Svet na ivici haosa: Posledice mogu biti nesagledive

Hapšenjem venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, Donald Tramp je snažnije nego ikad pokazao veru u moć sopstvene volje, potkrepljene sirovom američkom vojnom silom. Po njegovom naređenju, SAD drže Madura iza rešetaka i sada će "voditi" Venecuelom.

Američki predsednik je to objavio na vanrednoj konferenciji za novinare u svom klubu i rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi, sa ogromnim implikacijama za spoljnu politiku SAD širom sveta. Tramp je rekao da će SAD biti nadležne u Venecueli "dok ne budemo mogli da izvršimo bezbednu, pravilnu i razumnu tranziciju".

Američki državni sekretar Marko Rubio, rekao je da je razgovarao  sa potpredsednicom Venecuele Delsi Rodrigez, koja mu je rekla "uradićemo sve što vam je potrebno... Mislim da je bila prilično ljubazna, ali zaista nema izbora".

Tramp je bio oskudan u detaljima. Istakao je da se "ne plašimo čizmi na terenu ako ih moramo imati".

Ali da li on veruje da može da upravlja Venecuelom daljinskim upravljanjem? Da li će ova demonstracija da će reči potkrepiti vojnom akcijom, koju su u Mar-a-Lagu izdašno pohvalili i Marko Rubio i američki ministar odbrane Pit Hegset, biti dovoljna da preoblikuje Venecuelu i zastraši latinoameričke lidere i natera ih da se povinuju?

Zvučalo je kao da on veruje u nešto takvo.

Dokazi govore da to neće biti lako ni glatko.

Zatvaranje Madura – potvrda američke moći

Ugledni istraživački centar, Međunarodna krizna grupa, upozorio je u oktobru da bi pad Madura mogao dovesti do nasilja i nestabilnosti u Venecueli.

Jose ABREU / AFP / Profimedia

Istog meseca, Njujork tajms je objavio da su zvaničnici odbrane i diplomatije u prvoj Trampovoj administraciji vodili ratnu igru šta bi se moglo dogoditi ako Maduro padne. Njihov zaključak je bio mogućnost nasilnog haosa dok se naoružane frakcije bore za vlast.

Uklanjanje i zatvaranje Nikolasa Madura je izvanredna potvrda američke vojne moći. SAD su okupile ogromnu armadu i postigle svoj cilj bez gubitka ijednog američkog života.

Posledice Trampovog poteza će se odraziti na svet

Ali posledice američke akcije će se odraziti daleko izvan granica Venecuele.

Raspoloženje na konferenciji za novinare u Mar-a-Lagu bilo je trijumfalističko, jer su slavili ono što je nesumnjivo bila udžbenička operacija koju su izvele visokoprofesionalne američke snage.

Vojna operacija je samo prva faza.

Američki dosije postizanja promene režima silom u poslednjih 30 godina je katastrofalan.

Politički naknadni postupci su ono što čini ili prekida proces.

Irak je zapao u krvavu katastrofu nakon američke invazije 2003. godine. U Avganistanu su dve decenije i milijarde dolara vredni pokušaji izgradnje nacije zbrisani za nekoliko dana nakon što su se SAD povukle 2021. godine.

Nijedna zemlja nije bila u američkom dvorištu.

Ipak, duhovi prošlih intervencija u Latinskoj Americi – i pretnja drugih koje tek dolaze – teško da su obećavajuće.

Tramp je isprobao novi nadimak, Monroova doktrina, za deklaraciju koju je predsednik Džejms Monro dao 1823. godine upozoravajući druge sile da se ne mešaju u američku sferu uticaja na zapadnoj hemisferi.

"Monroova doktrina je velika stvar, ali smo je mnogo prevazišli", rekao je Tramp u Mar-a-Lagu. "Prema našoj novoj strategiji nacionalne bezbednosti, američka dominacija na zapadnoj hemisferi nikada više neće biti dovedena u pitanje."

Rekao je i da predsednik Kolumbije, Gustavo Petro, ​​mora da "pazi na sebe". Detaljnije o tome pročitajte u vesti: Tramp ima novu metu: Upozoren je – "neka se pazi"

Kasnije je za Foks njuz rekao da "nešto mora da se uradi sa Meksikom".

Kuba je nesumnjivo i na američkoj agendi, koju pokreće Rubio, čiji su roditelji kubanski Amerikanci.

SAD imaju dugu istoriju oružanih intervencija u Latinskoj Americi.

1994. godine je predsednik Bil Klinton poslao 25.000 vojnika i dva nosača aviona da sprovede promenu režima. Tada se haićanski režim srušio bez ijednog ispaljenog metka. Daleko od toga da su donele bolju budućnost, 30 godina od tada bile su period gotovo neprekidne patnje za haićanski narod. Haiti je sada propala država kojom dominiraju naoružane bande, piše Bouen za BBC.

Donald Tramp je govorio o tome kako će Venecuela ponovo postati velika, ali ne i o demokratiji. Odbacio je ideju da venecuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado, koja je dobila Nobelovu nagradu za mir 2025. godine, treba da vodi zemlju.

"Mislim da bi joj bilo veoma teško da bude liderka, nema podršku... Nema poštovanje."

