NATO, ovo je početak kraja

Nakon što je Rusija u sredu poslala roj drinova na Polsjku, navodi Kagan, došao je trenutak u kom će svet otkriti da li su Sjedinjene Države i dalje posvećene odbrani svojih saveznika.

Kagan, koji je saradnik "The Atlantica" i viši naučni saradnik u "Brookings Institution", jednom od najuticajnijih američkih tink-tankova, podeća da je od samog početka svoje predsedničke kampanje Donald Tramp bio nejasan oko američkih bezbednosnih obaveza prema Evropi.

• Merc: Kremlj namerno ciljao NATO
• Putin ima taktiku – "rezanje salame"; Evo šta to znači...

"Saveznici su se nadali da će uspeti da ga smire laskavim titulama poput 'tatice', popuštanjem pred njegovim carinama i opštim prihvatanjem ponižavajuće podložnosti - sve samo kako bi kupili vreme. Neki su čak gajili iluziju da će SAD pružiti neku vrstu sigurnosti ako bi evropske snage ušle u Ukrajinu, mada je bilo jasno da to Vladimir Putin nikada ne bi dopustio", ocenio je Kagan.

Prema njegovom mišljenju, pravo iskušenje američke predanosti činilo se kao problem koji će se pojaviti tek budućnosti, dok se u međuvremenu održavala fasada transatlantskog jedinstva, sve dok Evropa ne ojača sama ili dok Tramp ne ode sa scene.

• NATO reagovao na pretnju Rusije: Aktiviran čuveni član ugovora Alijanse
• "Putin se smeje Trampovim naporima za postizanje mira"

To je odgovaralo i Amerikancima i Evropljanima: Tramp nije morao otvoreno da napusti saveznike, iako ih je postupno napuštao, a Evropljani nisu morali da priznaju da SAD više nisu uz njih, što bi značilo suočavanje sa sopstvenom sigurnošću i većim izdvajanjima za odbranu.

Putin je požurio...

Putin je, piše Kagan, imao sve razloge da požuri stvari. Iznenađenje je jedino to što napad na Poljsku nije izveo ranije.

Napad na linije snabdevanja Ukrajine preko Poljske, Rumunije ili Slovačke uvek mu je bio opcija.

Istorijski gledano, kad bi neka država direktno snabdevala oružjem drugu državu u ratu, to je značilo da se i sama smatra zaraćenom stranom. Da je Putin ranije odlučio da bombarduje te linije snabdevanja, mogao je da tvrdi da ima pravo na to, ističe autor teksta.

• Rusima se sprema osveta: Opasna eskalacija; Mora da usledi odgovor
• Totalni kolaps – ko je napao Poljsku?

Odgovarajući na pitanje zašto onda to nije uradio, Kegan kaže da ranoj fazi rata Putin verovatno nije imao kapaciteta, ali da je važniji razlog bio strah da bi to u rat uvuklo NATO i SAD.

To je bila njegova noćna mora, pogotovo nakon što ruske snage nisu uspele da ostvare brzu pobedu i zaglavile su u Ukrajini.

Američka suzdržanost

Da je NATO ušao u rat, ruske bi snage bile osuđene na propast. Samo američki brodski i podmornički projektili mogli su da unište most kod Krima, da odseku ključnu rusku liniju snabdevanja i pretvore vojnike u Ukrajini u mete za NATO avione i rakete.

Putin bi tada morao da bira između kapitulacije i nuklearnog rata koji bi uništio Rusiju.

Uprkoss tome, piše Kagan, od početka su upravo Amerikanci bili ti koji su se najviše bojali vlastite intervencije.

Bajdenova administracija znala je za Putinove planove još u snovembru 2021. i upozoravala na invaziju, ali nije preduzela nijedan potez koji bi nagovestio vojnu reakciju - ni slanje brodova u Crno more, ni premeštanje snaga bliže Ukrajini.

Kad je invazija počela, ruska vojska je zaglavila, ali SAD su  i dalje birali suzdržanost: slali su oružje, ali uz stroga ograničenja, i izbegavale sve što bi se moglo shvatiti kao agresivno.

Putin je tako preživeo najveći trenutak opasnosti za Rusiju od Staljingrada.

Priprema za udar na NATO

Nakon što je shvatio razmere američke suzdržanosti, Putin je krenuo da pritiska susede i saveznike Ukrajine. To je bilo logično, s obzirom na kontradikciju američke politike: pomagati Ukrajini, ali ne ulaziti u sukob s Rusijom.

Putinov cilj sada je da prisili Ukrajinu na predaju. U Poljskoj već raste skepsa oko pomoći Kijevu, a ruski udari mogli bi da povećaju protivljenje ako SAD pokažu nepouzdanost. Time bi Ukrajinci morali da razmišljaju o svetu bez spoljne pomoći.

Ali, Putin cilja i na veći plen: raspad NATO saveza.

Već mesecima vodi "rat u senci" protiv članica NATO-a, uključujući sabotaže i pokušaje atentata na evropske odbrambene zvaničnike.

Kako podseća kolumnista "Atlantica", Trampova administracija na to je reagovala najavama da se SAD više ne mogu brinuti za evropsku bezbednist, pretnjama povlačenjem snaga i otkazivanjem vojnih programa u Baltiku.

Napad na Poljsku izvukao je "rat u senci" na svetlost dana. Ako Tramp ne učini ništa nakon ruskog napada na članicu NATO-a, piše Kagan, Evropljani će se morati da prestanu da se zavaravaju i priznaju da Amerika više nije uz njih.