

Analiza finansijskih iskaza 100 najvećih kompanija pokazuje da je Mtel ostvario najveću neto dobit, dok su među profitnim liderima i Vezuv, CGES, Zetagradnja, Voli Trade, Poliex, Aerodromi Crne Gore, Okov i HD Laković.

Podaci otkrivaju da najveći promet ne znači nužno i najveću zaradu: crnogorska privreda i dalje najviše zavisi od trgovine, energetike i gradnje, ali najviše profitne marže dolaze iz telekomunikacija, igara na sreću, nekretnina i regulisane infrastrukture.

Analiza 100 najvećih crnogorskih kompanija pokazuje da se najveća profitabilnost ne nalazi nužno tamo gde je i najveći promet. Po prihodima dominiraju trgovina, energetika i goriva, ali po neto dobiti se izdvaja nekoliko sektora sa snažnim maržama: telekomunikacije, kockanje i klađenje, prenos električne energije, građevinarstvo, trgovina na veliko i usluge u vazdušnom saobraćaju.

Najveći pojedinačni profit u 2025. godini ostvario je Mtel sa čak 76,7 miliona evra neto dobiti, što sektor bežičnih telekomunikacija čini najprofitabilnijim pojedinačnim sektorom među 100 najvećih firmi. To je posebno značajno jer Mtel nije najveća kompanija po prometu, ali je ubedljivo najjača po završnom rezultatu. 

Telekomunikacije: Najjača profitna mašina

Telekomunikacije su, prema podacima iz finansijskih iskaza, najprofitabilniji deo crnogorske privrede među najvećim kompanijama. MTEL je ostvario 76,7 miliona evra neto dobiti, uz promet od 182,8 miliona evra i 559 zaposlenih.

Dodatno, u vrhu profitabilnosti nalazi se i One Crna Gora, sa 12,5 miliona evra neto dobiti, dok je Crnogorski Telekom ostvario 7,7 miliona evra dobiti. To znači da telekom sektor ima izuzetno visoku sposobnost generisanja profita u odnosu na broj zaposlenih i obim poslovanja.

Trgovina: Najveća po obimu, snažna i po profitu

Trgovina je najšire zastupljen sektor među 100 najvećih firmi. Samo kategorija nespecijalizovane trgovine na veliko ima 13 kompanija i ukupnu dobit od 56,5 miliona evra.

Lider tog sektora je Voli Trade, sa 16,1 milion evra neto dobiti i prometom od 390,1 milion evra. Sledi Hard Discount Laković, koji je takođe u istoj delatnosti i beleži 12,5 miliona evra dobiti, uz promet od 294,2 miliona evra.

Ovi podaci potvrđuju da trgovina nije samo najveći generator prihoda i zaposlenosti, već i jedan od najvažnijih izvora profita u crnogorskoj ekonomiji.

Građevinarstvo: Snažan profit uz mali broj zaposlenih

Sektor izgradnje stambenih i nestambenih zgrada ostvario je ukupno 43,7 miliona evra neto dobiti, što ga čini trećim najprofitabilnijim sektorom među 100 najvećih firmi.

Najbolji rezultat u ovom sektoru ostvarila je Zetagradnja, sa 16,1 milion evra dobiti, uz promet od 46,5 miliona evra i samo 82 zaposlena. To ukazuje na veoma visoku profitabilnost po zaposlenom i potvrđuje da su građevinarstvo i nekretninski ciklus i dalje među najvažnijim profitnim motorima crnogorske privrede.

Kockanje i klađenje: Mali sektor, veliki profit

Posebno se izdvaja sektor kockanja i klađenja, koji ima četiri kompanije među 100 najvećih i ukupnu neto dobit od 30 miliona evra.

Apsolutni lider je Vezuv, sa 28,2 miliona evra neto dobiti. To ga svrstava na drugo mesto među svim kompanijama po profitu, odmah iza MTEL-a. Ovaj rezultat pokazuje da industrija igara na sreću ima jednu od najviših profitnih stopa u zemlji, iako nije među najvećima po ukupnom prometu.

Energetika: Strateški sektor sa dve slike

Energetika u 2025. pokazuje oštru razliku između prenosnog sistema i proizvodnje električne energije.

Crnogorski elektroprenosni sistem – CGES ostvario je 21 milion evra neto dobiti, što ga čini jednim od najuspešnijih preduzeća u zemlji. CEDIS, kao distributer električne energije, ostvario je 2,7 miliona evra dobiti.

S druge strane, EPCG je završila godinu sa najvećim minusom na listi – 92,1 milion evra gubitka. Zato se može reći da je energetika i dalje strateški najvažniji sektor, ali i sektor sa najvećim finansijskim rizikom.

Aerodromi i saobraćaj: Turizam se vidi kroz profit

Uslužne delatnosti u vazdušnom saobraćaju ostvarile su ukupno 14,6 miliona evra dobiti. Najveći doprinos dao je državni operator Aerodromi Crne Gore, sa 12,9 miliona evra neto dobiti.

Ovaj rezultat jasno odražava značaj turizma za crnogorsku ekonomiju. Aerodromi nisu samo infrastrukturna kompanija, već i jedan od ključnih finansijskih indikatora turističke sezone.

Šta se može zaključiti?

Podaci pokazuju da najprofitabilnije crnogorske firme dolaze iz sektora koji imaju ili snažnu tržišnu poziciju, ili regulisanu infrastrukturu, ili visoke marže. Telekomunikacije, klađenje, prenos električne energije i građevinarstvo ostvaruju natprosečne profite u odnosu na broj zaposlenih.

Trgovina ostaje najveći sistemski sektor – zapošljava mnogo ljudi, generiše ogroman promet i donosi značajnu dobit. Ipak, najveća profitna efikasnost dolazi iz telekomunikacija, igara na sreću, nekretnina i infrastrukturnih monopola.

Najvažniji zaključak je da crnogorska privreda u 2025. ima solidnu profitabilnost, ali je i dalje koncentrisana u nekoliko sektora. Malo je velikih proizvodnih ili tehnološki izvozno orijentisanih kompanija, dok najveći profit dolazi iz tržišta koje su vezana za potrošnju, infrastrukturu, nekretnine i usluge.