"Mirotvorac" koji je napao sedam zemalja; Trampova Amerika ušla u eru brutalne sile FOTO/VIDEO

Kada je Donald Tramp položio zakletvu za svoj drugi mandat 20. januara 2025. godine, stojeći na stepenicama Kapitola, svet je slušao retoriku poznatu iz njegove prve kampanje. Obećao je kraj "beskrajnim ratovima", povlačenje Amerike iz uloge "svetskog policajca" i fokus na domaću obnovu.

"Naš uspeh ćemo meriti ne bitkama koje dobijemo, već ratovima koje okončamo", rekao je tada.

Međutim, samo dvanaest meseci kasnije, geopolitička realnost nije mogla biti drugačija. Do januara 2026. godine, Trampova administracija ne samo da se nije povukla, već je pokrenula niz ofanzivnih kampanja koje po intenzitetu i drskosti nadmašuju čak i intervencionizam s kraja 20. i početka 20. veka.

Ron Sachs/CNP / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Od Venecuele do Irana, od Somalije do Jemena, Vašington je pokrenuo vojne operacije u najmanje sedam suverenih država u protekloj godini, bombardujući više zemalja u jednoj godini nego tokom celog svog prvog mandata.

Jasno je da je u Trampovom drugom mandatu "Mirotvorac" postao arhitekta nove, brutalne doktrine globalne nestabilnosti.

Venecuela: Operacija "Apsolutna odlučnost"

Najdramatičnija epizoda nove američke agresivnosti dogodila se prvih dana 2026. godine, potezom koji je šokirao međunarodnu zajednicu. Ono što je počelo kao pomorska blokada kulminiralo je direktnom invazijom i (mogućom) promenom režima u Karakasu.

Preludijum sukoba bila je promena retorike u jesen 2025. godine, kada je Bela kuća prešla sa priče o demokratiji na priču o "narko-terorizmu". Ključni trenutak bilo je proglašenje "Kartela de los soles", navodno povezanog sa vrhom venecuelanske države, stranom terorističkom organizacijom. To je omogućilo Trampovom "Ratnom ministarstvu" (kako je simbolično preimenovao Ministarstvo odbrane) da zaobiđe međunarodno pravo i tretira strane zvaničnike kao legitimne vojne mete.

U noći između 2. i 3. januara 2026. godine pokrenuta je operacija "Apsolutna odlučnost". Više od 150 vojnih aviona formiralo je neprobojni kišobran iznad Karakasa dok su specijalne snage pokrenule hirurški precizan napad na "vojnu tvrđavu" u srcu prestonice. Rezultat je bio bez presedana: Nikolas Maduro je zarobljen, prebačen na američki brod Ivo Džima i fotografisan sa povezom preko očiju i lisicama na rukama. Tramp je operaciju nazvao "jednim od najmoćnijih prikaza američke vojne moći u istoriji", hvaleći se nedostatkom američkih žrtava.

Ali politički plan koji je usledio bio je još radikalniji. Na konferenciji u Mar-a-Lagu, Tramp je najavio de fakto američki protektorat, izjavljujući da će SAD "upravljati" Venecuelom dok se ne obezbedi tranzicija. Umesto dugogodišnje saveznice opozicije Marije Korine Mačado, koju je odbacio kao osobu bez poštovanja u zemlji, Tramp je za svoju partnerku izabrao Madurovu potpredsednicu Delsi Rodrigez. Razlog? Čisti pragmatizam.

Jose ABREU / AFP / Profimedia

"Ona je u osnovi spremna da uradi ono što smatramo da je neophodno da Venecuela ponovo postane velika", rekao je Tramp. Taj slogan se prevodi kao ulazak američkih naftnih kompanija i naplata operativnih troškova direktno iz venecuelanskih resursa, potvrđujući prelazak sa ideološke borbe na transakcioni imperijalizam.

Tramp je najavio i mooguće nove napade na Venecuelu, a detaljnije o tome možete pročitati u tekstu: Tramp posle udara na Venecuelu: Bilo je mračno i smrtonosno; Spremni smo za nove moćnije napade 

Karibi: Ratna zona na turističkoj ruti

Preludijum invaziji na Venecuelu bila je operacija Južno koplje, koja je Karipsko more pretvorila u poligon za upotrebu smrtonosne sile. Za razliku od policijskih metoda Obalske straže, američke snage su dobile ovlašćenje da koriste smrtonosnu silu protiv sumnjivih civilnih plovila.

Gladjimi Balisage / AFP / Profimedia

Državni sekretar Marko Rubio hladnokrvno je opisao novu taktiku: "Umesto da ga presretnemo, po predsednikovom naređenju, digli smo ga u vazduh." Do kraja 2025. godine, više od 100 ljudi je poginulo u ovim napadima, a kritičari upozoravaju da vansudska ubistva osumnjičenih krijumčara na otvorenom moru predstavljaju potencijalni ratni zločin. Kampanja je takođe uključivala tajne napade na kopnenu infrastrukturu u Venecueli nedeljama pre same invazije.

Iran: Operacija "Ponoćni čekić"

Dok je Venecuela bila poligon za promenu režima, Iran je bio meta strateškog uništenja. Leta 2025. godine, Tramp je odlučio da preseče iranski nuklearni čvor bombama, a ne diplomatijom.

