Dva zakleta neprijatelja ujedinjuju se protiv Putina; "Poslednja velika karta Rusije"

Pa čak i više od toga, što se moglo videti na primeru Severne Koreje, koja je Rusiji poslala hiljade svojih vojnika koji su ginuli u pokušaju da se povrati ruska teritorija u oblasti Kurska, koju su mesecima držale ukrajinske snage.

Međutim, čini se da bi Putin mogao i da izgubi ponekog saveznika, jer se odnosi sa Azerbejdžanom pogoršavaju.

Raspad odnosa između Rusije i Azerbejdžana dogodio se kroz seriju brzih udara.

Sve je počelo hapšenjem sedam državljana bivše sovjetske republike prošlog meseca u ruskom gradu Jekaterinburgu, piše britanski Telegraph.

• Kremlj: Moramo...
• Moskva je u šoku; Još nisu ni svesni šta se dogodilo: Putin "leti"...

Ti ljudi su zadržani u okviru istrage koju je Moskva pokrenula zbog mafijaških ubistava starih 25 godina. U roku od nekoliko dana, dvojica osumnjičenih – obojica etnički Azerbejdžanci – preminula su u pritvoru. Drugi su se pojavili na sudu vidno pretučeni i modri. Sve to izazvalo je bes u Azerbejdžanu.

Nakon toga usledila je pretnja na ruskoj državnoj televiziji da bi Baku mogao biti "osvojen za tri dana", što je odjekivalo retorikom korišćenom pred rat u Ukrajini 2022. godine.

Ipak, malo ko veruje da je rat između Rusije i Azerbejdžana verovatan. No, raskol je stvaran – i opasan za Moskvu, jer se Jermenija, nakon što je vodila niz brutalnih ratova sa Azerbejdžanom tokom poslednjih 30 godina, sada približava svom nekadašnjem neprijatelju kako bi potisnula Putina iz Južnog Kavkaza.

• Ne smiruje se sukob Rusije i Azerbejdžana; "Neprijateljski postupci Bakua"
• Odnosi na ivici eksplozije: Baku besan – ruski ambasador hitno pozvan na razgovor FOTO/VIDEO

Pre manje od nedelju dana predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev sastao se sa Nikolom Pašinjanom, premijerom Jermenije. Njihovi direktni razgovori bili su usmereni na Zangezurski koridor, predloženu rutu koja bi povezala Azerbejdžan sa njegovom enklavom Nahčivan kroz južni deo Jermenije.

Koridor bi ostvario panturski san o fizičkoj povezanosti Azerbejdžana sa Turskom i bio bi deo "Srednjeg koridora" trgovačkog puta od Kine i Centralne Azije do Evrope.

Prema sporazumu o prekidu vatre iz 2020. godine između Jermenije i Azerbejdžana, trasu je trebalo da nadgleda ruska Savezna služba bezbednosti (FSB).

• Putin "zaratio" sa jednim od najbližih saveznika? VIDEO

Međutim, taj dogovor je sada pod pretnjom, jer Alijev želi da isključi Moskvu iz projekta i stavi trasu potpuno pod kontrolu Azerbejdžana.

"Ovo je poslednja velika karta Rusije u regionu", rekao je Nil Melvin, direktor za međunarodnu bezbednost pri Kraljevskom institutu za oružane snage (RUSI).

"To im omogućava kontrolu trgovačkih ruta i održavanje veza s Jermenijom i Azerbejdžanom. Gubitak toga bio bi veliki udarac". 

Iako razgovori 10. jula nisu doneli zaključke, momentum se menja. Pašinjan je prošlog meseca posetio Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Turske, u Istanbulu – što je značajan susret s obzirom na to da Jermenija i Turska nemaju zvanične diplomatske odnose. Nakon toga, Erdogan je izjavio da Jermenija pokazuje "fleksibilniji pristup" Zangezurskom koridoru, iako mu se ranije protivila.

Zapad je, s druge strane, predložio da se ruta stavi pod neutralnu međunarodnu kontrolu – poput švajcarske ili američke firme – čime bi se Rusija u potpunosti isključila.

Poput Azerbejdžana, i Jermenija je oslabljena u odnosima s Moskvom – posebno od 2023. godine, kada su ruski mirovnjaci uglavnom ostali po strani tokom brze bakuske operacije za preuzimanje Nagorno-Karabaha.

• NATO je upravo zario nož u leđa Putinu

"Još nismo videli konačan mirovni sporazum između Azerbejdžana i Jermenije, ali postoje pozitivni znaci. Konačan sporazum bio bi ozbiljan udarac ruskoj poziciji u Južnom Kavkazu", rekao je Alijev. 

Za predsednika Azerbejdžana, izgleda da su dani slušanja Moskve prošli.

"Problem u odnosima s Bakuom je ozbiljan", rekao je bivši visoki ruski diplomata za Telegraph.

"Predsednik Alijev je pokazao zube, kao što bi učinio svaki autoritarni lider. Sada se vidi kao trijumfalna figura. Moskva više ne diktira uslove". 

Zaokret je dodatno naglašen javnim razgovorom između Alijeva i Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine, u kojem su govorili o produbljivanju odnosa. To je bila direktna poruka Azerbejdžana, zemlje koja se dugo smatrala saveznikom Moskve. Kremlj, s druge strane, pokušava da sukob prikaže kao zapadnu zaveru.

• Razgovarali Putin i Alijev, još jednom: Priznao je?
• Ozbiljan "udar" na Kremlj: Rusi to žele da zataškaju

Istina je da su pukotine počele mnogo pre Jekaterinburga. Prošlog Božića, Rusija je greškom oborila avion azerbejdžanske aviokompanije. Baku nije hteo da pređe preko toga, što je na kraju nateralo Putina da se izvini i ponudi odštetu – retki diplomatski ustupak. Sada, potpuno svestan moći javne konfrontacije, Baku nije oklevao da uzvrati posle hapšenja u Jekaterinburgu.

• Putin se izvinio: Ipak su Rusi?
• Alijev ih "sahranio", ali bukvalno

Posledice takođe prete i ruskom dragocenom Severno-južnom koridoru – trgovačkoj ruti koja povezuje Moskvu s Iranom i Indijom, a koja prolazi kroz Azerbejdžan. Gubitak pristupa toj ruti mogao bi da nanese ozbiljan ekonomski udarac, posebno jer Rusija traži načine da zaobiđe zapadne sankcije. Arkadij Dubnov, stručnjak za postsovjetska pitanja, napisao je na Telegramu da je glavna zabrinutost Moskve očuvanje tog koridora.

Za sada će Rusija nastaviti da optužuje Zapad, dok će tiho pokušavati da spasi svoje odnose. Ali za Azerbejdžan i Jermeniju, dve zemlje koje su nekada bile sovjetski sateliti, izgleda da same kroje svoj put, i sve je očiglednije da taj put više ne uključuje Rusiju.