Antić za "Kompas": "Da li će 'ulica' odlučivati umesto političkih izabranika, a strani fondovi je usmeravati?"

Kolumnu Antića za "Kompas" prenosimo u celosti: 

"Sa druge strane u političkom životu, posebno kod složenih modernih društava, ona mora imati određeno upotrebno organičenje. Nije tu reč o savremenoj 'zombi' fazi religioznosti – gde neko poštuje običaje i posećuje bogomolje, a od religioznosti su mu ostale samo slatke dečje uspomene i jedna, kako je to Lučano de Kreščenco tačno definisao, tužna nada. Već dugo se savremena politika hrišćanskih država, čak i tamo gde postoje partije koje su artikulisale politički uticaj neke crkve, oprostila od religioznosti. No možda je vera, ipak, poput politike, upravo prema Aristotelovom viđenju ove druge, deo čovekovog bića. Kada nema tradicionalne, duhovne religije, nastane svetovna. Bili smo svedoci kako sasvim sekularni, totalitarni komunistički režimi počnu da svog vođu upoređuju sa božanstvima (Tita je akademik Bogdan Bogdanović javno upodobio indijskim bozima Rami i Višni), da ih blasamuju (Lenjina, Staljina), nazivaju njihovu od atentatora prolivenu krvi 'svetom' (Lenjin) ili tvrde da ne spava i ne jede (Kim Il Sung)…

Kriza demokratije, upravo na Zapadu, kome u tom smislu i mi pripadamo, potpuno je očigledna. Bez obzira na napredak nauke i prosvete, moderna demokratija ne bi bila moguća da upravo početkom Novog veka nije nastala potreba za oslobađanjem zavisnog seljaštva, i stvaranjem gradskog radništva zbog nastajuće industrije, emancipacijom žena – iz istog razloga. Dogodilo se i tržišno opravdano i održivo  masovno prosvećivanje stanovništva, koje je omogućila pojava štamparije kao i velikotiražne i jeftine novine, pa je uopšte mogao da se pojavi slobodni građanin. No do prava na izbor vlade isti taj građanin došao je sa tek izmišljenom modernom puškom koja ga je dovela u priliku da pobedi zastarele plemićke i nemotivisane a skupe plaćeničke vojske. Nasuprot navedenom danas je internet osakatio nezavisne elektronske medije i bankrotirao novine i časopise: njegov komercijalni značaj i opšta dezidologizacija pretvrili su vlasnike velikih mreža i pretraživača u svetske oligarhe, eskadrile jeftinih dronova i u bliskoj budućnosti vojnih robota, u velikoj meri su obesmisile narodne vojske… Dve tehnološke revolucije stvorile su ogromne slojeve stanovništva koji žive relativno dobro a nemaju političku težinu. Koji se školuju na jeftinim univerzitetima da bi dobili formalnu diplomu koja bi pravdala njegovu poziciju u društvu. Dakle temelji zapadnog (time i našeg) života su potkopani. Međutim, čak i oni koji se tom novom svetu i sistemu protive, većinom su ili vetropirasti zanesenjaci ili su i sami protivnici demokratije.

Nedavna blokada državnih univerziteta u Srbiji nije imala dalekosežne ciljeve. Mada je jedna italijanska profesorka sa Sciences Po u vreme početaka blokada u Srbiji propovedala o budućem svetu u kome protiv 'tirana' (ona kao takvog vidi Trampa) i populizma ustajati 'univerzitetski proletarijat', treba mnogo mašte da bismo savremene srpske profesore i njihove prezaštićene studente anarhiste (dakle mali promil aktivnih studenata) doveli u vezu sa tom vizijom budućnosti. Pre svega to nije intelektualni nomadski proletarijat koji se svake četiri godine takmiči za projekat ili privremeno angažovanje na nekom fakultetu koji je profitabilan i iza koga stoje korporacije. Kod nas se značajan deo profesorskog reda nedavno podigao protiv vlasti tako što je prestao da radi – kršeći čak i zakon o štrajku – računajući na to da će za to vreme primati pune plate. Uverili su sebe i svoje jedince i jedinice da su izabrano pokolenje koje je samim svojim rođenjem i pripadnošću povlašćenoj klasi, sposobno da izmeni svet, učini Srbiju uzorom mnogim nacijama širom sveta, koji bi konačno lišili nasilnih smrti, građevinarskih nesreća i korupcije. Prvaci nepotizma, koji su upisnu politiku podredili svojim platama, monopolisali čitave struke, nikoga nisu otpustili za vreme tranzicije i koji se nikada kolektivno nisu odredili prema totalitarizmu, sada propovedaju askezu nekakvog svetitelja stolpnika i poštenje samog Maksimilijana Robespijera Nepotkupljivog. Nažalost, praksa ih demantuje. Jer za vreme totalitarnih blokada nisu samo kršili ustav i zakon sopstvene države, već su za to vreme izdržavani i od nevladinih organizacija koje su transmisije najgoreg savremenog imperijalizma. Reč je o organizacijama  koje zavojevanja počinju korumpirajući čitave elite napadnutih država. Ovim pobunjenim univerzitetima nije smetalo ni kada su ih poržavali čitavi nacionalni pokreti susednih država ostrašćeni u antisrpstvu.

Kao jedna od žrtava ovog pokreta, koji je sam sebe obožio, nobelovcima i Burbonima sam sebe proglasio,  pali su demokratija i debata. U nedavnim duelima vlasti i blokaderske liste čuli smo kako 'univerzitetska' strana tvrdi da su politički argumenti i javni podaci nešto rezervisano za bogate i moćne vlastodršce, dok će se oni takmičiti samo u onome za šta su stručni! Takođe, dalo se osetiti da su oni voljni da više svedoče pojavom nego argumentom: lepi su, pristojni, sporogovoreći, usta su im puna belih zuba, u debelim crevima ih nadima najnoviji 'šanel' i uvereni su da su već pobedili!   

Postavlja se pitanje da li su izbori za njih samo folklor. Da li će posle eventualne izborne pobede ili afterpartija, koji bi prerastao u revoluciju, predstojeći izbori postati i poslednji? Bezuslovna podrška dela proevropskih partija listi 'Studenti pobeđuju', malo liči na bezglavi beg dela građanskih partija u Narodni front a time i u komunistički režim tokom 1945. godine. Da li je to naša budućnost? Da li će 'ulica' odlučivati umesto političkih izabranika i ustanova, a strani fondovi i agenture usmeravati tu i takvu 'ulicu'? Da li je najveća diskvalifikacija naših državnih univerziteta upravo to što se  ovom pokretu nisu u značajnijoj meri suprotstavili, jer nakon što je rektorka Beogradskog univerziteta umetnosti javno progovorila u političkoj areni, više niko nema opravdanje da nije znao?"