Dana 22. juna 2025. godine pokrenuta je operacija "Ponoćni čekić". Sedam strateških bombardera B-2 Spirit poletelo je iz Misurija kako bi isporučili 14-tonske bombe GBU-57A/B, jedino konvencionalno oružje sposobno da probije planinsku odbranu, iranskim objektima Fordou i Natanz. Uz podršku krstarećih raketa Tomahavk, cilj je bio "potpuno i totalno uništenje" iranskih nuklearnih kapaciteta.

JACK GUEZ / AFP / Profimedia

Iako su obaveštajne procene ukazivale da je program unazadljen samo dve godine i da nije trajno uništen, politička poruka je bila jasna. Tramp je uspostavio novu paradigmu odvraćanja, upozoravajući Teheran da bi svaki pokušaj obnove rezultirao još snažnijim udarom. Cinično je rekao da je nakon ovog napada i Irak postao "mnogo prijateljskiji", rekavši da Iran više nije "siledžija Bliskog istoka".

Jemen: Cena slobode plovidbe

U senci sukoba sa Iranom, SAD sprovode skupu vazdušnu kampanju na jugu Arabijskog poluostrva. Operacija "Raf Rider", sprovedena od marta do maja 2025. godine, imala je za cilj da umanji sposobnost Huta da ugroze trgovačko brodarstvo.

Bila je to kampanja vođena dolarima protiv ideologije. U prvom mesecu, troškovi municije premašili su milijardu dolara. Iako su stotine Huti boraca ubijene u napadima, operacija je završena transakcionim mirom koji je posredovao Oman. Tramp je proglasio pobedu jer su Huti pristali da zaustave napade na međunarodni brodski saobraćaj, ali detalji sporazuma otkrivaju suštinu politike "Amerika na prvom mestu": Primirje se nije odnosilo na Izrael. Tramp je zaštitio ekonomske interese Amerike, ostavljajući saveznike da se sami nose sa pretnjom.

Tanjug/AP/STR

Afrika: Tihi ratovi i "božićni poklon"

Manje vidljiva, ali podjednako smrtonosna, bila je eskalacija na afričkom kontinentu. Trampova administracija je tiho pretvorila Somaliju i Nigeriju u aktivna bojišta, uklanjajući birokratska ograničenja koja su postojala pod Bajdenom.

U Somaliji je postavljen rekord: do juna 2025. godine, AFRIKOM je izvršio više vazdušnih napada nego Bajdenova administracija za ceo svoj mandat, porastavši na 111 do kraja godine. Poruka militantima bila je jednostavna i brutalna: "Pronaći ćemo vas i ubićemo vas."

Hassan Ali ELMI / AFP / Profimedia

U Nigeriji je intervencija poprimila ideološku, pa čak i versku dimenziju. Na sam Božić 2025. godine, američke snage su izvele vazdušne napade na pripadnike ISIS-a i grupe Lakurava. Na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je eksplicitno predstavio ovaj napad kao odbranu hrišćana, nazivajući ga "božićnim poklonom".

Ovo opravdanje vojnih operacija verskom solidarnošću predstavlja opasan presedan u već polarizovanom regionu Sahela.

Sirija i Irak: Osveta bez milosti

U Levantu, američka politika se svela na brutalnu odmazdu. Kada je simpatizer ISIS-a ubio dva američka vojnika u Siriji u decembru 2025. godine, odgovor je bio nesrazmeran. Pokrenuta je operacija "Udar sokola", u kojoj su avioni A-10 i HIMARS sistemi uništili više od 70 ciljeva širom centralne Sirije.

Bila je to demonstracija sile sa jasnom porukom: svaki američki gubitak biće stostruko nadoknađen. Sličan pristup je viđen u Iraku, gde je visoki kadar ISIS-a eliminisan ciljanim atentatima dronovima, što je potvrdilo da Tramp tretira irački vazdušni prostor kao svoje dvorište.

EPA-EFE/AHMED MARDNLI

Analiza prve godine drugog mandata otkriva koherentnu, mada zastrašujuću, vojnu doktrinu. Tramp nije izolacionista; on je militarizovani unilateralista. Njegova strategija počiva na tri stuba:

• Hiper-agresivna odmazda: Na svaki izazov se odgovara nesrazmernom silom, kao što su pokazali primeri Irana i Sirije.
• Tehnološka dominacija bez okupacije: Ratovi se vode iz vazduha, sa mora i od strane specijalnih snaga. Nema dugoročne "izgradnje nacije" i nema velikog broja "čizma na terenu", čime se smanjuje domaći politički rizik.
• Transakcioni imperijalizam: Suverenitet drugih zemalja se poštuje samo ako služi interesima SAD. Slučaj Venecuele, gde se država tretira kao korporacija kojoj je potrebno restrukturiranje ("Učinimo Venecuelu ponovo velikom") zarad profita od nafte, je najbolji dokaz.

Tramp je redefinisao termin "mirotvorstva". Za njega, mir nije odsustvo sukoba, već odsustvo otpora američkoj volji. U godini koja je pred nama, svet se suočava sa novom realnošću u kojoj je jedina garancija da će Vašington, ako se oseti i najmanje izazvanim, prvi pucati, i pucati da bi zbrisao svoje protivnike sa lica zemlje.