Uprkos tenzijama, Alijev čestitao Putinu rođendan

Ovaj poziv je prvi javno objavljeni razgovor između predsednika od marta. Njihovi odnosi su se od tada činili pogoršanim, jer su se Moskva i Baku sukobili oko nekoliko političkih i bezbednosnih pitanja.

"Zaista, bio je telefonski razgovor. To je važno. I zaista, predsednik Alijev je čestitao predsedniku Putinu rođendan. To je sve što mogu da kažem za sada", rekao je Peskov novinarima.

Pres služba azerbejdžanskog predsednika saopštila je da su dva lidera razmenila mišljenja o "trenutnom stanju i perspektivama odnosa između Azerbejdžana i Rusije", bez navođenja detalja.

• Azerbejdžan najavio tužbu protiv Rusije
• Putin "zaratio" sa jednim od najbližih saveznika? VIDEO

Nakon ranijeg martovskog poziva, Rusija je izvela napade dronovima u Ukrajini ciljajući lokacije povezane sa azerbejdžanskim kompanijama, dok je Azerbejdžan zatvorio ruske propagandne kanale i pritvorio ruske državljane.

Baku je takođe otkazao ruske kulturne događaje i optužio rusku policiju za mučenje dvojice azerbejdžanskih državljana koji su preminuli u pritvoru u ruskom gradu Jekaterinburgu u junu.

Pad aviona doveo do pogoršanja odnosa

Najozbiljniji raskol usledio je nakon pada azerbejdžanskog putničkog aviona u decembru 2024. godine, za koji su preliminarne istrage sugerisale da su ga oborile ruske snage protivvazdušne odbrane u blizini Groznog.

Avion, na putu od Bakua do Groznog, srušio se u blizini Aktaua, u Kazahstanu, usmrtivši 38 od 67 ljudi u avionu. Iako je Putin pozvao Alijeva nakon incidenta, Moskva nije preuzela odgovornost.

Alijev je sve više izražavao frustraciju Moskvom.

U intervjuu krajem avgusta, nazvao je ubistvo Azerbejdžanaca u Jekaterinburgu "neviđenim činom" i opisao je uključivanje Azerbejdžana u Sovjetsku Rusiju 1920. godine kao "okupaciju".

Uprkos tenzijama, Kremlj je nastojao da javno održi sliku normalnih odnosa. Putin je u avgustu poslao rođendanske čestitke Alijevoj supruzi, tražeći od nje da prenese njegove "pozdrave" predsedniku.

Raskol se proširio na bojno polje

Raskol se proširio i na bojno polje u Ukrajini.

Ruske snage su 8. avgusta napale skladište goriva kompanije SOCAR u Odeskoj oblasti, povredivši četiri radnika, nekoliko nedelja nakon još jednog napada na transbalkansku naftovodu povezanu sa Azerbejdžanom.

Tokom telefonskog razgovora 10. avgusta, predsednik Volodimir Zelenski i predsednik Azerbejdžana osudili su napade i razgovarali o jačanju bilateralne energetske saradnje.

Alijev je takođe 11. avgusta izdvojio 2 miliona dolara kako bi pomogao Ukrajini da kupi električnu opremu, usred izveštaja koji sugerišu da bi Baku mogao da preispita svoju zabranu pružanja vojne pomoći Kijevu.

Pre potpune invazije Rusije 2022. godine, Azerbejdžan je snabdevao Ukrajinu vojnom opremom, uključujući dronove i oklopna vozila.

Od tada, Baku je izbegavao slanje smrtonosne pomoći, ali je pružio više od 40 miliona dolara humanitarne i energetske pomoći Ukrajini.