Recesija nam ne gine: Iran i SAD aktivirali rizik od koga smo okretali glavu

Analize CNBC-ja i Politica upozoravaju da bi u najgorem scenariju eskalacija mogla gurnuti svet ka recesiji.

Iran je četvrti najveći proizvođač unutar OPEK-a, sa više od tri miliona barela dnevne proizvodnje, ali ključ problema nije samo njegova proizvodnja već i geografski položaj. Zemlja kontroliše obalu uz Ormuski moreuz, najvažniju pomorsku rutu za svetsku trgovinu naftom i gasom kroz koju prolazi oko petine globalne nafte i veliki deo tečnog prirodnog gasa.

Analitičari upozoravaju da bi već sama eskalacija sukoba mogla podići cene nafte za nekoliko dolara po barelu, a ozbiljniji poremećaj ili zatvaranje Ormuza mogli bi gurnuti cene iznad 100 dolara. Takav scenario imao bi snažne globalne posledice jer bi blokirao i rezervne kapacitete Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta, čija nafta takođe prolazi kroz taj moreuz. Dugotrajnija blokada gotovo bi sigurno izazvala globalnu recesiju, upozoravaju energetski stručnjaci.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Skuplje gorivo znači veće troškove prevoza, skuplju hranu i rast cena industrijskih proizvoda. U trenutku kada su mnoge zapadne ekonomije tek počele da stabilizuju inflaciju nakon pandemije i energetskog šoka 2022. godine, novi skok energenata mogao bi dodatno da zakomplikuje monetarnu politiku i odloži smanjenje kamatnih stopa. Poseban politički pritisak osetio bi se u Sjedinjenim Državama zbog rasta cena benzina.

• Strah raste: Petina svetske nafte u klopci ukoliko Iran zatvori Ormuski moreuz
• Alarmantno na tržištu nafte
• Iran igra na kartu novca: Trampu sprema ekonomski mamac

Finansijska tržišta u takvim okolnostima reaguju pojačanom volatilnošću. Ulagači se povlače iz rizičnije imovine ka zlatu, dolaru i američkim državnim obveznicama. Istovremeno rastu troškovi osiguranja tankera, a svaka pretnja miniranjem ili napadima na brodove dodatno povećava premije i logističke troškove. To stvara dodatni pritisak na cene energije čak i ako fizički protok nafte nije potpuno zaustavljen.

Najizloženije bi bile azijske ekonomije. Veliki deo nafte koja prolazi Ormuzom završava u Kini, Indiji, Japanu i Južnoj Koreji, pri čemu Kina polovinu svog uvoza dobija upravo tim putem. Svaki ozbiljan poremećaj podstakao bi nadmetanje za dostupne količine nafte i gasa, što bi dodatno podiglo cene na svetskom tržištu.

Shutterstock/lavizzara

Sjedinjene Države raspolažu strateškim naftnim rezervama, ali stručnjaci upozoravaju da je u krizama presudno koliko dugo poremećaj traje. Kratkotrajni šok može se amortizovati, ali dugotrajna blokada Ormuza nadmašila bi kapacitete strateških zaliha i SAD i članica Međunarodne energetske agencije. Dugoročno, u scenariju destabilizacije režima Iran bi mogao da poveća proizvodnju jer njegova naftna infrastruktura nije strukturno devastirana, ali takav razvoj događaja bio bi spor i opterećen velikom političkom neizvesnošću.

Najveći ekonomski rizik, nije iranska proizvodnja, već potencijalna destabilizacija ključnog energetskog čvorišta sveta. Ako sukob ostane ograničen, tržišta bi mogla da apsorbuju udar uz umeren rast cena. Ako se proširi i zahvati Ormuski moreuz ili infrastrukturu susednih država, posledice bi mogle da se preliju u novi globalni inflatorni talas i realan rizik recesije.