Ameriku dosad napad na Iran koštao više od 24 milijarde evra

&quot;Ne sklapam sporazume poput katastrofalnog nuklearnog sporazuma koji je ispregovarala administracija Baraka Obame. Smejem se svim glupim demokratama i republikancima koji samo po imenu ne znaju ni&scaron;ta o potencijalnom sporazumu sa Iranom. Postoje stvari koje jo&scaron; nisu ni ispregovarane sa Iranom&ldquo;, poručio je Tramp.Tri meseca rataNjegove izjave dodatno su izazvale zabunu u međunarodnoj javnosti, budući da često menja stavove o situaciji na Bliskom istoku &ndash; od optimističnih najava brzog kraja sukoba do o&scaron;trih poruka o mogućoj eskalaciji i uni&scaron;tenju Irana.Američki predsednik naložio je svojim predstavnicima da ne žure sa sporazumom, nagla&scaron;avajući da je &bdquo;vreme na strani SAD&ldquo;. Poručio je da pregovori neće biti zavr&scaron;eni dok se ne ispune svi američki uslovi, uključujući sprečavanje Irana da razvije ili nabavi nuklearno oružje. Najavio je i održavanje pomorske blokade do konačnog dogovora.S druge strane, američki državni sekretar Marko Rubio izrazio je oprezni optimizam, navodeći da se SAD približavaju praktičnom sporazumu koji bi mogao biti potpisan u kratkom roku, ali je upozorio da vojna opcija ostaje alternativa ukoliko pregovori propadnu. Pakistanski premijer takođe je istakao značajan napredak u razgovorima.Sa iranske strane ton je znatno uzdržaniji. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ismail Baghaei poručio je da je, iako je ostvaren napredak u pojedinim pitanjima, te&scaron;ko predvideti brzo potpisivanje sporazuma. Naglasio je da su pregovori trenutno usmereni na okončanje rata, a ne na nuklearni program, te upozorio da promenljiva politika SAD predstavlja ozbiljnu prepreku.Iranski predsednik poručio je da Iran neće podleći pritisku i da će svoja prava poku&scaron;ati da ostvari kroz pregovore bez ustupaka koji bi ugrozili suverenitet zemlje.Mir je, dakle, na dohvat ruke, &scaron;to je pre svega dobra vest za civilno stanovni&scaron;tvo, ali za predsednika Trampa predstavlja težak politički poraz. Tri meseca od početka rata navr&scaron;ila su se 28. maja. Od tada se kriza iz Ormuski moreuz preliva na globalna trži&scaron;ta i monetarne politike najvećih svetskih ekonomija.Investitori i centralne banke u SAD, Japanu i Evropi poku&scaron;avaju da procene da li je rast cena posledica kratkotrajnog naftnog &scaron;oka ili početak &scaron;ire inflatorne spirale koja bi mogla ponovo otvoriti pitanje povećanja kamatnih stopa i usporiti globalni privredni rast.Tro&scaron;kovi rata rastuU SAD je pažnja usmerena na indeks PCE, preferisanu meru inflacije američkih Federalnih rezervi, uz očekivanja da bi bazna inflacija mogla porasti na 3,4 odsto, &scaron;to bi bio najvi&scaron;i nivo od sredine 2023. godine. To stvara dodatni pritisak na monetarnu politiku i otežava planove za eventualno smanjenje kamatnih stopa.U Japanu kriza dodatno razotkriva zavisnost industrije od uvoza energije, dok pad poverenja potro&scaron;ača pojačava pritisak na centralnu banku da nastavi sa zao&scaron;travanjem monetarne politike. U Evropi se očekuju podaci o inflaciji u Nemačka, koja se kreće oko 2,9 odsto i približava se granici od 3 odsto, &scaron;to povećava očekivanja mogućeg novog rasta kamatnih stopa u Evrozoni.Sjedinjene Države su od početka rata, 28. februara, izgubile 13 vojnika. Prema podacima organizacije za ljudska prava HRAI, u ratu je poginulo oko 1.700 civila, uključujući 254 dece.Tro&scaron;kovi za SAD procenjuju se na 29 milijardi dolara, odnosno oko 24,6 milijardi evra, prema podacima zvaničnika Pentagona.Prema pisanju The Hilla, najmanje 42 vojna aviona američkog ratnog vazduhoplovstva su o&scaron;tećena, od čega je većina izgubljena i vi&scaron;e nije operativna. Najmanje dva borbena aviona su uni&scaron;tena, a tri te&scaron;ko o&scaron;tećena. Obaranje aviona tipa McDonnell Douglas F-15 Eagle početkom aprila izazvalo je međunarodnu pažnju, a spasavanje jednog člana posade opisano je kao izuzetno skupa i zahtevna operacija.

Ameriku dosad napad na Iran koštao više od 24 milijarde evra

0 Komentari