Episkop Sergije Vučiću: Vaše ime će biti ispisano zlatnim slovima u krajiškoj istoriji

Njegov govor iz zgrade Predsedništva prenosimo u celosti. 

"Poštovani gospodine predsedniče Republike Srbije, došli smo danas ovde, u Beograd, prestoni grad Srbije i svih Srba, da Vam iskažemo zasluženu zahvalnost, istinsko poštovanje i bratsku ljubav za sva ona dobročinstva koja ste prethodnih godina učinili nama, prekodrinskim Srbima, uključujući i nas u eparhiji bihaćko-petrovačkoj-rmanjskoj, u kojoj smo decenijama bili ostavljeni i zaboravljeni od svih.

Zaborav je teži od egzodusa koji smo doživeli, jer mali čovek ima snage da se bori dok zna da je nekome stalo do njega. Prave i istinske podrške nikada nije bilo, zato što su područja Bosanskog Grahova,Glamoča, Drvara i Bosanskog Petrovca bila ostavljena na milost i nemilost onima koji su nas i prognali. Zahvaljujući Vama i Vašoj brizi, obnovili smo drevni manastir Rmanj, koji danas nakon obnove sija kao nikada u svojoj prošlosti. Istorijsku obnovu rmanjske svetinje ne bismo mogli izvesti bez Vaše nesebične pomoći, prepoznali ste istorijski trenutak i učinili da završimo ono o čemu smo do tada mogli samo sanjati. Po tome ćete biti upisani zlatnim slovima u krajišku istoriju koja pamti i ne zaboravlja. 

Krajiška istorija nije zaboravila ni Petra Karađorđevića, tada kneza, a posle kralja koji je u drugoj polovini 19. veka došao u Krajinu kao Petar Mrkonjić da pomogne u oslobodilačkoj borbi srpskih ustanika , predvođenih Petrom Pecijom i Golubom Babićem. Zbog toga, Petra Karađorđevića i danas pamtimo i pominjemo, a Mrkonjić grad po njemu nosi današnje ime. Nakon njega, Krajina je pala u zaborav majke Srbije. Ali su krajiške oči ostale zagledane u majku, nadajući se njenom povratku i njenom toplom zagrljaju. U tom iščekivanju, prošle su decenije i decenije, a Krajina je čekala i dočekala upravo Vas, gospodine Vučiću, da se nakon Petra Karađorđevića setite i nas koje je istorijska sudba dovela na ivicu ponora. Da li ćemo opstati, ili nestati zavisi od mnogo toga, ali najviše od nas samih, od naše spremnosti na žrtvu, ali i od onih koji vode Srbiju i Srpsku. Zato Vas najponiznije molimo, gospodine predsedniče, da snagom Vašeg autoriteta, podržite našu borbu za opstanak u Krajini, u krajevima u kojima smo oduvek bili većinski narod. Ti krajevi su mnogo širi od 4 opštine koje sam pomenuo. Crkva će ostati sa svojim narodom, ali da bi crkva bila u koristi narodu, ona mora biti snažna i jaka, a njeno sveštenstvo na visini istorijskog zadatka, jer kako budemo činili danas, tako će nam biti u narednim decenijama i vekovima. 

Potrebno je činiti mnogo više što danas činimo, a dobre, korisne i osmišljene korake moramo zajednički planirati i realizovati. 

Vama je, predsedniče, dobro poznato da svaka velika stvar počinje malim koracima, pa se nadamo da ćete imati političkog sluha i dobre volje da u našem vremenu učinimo onoliko koliko možemo, pa čak i više od toga, da bi nas budući naraštaji i prepoznali kao ljude koji su viziju, misiju i želju da pomognu očuvanju vekovnih ognjišta i pradedovskih svetinja. Manastir Rmanj je središnja tačka naše eparhije, čuvar prošlosti i kamenj međaš krajiškog postojanja, a Vi niste pomogli samo Rmanj, već svaku od opština sa srpskom većinom u Federaciji BiH, ali i RS. Mi na to ne gledamo samo kao na pomoć, već kao ljubav i brigu koja matica pokazuje za sve one koji se zovu Srbima, bez obzira na to gde oni živeli.

Znamo da su iskušenja velika i da je politička borba nemilosrdna. Da točak svetskog geopolitičkog valjka melje sve one koji se usude podignuti glavu. Zato se molimo, nadamo i verujemo, gospodine predsedniče, da ćete i dalje voditi Republiku Srbiju, kako bismo svi mi bili mirni i spokojni, koliko je to moguće u ovom burnom, istorijskom času. 

Istorija pamti i ne oprašta, a Vas će zapamtiti po tome što se izbrisali veštačke granice, što gledate i šire i dalje u odnosu na Vaše prethodnike, a posebno u odnosu na one koji žive od kritike na Vas i na Vašu politiku. Znaju to i Srbi i Srbija, ali i svi oni kojima je istinski stalo do napretka, do nacionalne i međunacionalne sloge. 

Naš dolazak ovde u Beograd je izraz naše zahvalnosti, jer nećemo da budemo kao oni koji brzo zaboravljaju tuđa dobročinstva. Mi pamtimo i to pamćenje ćemo prenositi onima koji će doći posle nas, To smo dužni istoriji, veri i narodu kog predstavljamo. Zbog toga smo odlučili da Vam se za Vaša dobra dela odužimo ordenom Novomučenika bihaćko-petrovačkih, najvišim priznanjem naše eparhije koji su nesebično pomogli i koji će vremenom pomagati u vremenu koje dolazi. 

Gospodine predsedniče, politika koju vodite učinila je srpski narod jednom jedinstvenom celinom, a Srbiju smo prepoznali kao istinsku maticu koja brine o svima nama, bez obzira da li živimo u Srbiji, ili van nje. Vaša politika je najveći nacionalni iskorak u proteklim decenijama. Nadamo se da će tako biti i ostati, da bismo bili i ostali ono što danas jesmo - jedan i jedinstven narod, jedna i jedinstvena istorija, duhovnost i kultura, ali to ne bi bilo moguće da Srbijom upravljaju oni koji bi opet gradili granice na Drini. 

Ostajemo Vam zahvalni na svemu, blagodarnoj ljubavi koju ste delom pokazali, pa Vas pozivamo da nam opet dođete u Krajinu, koja vas iščekuje raširenih ruku, otvorenog srca, jer srpski narod zapadno od Drine živi po onim Šantićevim stihovima: 'I svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja, moj dom i moje rođeno ognjište'. 

Vama, Vašim saradnicima, Vašoj porodici, prenosim pozdrave svih onih napaćenih duša iz sela i gradova bosanske Krajine koji Vam žele dobro zdravlje, dug život i mnoštvo budućih političkih pobeda, od kojih će jedinu korist, znamo, imati Srbija i srpski narod. 

Živeli na mnoga ljeta".