Kompas: "Korupcija 'ubija' ili samo 'razbija', kada krene iz – rektorata?"

Zanimljivo je videti – sa kakvim argumentima, kojim saznanjima o pojedincima traže njihovo trajno uklanjanje, piše za Kompas Vuk Svetovid. 

Ceo tekst prenosimo u celosti:

"Ideološko, političko, najčešće čisto partijsko, ali po pravilu i 'privatno' lobiranje za kandidate (predložene za buduću 'izbornu listu' blokadera) u punom je jeku na nivou Univerziteta u Beogradu, već mesecima. Uz svaki predlog za 'vetiranje' (termin koji koriste za uklanjanje, brisanje sa 'liste') nalazi se i određena argumentacija kao opravdanje.

Takvi dokumenti nisu za širu publiku, pažljivo se razmenjuju unutar užeg kruga lica. Iz njih se može saznati mnogo na temu: šta zapravo misle (znaju) jedni o drugima, ili sami o sebi. Protivnici Vladana Đokića, koji se trenutno nalazi na čelu 'liste', ali se i ponaša kao da se nalazi na čelu čitave opozicije u Srbiji, u obrazloženju predloga za trajno uklanjanje Đokića, između ostalog, ističu i – korupciju.

Upravo onu koja potiče iz Đokićevog najbližeg okruženja, iz njegovog kabineta. Prema navodima iznetim u 'argumentaciji', šef Đokićevog kabineta je godinama zadužen za 'ubiranje dopunskih prihoda' sa univerziteta: registrovao je udruženje na ime svoje današnje supruge, koje je potom za različite 'studentske' aktivnosti dobijalo uplate sa zvaničnih računa brojnih fakulteta. Prihodi po ovom osnovu su, ukupno posmatrano – višemilionski.

A pitanje sukoba interesa lica koje je za sve to vreme zvanično zaposleno na mestu šefa kabineta rektora UB, prema oceni pisaca 'studentskog' dokumenta – više nego jasno. Korupcija, protiv koje se isti navodno 'bore' pokazuje se u ovom slučaju upravo u svojoj punoj raskoši.

I to nije sve: istog šefa kabineta imenuju kao lice koje 'drži na vezi' i aktivnog pripadnika MUP Srbije, a koji služi kao izvor informacija i zloupotrebljava elektronske sisteme za proveru, za potrebe Đokićevog 'kabineta'. Klasično 'ubijanje' ili 'razbijanje' svake zakonitosti u radu institucija, što bi rekli današnji blokaderi.

Da ni tu nije kraj, pokazuju informacije koje dalje dolaze iz istog kruga Đokićevih rivala, da pomenutom 'lideru' kao specijalni tajni savetnik asistira i jedan bivši ministar iz vremena DOS, 'tajni' jer po svaku cenu prikriva svoje učešće, primarno zabrinut zbog mogućih efekata eventualnih saznanja na – njegov biznis.

Pritom, on ne brine zbog moguće reakcije vlasti, već strepi od reakcije samih blokadera. Jer, taj 'biznis' kojim se bavi predstavlja: 'konsalting' u oblasti istraživanja ruda i retkih metala.

Prema navodima iznetim u 'argumentaciji', šef Đokićevog kabineta je godinama zadužen za 'ubiranje dopunskih prihoda' sa univerziteta: registrovao je udruženje na ime svoje današnje supruge, koje je potom za različite 'studentske' aktivnosti dobijalo uplate sa zvaničnih računa brojnih fakulteta.

Budući da je upravo to tema na kojoj se, organizovano i planski, generiše nezadovoljstvo kod onih ljudi koje plediraju da predvode Đokić i njegovi saradnici, potpuno je jasno da svako saznanje o licemernom i lažnom odnosu po ovom pitanju može da 'ubije' (ili makar 'razbije') čak i onu podršku koju kod pomenutih (još uvek) imaju.

Novac i lični interes osnovni su motori procesa koji se lakovernima predstavljaju kao 'politički', pokazuje se na u ovom primeru. Što ni izbliza ne bi bilo posebno značajno, da se ti procesi nisu pokazali kao opasni i rušilački: kako za pojedince, tako i za samu državu. Optužbe na temu korupcije, privatizacije institucija, lukrativnih interesa i slične, neprekidno ponavljane od strane blokadera i upućivane na račun države, vratile su se poput bumeranga ka 'lideru' njihove beogradske strukture.

Nedavno izguljeni mladi život studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu, u vreme kada je ovaj fakultet morao po svim propisima da bude zatvoren za studente, vratio im je i pitanje odgovornosti na način koji su praktikovali sami – kroz simboliku 'krvavih ruku'. Posledično delovanje nadležnih državnih organa u pravcu istrage je podrazumevajuće u svakoj državi sveta.

U Srbiji je na delu pokušaj da se i ono problematizuje, od strane dekana Filozofskog fakulteta i rektora UB kao 'političko'. Jedan deo razloga treba tražiti u činjenici da istraga potencijalno otvara i ona pitanja koja se tiču tokova novca u ovim ustanovama.

Filozofski fakultet, primera radi, radno vreme i mogućnost ulaska u prostorije koje mu pripadaju evidentno mora da uskladi i sa radom onih prostorija koje je po komercijalnim uslovima stavio na raspolaganje zakupcima.

Da li je to u skladu sa zakonom, nije se čulo (izvesno i neće) u saopštenjima koje izdaje rektorat. Kao ni stav po pitanju: da li za korupciju i odgovornost zbog gubitka ljudskih života primenjuju iste aršine na sebe, kakve imaju i u optužbama upućenim na tuđi račun. Umesto njih, možda odgovore najpre pruže oni koji ih okružuju – svojim glasanjem u momentu 'vetiranja'."