Podvala? Nemačka zaustavlja Severni tok 2 – za sada

Ali to ne znači negov kraj.

Berlin ostavlja mogućnost kasnijeg puštanja u rad, tvrdi novinarka DW Sabine Kinkarc.

Izgledalo je kao senzacionalna vest. Dok su u Evropskoj uniji još raspravljali koje sankcije i kojim redosledom će biti uvedene protiv Rusije, nemački kancelar Olaf Šolc objavio je nemački doprinos tim merama: gasovod Severni tok 2 neće biti pušten u promet. Postupak izdavanja dozvole za rad je obustavljen.

Za to nije potrebno više od običnog upravnog akta. Savezno ministarstvo privrede povlači analizu u kojoj se taj gasovod označava kao važan za snabdevanje energentima u Nemačkoj. Bez te oznake nadležna ustanova, Savezna agencija za mreže u Bonu, ne sme da gasovodu izda certifikat, dakle da izda dozvolu za rad.

Obezbediti snabdevanje energentima i bez Severnog toka 2

Ministarstvo će "obaviti novo vrednovanje sigurnosti našeg snabdevanja uzimajući u obzir ono što se poslednjih dana dogodilo", dodao je kancelar. Ta rečenica je značajna. S jedne strane, Šolc priznaje da je u decembru pogrešio kada je tvrdio da je gasovod "projekat privatne privrede" i da je postupak dodeljivanja dozvole "potpuno nepolitičan".

Drugo, Šolc sebi tom rečenicom ostavlja izlaz za slučaj nužde. Jer, ona se može i ovako shvatiti: sa svakom promenom pitanje bezbednosti snabdevanja energentima ponovo može da se analizira. Ako Rusija popusti, nešto bi se promenilo. A šta bi onda govorilo protiv toga da se Severni tok 2 ipak pusti u promet? Tim pre što je gasovod gotov, dakle samo još treba da bude pušten u pogon.

Severni tok 2 ostaje

To se sigurno neće naročito dopasti Amerikancima. "Ako Rusija na primer tenkovima i trupama pređe granicu Ukrajine, Severnog toka 2 više neće biti“, rekao je američki predsednik Džozef Bajden prilikom posete kancelara Olafa Šolca Vašingtonu. Kako on to misli da postigne, jer je gasovod pod nemačkom kontrolom, upitao je jedan novinar. Bajdenov odgovor je glasio: "To vam obećavam. Mi ćemo to ostvariti.“

Severni tok 2 ostaje. Istina, zamrznut u statusu kvo, ali u svakom trenutku spreman za puštanje u pogon. Socijaldemokrata Olaf Šolc na taj način izbegava probleme i u sopstvenoj stranci. Naročito je premijerka Mekelnburga Prednje Pomeranije Manuela Švezig u prošlosti učinila sve kako bi obezbedila završetak gasovoda. U toj pokrajini završava gasovod Severni tok završava na nemačkoj strani. U aktuelnoj situaciji, vladi na čijem je ćelu Švezig ne preostaje ništa drugo već da podrži kurs sankcija savezne vlade, ali se oni potajno nadaju da će Severni tok 2 ipak jednoga dana početi da radi.

Može da se raduje i bivši kancelar Gerhard Šreder

Ako se detaljnije sagledaju stvari, to što je objavio Olaf Šolc nije dakle bila nikakva senzacionalna vest, već, s njegove tačke gledišta, pre mudar šahovski potez. To bi moglo da se nazove i podvalom. Šolc je Severni tok 2 učinio nemačkim delom sankcija i time dokazao da je njegova zemlja pouzdan saveznik, a istovremeno za budućnost ostavlja sebi sve opcije otvorenim. Čak za sebe obezbeđuje i prednost i da od sada aktivno može da odlučuje kako će se stvari dalje razvijati.

Tome će se na nemačkoj strani sigurno najviše radovati bivši kancelar Gerhard Šreder. On ne samo da je blizak prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina, već je i socijaldemokrata koji je veoma upleten u rusko poslovanje: on je predsednik Upravnog odbora deoničara konzorcija "Severni tok AD“, predsednik Upravnog odbora firme "Severni tok 2 AD“, šef Nadzornog odbora u ruskom državnom energetskom koncernu "Rosnjeft“.

Nedavno je Šreder imenovan i u Nadzorni odbor ruskog gasnog giganta "Gasprom" – možda zato što se Putin nadao da će tako moći da utiče na odluku aktuelnog socijaldemokratskog kancelara. Ali to – što je danas potpuno jasno – Olafa Šolca sigurno nije impresioniralo.