Rivalstvo dveju evropskih vojnih sila – otpori sve veći

Francsuki ministar odbrane Sebastjan Lekornji je pozvao svog nemačkog kolegu Borisa Pistorijusa u Evre, gradić koji se nalazi oko 90 kilometara severozapadno od Pariza. To je mesto puno simbolike, jer u njemu saradnja dve zemlje funkcioniše onako kako inače decenijama obećavaju političari na prigodnim svečanostima, piše Dojče vele.

Tu je smeštena francusko-nemačka jedinica za vazdušni transport. Za razliku od nemačko-francuske kopnene brigade u kojoj su jedinice nacionalno odvojene, u Evru na transportnim avionima lete mešovite posade, a na zemlji su takođe mešoviti timovi. Nemačka i Francuska su 1963. potpisale Jelisejske ugovore o vojnoj saradnji, a u mestu susreta francuskog i nemačkog ministra odbrane ta saradnja je uzorna.

Brojni neostvareni nemačko-francuski projekti

Ali saradnja u vojno-industrijskoj oblasti je daleko od idilične. Industrijska rivalstva i različiti politički interesi pritisnuli su nemačko-francuski projekat tenka MGCS. A to je prestižni projekat francuskog predsednika Makrona. On je jula 2017. bio tek nekoliko meseci na vlasti kada je sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel sastavio listu zajedničkih vojno-industrijskih projekata tešku 100 milijardi evra.

Na njoj je bio novi borbeni avion FCAS, mornarički izviđački avion, dron kao i tenk. Planirano je da novi tenk nazvan Main Ground Combat System (MGCS) od 1935. zameni najpre francuski tenk leklerk, a potom i nemački leopard 2.

Pariz ili Berlin? Spor oko liderstva

Razvojne troškove dele Pariz i Berlin, a Nemačka rukovodi projektom. Francuska je glavna u projektu borbenog aviona FCAS. Tenkovski sistem MGCS razvija holding KNDS, sa nemačkim i francuskim učešćem. Otkako se 2019. u projekat uključio i Rajnmetal, francuska strana se žali na dominaciju Nemaca. Ali sada bi projekat mogao da se otvori i za druge države. Italija i Holandija su već zainteresovane za posmatrački status.

Jakob Ros iz "Nemačkog društva za spoljnu politiku” kaže da je to ofanzivno traženje izlaza. Prema njemu i promena rokova – tenk bi bio spreman tek 2040 – govori o takvom načinu razmišljanja. "Ali to nije proboj za projekat”, dodaje Ros napominjući da se Francuska i Nemačka u Evru nisu dogovorile oko spornih pitanja.

Različiti planovi za tenkove

Sporno je glavno oružje koje bi bilo ugrađeno u MGCS. Nemački vojno-industrijski koncern Rajnmetal favorizuje top od 130 milimetara, francuski koncern Nekster insistira na svom proizvodu kalibra 140 milimetara. Ko se nametne sa svojim proizvodom, određivaće decenijama standard u NATO-u. Susret nemačkog kancelara Šolca i francuskog predsednika Makrona ovog leta nije doneo pomak.

Prethodnih nedelja su glavni štabovi u Berlinu i Parizu sastavljali listu svojih potreba, a oba ministra su te liste potvrdili u Evreu. Do decembra će se preispitivati u kojem će sektoru tenkovskog sistema glavnu ulogu preuzeti Francuska, a u kojem Nemačka.

Posledice rata u Ukrajini

U prošlosti je napredak sprečavala činjenica da dve zemlje imaju različite strateške ciljeve, a njihova preduzeća različite interese. Posle ruskog napada na Ukrajinu, tražnja za nemačkim tenkovima leopard 2 doživela je bum. Nemački proizvođači su hteli da odgovore na tražnju brzim usavršavanjem tenka.

Na susretu u Francuskoj oba ministra su naglasila da države koje naručuju naoružanje definišu tačno šta žele, a ne vojna industrija. Francuska inisistira na potpuno novom tenkovskom sistemu koji bi, pored klasičnih osobina, raspolagao elektromagnetnim i laserskim naoružanjem, kao i mogućnošću da se preko veštačke inteligencije uključi u premreženu borbu. Tenkove sa posadom bi mogla pratiti autonomna oklopna vozila.

Teži li nemačka većoj moći?

Za sada je bilans nemačko-francuske inicijative u industriji naoružanja skroman. Odustalo se od zajedničkog mornaričkog patrolnog aviona, Nemačka kupuje američke avione. Berlin je čak odustao i od zajedničkog borbenog helikoptera "tigar".

Eli Tenenbom radi za analitički centar IFRI u Parizu. Ona kaže da je nemačka "smena epoha" dovela do promene odnosa moći. Prema njoj, Nemačka je pod Olafom Šolcom odlučila da postane pogonska snaga u evropskom krilu NATO-a. "Nemačka hoće – kao i u evropskoj protivraketnoj odbrani – da sarađuje sa nizom manjih evropskih nacija. U toj formaciji nema mesta za Francusku", kaže Tenenbom.

Simboli nisu dovoljni za vojno-industrijski projekat

Pistorijus je naglasio svoju ljubav prema Francuskoj koja ne počiva samo na turističkim posetama. On je studirao na Katoličkom univerzitetu u Anžeu. I njegov francuski domaćin je srdačno govorio o odnosima sa nemačkim kolegom. Pitanje je da li će ovakvom srdačnom simbolikom biti izbavljen od propasti projekat težak nekoliko milijardi. Moguće je da će ga oba parlamenta na kraju sahraniti. Naposletku, poslanici moraju da odobre svaku narednu investiciju u taj projekat, a kritika je sve glasnija i u Bundestagu.

U francuskom parlamentu je Makron čak upućen i na podršku opozicije, koja je izuzetno kritički raspoložena prema projektu MGCS. Međutim, odustajanje od projekta neće ići bez kolateralne štete. Tako barem misli poznavalac francuskih prilika Ros. "Ako MGCS propadne, onda će uslediti kraj i za borbeni avion FCAS. To je Bundestag jasno odlučio. Upravo za Makrona bi to bio gubitak obraza, koji bi opozicija na odgovarajući način iskoristila."