Zapelo i pre početka: Posle decenija zanemarivanja, Amerika popravlja puteve

Naime, dodelili su 600 miliona dolara iz plana od skoro milijardu dolara za proširenje deonice od 40 kilometara tog putu između Finiksa i Tusona koji je usko grlo.

Ali, zahtev Arizone za federalni grant SAD za taj put na osnovu novog zakona o infrastrukturi je propao, te optužuju administraciju predsednika Džozefa Bajdena da obezvređuje takve važne projekte, već podržava popravke i masovni tranzit.

Prvi "megagrantovi" Ministarstva saobraćaja SAD biće objavljeni ove nedelje. Ta istorijski važna velika federalna investicija u infrastrukturu ponovo je pokrenula odavno obustavljene transportne projekte, ali debata o tome kako im dati prioritet samo se razgorevala 14 meseci otkako je predsednik Bajden potpisao zakon o tome. Zakon je donet posle decenija zanemarivanja održavanja puteva, mostova, vodovodnih sistema i aerodroma širom SAD.

Istraživanje ekonomiste Univerziteta Jejl Reja Fera, pokazuje da je nagli pad investicija u infrastrukturu SAD bio čak 5,2 hiljade milijardi dolara. Ali čitav zakon donosi samo petinu - hiljadu milijardi dolara s ciljem ne samo da se nadoknadi taj opasni zaostatak u sprovođenju projekata, već i da se širom SAD instalira širokopojasni internet i uvedu mere zaštite od štete uzrokovane klimatskim promenama.

Deo novca, međutim, ide na izgradnju novih glavnih puteva - i to veliki deo od skoro 30 odsto povećanja koje Arizona i većina drugih država dobijaju u narednih pet godina u obliku sredstava za finansiranje koja mogu da iskoriste za svoje prioritete transportnih potreba.

Za specifične projekte država, Ministarstvo saobraćaja je dobilo prijave vrednosti čak 30 milijardi dolara, a vrednost planiranih grantova je samo ukupno jedna milijarda dolara, rekao je portparol Dani Simons. Još po milijardu dolara biće državama dostupno svake od naredne četiri godine.

Džef Dejvis, viši saradnik u Centru Eno za transport, rekao je da je već jasno da Bajdenova administracija planira da veći deo svog diskrecionog finansiranja transporta usmeri na "projekte koji nisu auto-putevi", ali pošto je ipak mnogo novca za infrastrukturu, ambicije država su još veće.

Jedan od projekata koje je administracija SAD podnela Kongresu za "megagrant" je proširenje magistralnog "Međudržavnog puta broj 10", ali u Misisipiju, a ne u Arizoni. Dejvis je rekao da je Misisipi verovatno odabran jer je ta deonica znatno jeftinija od deonice u Arizoni.

Ovogodišnji "megagrantovi" objedinjuju tri vrste projekata u jednoj prijavi, od kojih je jedna posebno namenjena seoskim i siromašnim zajednicama. Neki od pobedničkih projekata koji su dobili grantove su za mostove, dok su drugi za masovni prevoz - uključujući poboljšanja sistema prigradskih vozova u Čikagu i rekonstrukciju železničkog tunela u centru Menhetna, u Njujorku. Uz devet odabranih projekata, osoblje Ministarstva transporta navelo je još sedam kao "vrlo preporučene" - te je Dejvis rekao da zato jasno prednjače da dobiju novac sledeće godine.

Nastojanje Arizone na proširenju njenog puta "Broj 10" spalo je u treću grupu od 13 projekata označenih kao "preporučeni", za koje je Dejvis rekao da bi mogli da uđu u borbu za buduće finansiranje, osim ako ih ne nadmaše jači konkurenti. Zagovornici regiona kao što je jugozapad SAD, gde stanovništvo raste, ali je prostranstvo veće, tvrde da je njihova potreba za novim ili širim putevima jednako veliki nacionalni prioritet kao i potreba velikog grada za više stanica metroa ili biciklističkih staza.

Predstavnica države Arizone, Teresa ​​Martines, republikanka, rekla je da je bila ljuta kada je čula da je Bajdenova administracija možda odbila projekat "Međudržavnog puta 10" sao zato što nije imao dovoljno "multimodalnih" komponenti. "Šta to uopšte znači?" pitala je. "Tražili su da finansiraju projekte koji imaju biciklističke staze i staze za pešačenje po prirodi, umesto da finansiraju velike međudržavne saobraćajnice!".

Opozicioni republikanci su skeptični, delom zbog memoranduma koji je Federalna uprava SAD za auto-puteve objavila u decembru 2021, mesec dana pošto je Bajden potpisao zakon. U tom dokumentu piše da bi trebalo "dati prioritet popravci, rehabilitaciji, rekonstrukciji, zameni i održavanju postojeće saobraćajne infrastrukture", a ne izgradnju novih puteva.

Iako su zvaničnici Bajdenove administracije objasnili taj memorandum kao internu komunikaciju, a ne kao političku odluku, kritičari su tvrdili da Bela kuća pokušava da zaobiđu Kongres i utiče na odluke o izgradnji puteva koje su ranije bile prepuštene saveznim državama. Po podacima koje je Federalna uprava za puteve dostavila agenciji Asošiejted pres, 12 projekata proširenja puteva dobilo je sredstva kroz prethodne konkurse za grantove. Savezne države su koristile i svoje finansiranje za 763 takva projekta ukupne vrednosti 7,1 milijarde dolara.

Što se tiče projekta u Arizoni, neki državni zvaničnici nameravaju da sami krenu dalje u proširenje stalno zakrčenog puta od Finiksa do Tusona ako ne budu mogli da dobiju savezni novac, iako ni od njega ne odustaju.

Prihvatajući savezna pravila igre, gradonačelnik Kasa Grandea, Krejg Makfarland, planira da u sledećoj prijavi za savezna sredstva za proširenje puta naglasi druge komponente zahteva teškog 360 miliona dolara - uključujući biciklističke staze preko nadvožnjaka što stanovništvo traži.

"Ako gledate u staklenu kuglu, možda i pogodite na čemu ste", rekao je Makfarland. "To je takmičarski proces. Ne dobijate uvek kada zatražite. Dakle, tražite ponovo", dodao je.