Norveška "ratni profiter": Evo koliko zarađuju zbog krize u Ormuskom moreuzu

Brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz je u zastoju. Prema pisanju CNN-a, u ponedeljak je kroz ovaj morski prolaz između Irana i Omana, koji povezuje Persijski zaliv sa Arapskim morem, umesto uobičajenih 75 prošlo samo devet brodova, od toga samo dva hemijska tankera. Cena sirove nafte na evropskom tržištu zbog toga je porasla gotovo 20 odsto, a gasa blizu 75 odsto.

Napad Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran potpuno je poremetio izvoz nafte i gasa iz Persijskog zaliva, odakle dolazi oko 20 odsto svetske potrošnje tih energenata. Trenutno je najmanje 150 trgovačkih brodova usidreno uz obalu Ujedinjenih Arapskih Emirata i Omana, čekajući kada će moći da nastave plovidbu.

Američka zaštita brodovima u Oormuskom moreuzu

Od 28. februara najmanje pet tankera napadnuto je tokom plovidbe kroz Hormuški moreuz. Za zemlje izvoznice nafte i gasa poput Katara, Bahreina, Kuvajta i Irana to je jedini izlaz na svetsko tržište. Od ovog prolaza u velikoj meri zavise i Saudijska Arabija i Irak, iako imaju i neke kopnene alternative – naftovod do Crvenog mora i prema Turskoj.

Iran tvrdi da potpuno kontroliše pristup moreuzu, što analitičari nazivaju energetskom noćnom morom. S druge strane, Centralna komanda američke vojske (CENTCOM), koja koordinira operacije na Bliskom istoku, ističe da Hormuški moreuz nije zatvoren. Američki predsednik Donald Tramp napisao je na Truth Socialu da je njegova zemlja spremna da pruži zaštitu brodovima koji plove kroz moreuz.

Dakle, nikome ne odgovara ovakva situacija, čak ni kratkoročno, a ponajmanje Evropi i zemljama Dalekog istoka, koje iz ovog područja dobijaju 70 odsto nafte. Izuzetak je Norveška, koja od petka beleži ogroman rast prihoda. Trenutno Norveška samo od prodaje gasa zarađuje oko 100 miliona evra dnevno više nego do prošlog četvrtka.

Gas je mnogo teže skladištiti

Prirodni gas u poslednje vreme Norveškoj donosi veće prihode nego nafta. U januaru je ova skandinavska zemlja od prodaje gasa zaradila oko pet milijardi evra, a od nafte milijardu manje. Norveški gas poslednjih godina postao je znatno važniji energent za Evropu jer zbog sankcija ruski gas velikim delom više nije dostupan.

"Svetsko tržište raspolaže određenim zalihama nafte, ali gas je mnogo teže skladištiti. Zalihe gasa su generalno niske u zimskim mesecima. Skladišta su popunjena oko 30 odsto, što je manje nego što je uobičajeno za ovo doba godine", rekao je za norvešku javnu radioteleviziju NRK analitičar Helge Andre Martinsen iz DNB Carnegieja i dodao:

"Oko 20 odsto svetske potrošnje tečnog prirodnog gasa, LNG-a, prolazi kroz Hormuški moreuz. Pošto je QatarEnergy morao da prekine proizvodnju LNG-a, situacija postaje akutna. Posebno je ranjiva Evropa, jer 40 odsto uvoznog gasa čini LNG."

Zbog nesigurnosti i napada na tankere stvorilo se usko grlo. Roba koja je već krenula iz Persijskog zaliva kasni, a nove rezervacije i narudžbine u tom području zasad se ne prihvataju. Porasle su i cene prevoza. Analitičari se slažu da će rastuće cene gasa i nafte imati posledice i direktno se odraziti na cene električne energije u Evropi.

• Poskupelo gorivo u Hrvatskoj zbog zatvaranja Ormuskog moreuza
• Stala proizvodnja nafte: Obustavljen rad drugog najvećeg naftnog polja na svetu
• Strah raste: Petina svetske nafte u klopci ukoliko Iran zatvori Ormuski moreuz

Kad raste neizvesnost, rastu i prihodi

Sesil Beker, ekonomska komentatorka NRK-a, prekjuče se u svom tekstu gotovo izvinjavala svetu zbog norveškog ekstraprofita: "Mi smo zemlja koja ostvaruje velike prihode od energije. Kada se neizvesnost poveća, cena onoga što prodajemo raste i zarađujemo više novca."

"Naravno, to ne znači da je rat dobar. Ali znači da Norveška, zahvaljujući svojoj ekonomskoj strukturi, često ima pozitivan ekonomski efekat kada svet postane turbulentniji. To je neprijatna, ali istinita karakteristika norveškog ekonomskog modela", piše Beker.

Odmah su stigle i međunarodne kritike norveškog stava. Financial Times je napisao da je Norveška zapravo ratni profiter koji ima ogromne koristi od evropske krize i da sada ima obavezu da uloži taj prihod za opšte dobro kontinenta.

"Rusko smanjenje isporuka gasa pretvorilo je Norvešku u daleko najvećeg evropskog dobavljača, sa praktično zagarantovanim tržištem. Novac koji je inače mogao biti iskorišćen za podršku Ukrajini završio je u bilansu norveškog državnog fonda. Ta sredstva sada bi trebalo usmeriti u ukrajinsku odbranu i obnovu", rekao je za Financial Times Havard Haland, profesor na Univerzitetu Heriot-Watt u Edinburgu.

"Živimo od onoga čega se svet boji"

Norveška vlada odgovorila je da se ne radi o pohlepi, već o tržišnim cenama. Norveška je povećala proizvodnju i isporuke energenata koliko god je mogla, ali to je dovelo samo do još većeg rasta prihoda. "Ove godine Norveška je izdvojila tek tri milijarde evra za podršku ukrajinskom ratnom naporu", piše profesor Halland.

"Mi smo miroljubiva zemlja sa ekonomijom koja profitira od nemira. Volimo sebe da smatramo humanitarnom supersilom. Ali mi smo i energetska supersila i te se dve uloge sudaraju svaki put kada svet postane nestabilniji. U mnogim aspektima Norveška živi od onoga čega se svet najviše boji", zaključila je Becker za NRK.