Intervju sa Impulseom, profesionalnim CS:GO igračem iz Srbije

Izvor: RUR Esports

Pored toga, sredinom marta otputovao je u Kinu sa starom ekipom, gde je predstavljao Srbiju na velikoj završnici WESG-a 2018, takmičenja sa nagrdnim fondom od $890,000.

Povodom svih ovih dešavanja, Aleksi smo postavili par zanimljivih pitanja, na koja je on sa zadovoljstvom odgovorio.

Kada si završio saradnju sa Valianceom, zajedno sa aVNom prešao si u redove britanske ekipe Team Endpoint. Za tebe ovo nije prvi put da igraš za stranu ekipu. Kakva su tvoja iskustva igranja za stranu organizaciju i kolike su razlike u komunikaciji između domaćih i stranih igrača?

Igra je mnogo drugračija kada se ne igra na maternjem jeziku. Nastanu propusti u komunikaciji, manjak nekih reakcija i znanja o samoj igri, ali na sve ove stvari dosta utiče i iskustvo samih individualaca. Meni osobno nije problem da igram na engleskom jeziku, što je glavni razlog zbog čega sam i preuzeo ulogu IGL-a u novoj ekipi

Dolaskom u Endpoint, preuzeo si ulogu kapetana(IGL-a)? Da li je ovo za tebe prvi put da predvodis neku ekipu i kako se snalazis u novoj ulozi?

Da, ovo je za mene prvi put da sam IGL. Smatram da se snalazim dosta dobro i radim na tome da se još popravim. Trenutno, u našoj ekipi najveći problem je neiskustvo i nedovoljan rad.

Da li je potpis sa Team Endpointom značio da moraš da se preseliš u Englesku?

Nije. Igram i dalje od svoje kuće, u Srbiji, a ukoliko bi bilo potrebno, kad god bi hteli, mogli bismo da odemo na bootcamp u Englesku. Ipak, do sada se to nije desilo zbog vize i prebukiranog rasporeda.

Pre par nedelja otputovao si zajedno sa bivšom ekipom u Čongćing, gde ste predstavljali Srbiju. Kakvi su tvoji utisci i iskustva sa velikog turnira u Kini?

Osim par propusta, kao što su lošiji monitori i loš raspored, utisci o samom turniru su dobri. Što se tiče grada i same države, mislim sve najbolje. Jedno od najzanimljivijih putovanja do sada.

Svoje učešće ste završili u četvrtfinalu. Da li si zadovoljan tim plasmanom ili smatraš da ste mogli više?

Pre turnira bih možda i bio zadvoljan, ali na način na koji smo otvorili turnir i ako pogledamo žreb, koji smo dobili, velike su nam bile šanse da se nađemo u samom finalu, pa možda čak i da ga osvojimo, što se nalažost ipak nije desilo.

U Srbiji status oko esporta nije najsjajniji. Da li sebe u budućnosti vidiš kao nekoga ko isključivo igra u insotranstvu, ili bi ipak voleo jednog dana da ponovo predstavljas neki domaći tim?

Uvek bih više voleo da igram za neku srpsku ekipu, ako bi ikada postojala ekipa, koja bi mogla da dogura do Tier 1/2 scene. Trenutno, to je nemoguće. Možda u nekoj bližoj budućnosti.

Poslednje pitanje koje smo mu postavili, je ono, koje čitaoce iz Srbije možda i najviše zanima. Da li je moguće da obezbediš sebi solidan život igrajući profesionalno video igre?

Naravno. Mene je lično ova karijera izvukla iz mnogo velike rupe u životu. Kod nas, zbog nižeg standarda, igrajuči čak i na malo lošijem nivou, može da donese mnogo veće prihode od prosečnih poslova. Sve što je potrebno su vera u sebe i trud.