Nije pomenuo Edmunda Gonzaleza, za koga mnogi Venecuelanci veruju da je bio pravi pobednik izbora 2024. godine.

Umesto toga, SAD, barem za sada, podržavaju Madurovu potpredsednicu Delsi Rodrigez.

Iako je morala postojati neka vrsta unutrašnjeg dogovora koji je američkoj vojsci dao insajderska saznanja potrebna za uklanjanje Madura, režim koji je stvorio njegov prethodnik, Ugo Čavez, izgleda da je netaknut.

Malo je verovatno da će venecuelanske oružane snage, uprkos bilo kakvom poniženju koje bi njihovi generali mogli osećati zbog svoje nemogućnosti da se suprotstave američkom napadu, pristati na američke planove.

Vojska i civilne pristalice režima su se obogatili kroz mreže korupcije koje neće želeti da izgube.

Civilne milicije je naoružavao režim, a Venecuela ima i druge naoružane grupe.

Među njima su kriminalne mreže, kao i kolumbijski gerilci koji su podržavali Madurov režim u zamenu za utočište.

Američka intervencija u Venecueli stavlja u oštar fokus neke od izvora Trampovog pogleda na svet.

Tramp želi rudna bogatstva

On ne krije kako žudi za rudnim bogatstvom drugih zemalja.

Već je pokušao da izvuče profit iz prirodnih resursa Ukrajine u zamenu za vojnu pomoć.

Tramp ne krije svoju želju da kontroliše ogromne mineralne rezerve Venecuele i svoje uverenje da su američke naftne kompanije opljačkane kada je naftna industrija nacionalizovana.

"Izvući ćemo ogromnu količinu bogatstva iz zemlje, a to bogatstvo će ići narodu Venecuele i ljudima van Venecuele koji su nekada bili u Venecueli, a ide i Sjedinjenim Američkim Državama u obliku nadoknade."

Detaljnije pročitajte u vesti: Tramp ima jasan plan – "Američke naftne kompanije ulaze u Venecuelu"

Sledeći je Grenland?

To će produbiti strahove na Grenlandu i u Danskoj da će gledati i na sever i na jug.

SAD nisu odustale od želje da apsorbuju Grenland, zbog njegovog strateškog položaja na Arktiku, kao i prirodnih resursa koji postaju sve dostupniji kako se njegov led topi usled globalnog zagrevanja.

Tramp ne mari za zakone

Madurova operacija takođe predstavlja još jedan ozbiljan udarac ideji da je najbolji način za vođenje sveta poštovanje dogovorenog skupa pravila, kako je navedeno u međunarodnom pravu.

Ideja je bila pocepana pre nego što je Donald Tramp stupio na dužnost, ali on je već više puta pokazao, kako u SAD tako i na međunarodnom nivou, da veruje da može da ignoriše zakone koji mu se ne sviđaju.

Evropski saveznici, koji očajnički pokušavaju da ga ne naljute, uključujući premijera Kira Starmera, muče se sa načinima da kažu da podržavaju ideju međunarodnog prava, a da pritom ne osude činjenicu da je Madurova operacija očigledno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija.

Američko opravdanje da je njihova vojska samo pomagala u izvršenju naloga za hapšenje narko-bosa koji se predstavljao kao predsednik Venecuele je slabo, posebno imajući u vidu Trampove izjave da će SAD sada kontrolisati zemlju i njenu naftnu industriju.

ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia

Nekoliko sati pre nego što su Maduro i njegova supruga oteti, sastao se sa kineskim diplomatama u svojoj palati u Karakasu.

Kina je osudila akciju SAD. Navela je da "hegemonski činovi SAD ozbiljno krše međunarodno pravo i suverenitet Venecuele i ugrožavaju mir i bezbednost u Latinskoj Americi i karipskom regionu".

SAD bi trebalo da "prestanu da krše suverenitet i bezbednost drugih zemalja".

Čak i tako, Kina bi mogla da vidi presedan koji je postavila akcija SAD.

Tajvan smatra otcepljenom pokrajinom i izjavila je da je vraćanje pod kontrolu Pekinga nacionalni prioritet.

U Vašingtonu, to je svakako ono čega se plaši potpredsednik Obaveštajnog odbora Senata iz redova demokrata, senator Mark Vorner. On je izdao saopštenje u kojem je naveo da će kineski lideri, i drugi, pažljivo pratiti situaciju.

"Ako Sjedinjene Države tvrde da imaju pravo da koriste vojnu silu za invaziju i hvatanje stranih lidera koje optužuju za kriminalno ponašanje, šta sprečava Kinu da polaže pravo na isti autoritet nad rukovodstvom Tajvana? Šta sprečava ruskog predsednika Vladimira Putina da potvrdi slično opravdanje za otmicu ukrajinskog predsednika? Kada se ova linija pređe, pravila koja ograničavaju globalni haos počinju da se urušavaju, a autoritarni režimi će biti prvi koji će to iskoristiti."

Donald Tramp izgleda veruje da on donosi pravila i da ono što važi za SAD pod njegovom komandom ne znači da drugi mogu očekivati iste privilegije.

Ali svet moći ne funkcioniše tako.

Njegovi postupci početkom 2026. godine ukazuju na još 12 meseci globalnih turbulencija.