Inflacija u Nemačkoj: Iznad pet odsto – prvi put za skoro 30 godina

Glavni razlozi za to su skupa energija i prošlogodišnje privremeno smanjenje PDV-a. Evropska centralna banka i dalje ne vidi razlog da interveniše.

Prvi put u skoro 30 godina stopa inflacije u Nemačkoj je porasla iznad pet odsto. Roba i usluge u novembru koštaju 5,2 procenta više nego godinu dana ranije, saopštio je nemački Savezni zavod za statistiku. Slična i veća vrednost poslednji put je zabeležena neposredno nakon ponovnog ujedinjenja, u junu 1992. Tada je bila 5,8 odsto. Glavni razlog za taj porast inflacije je – skupa energija.

Dakle, rast cena u Nemačkoj se nastavlja: u julu i avgustu stopa inflacije je dostigla vrednosti od nešto manje od četiri odsto, u septembru 4,1 odsto, a zatim 4,5 odsto u oktobru.

ECB: Neće ovo potrajati

Međutim, Evropska centralna banka (ECB), koja je odgovorna za stabilnost evra, visoku stopu inflacije smatra privremenom pojavom. Povećanje cena trenutno zabrinjava mnoge ljude, "međutim, očekujemo da ovo neće potrajati. Sledeće godine će se ponovo smiriti. Očekujemo da će stope inflacije početi da padaju već u januaru“, rekla je predsednica ECB Kristin Lagard iz "Frankfurter algemajne cajtung“. Deklarisani cilj ECB je stopa inflacije od dva odsto u celoj zoni evra.

Nemačka direktorka ECB Izabel Šnabel takođe očekuje niže vrednosti u budućnosti. "Pretpostavljamo da je vrhunac inflacije dostignut u novembru. Stopa inflacije će se 2022. verovatno ponovo postepeno smanjivati u pravcu dva procenta“, rekla je ona za javni servis ZDF.

Tada će iz statistike bili isključeni tzv. "specijalni efekti“, poput privremenog smanjenja nemačkog PDV-a prošle godine. Naime, da bi stimulisala potrošnju tokom pandemije, nemačka vlada je od sredine 2020. snizila stope PDV-a za oko tri odsto. To smanjenje je isteklo početkom 2021. Pošto se mesečne vrednosti inflacije računaju u odnosu na odgovarajući mesec prethodne godine, inflacija u Nemačkoj je trenutno (statistički) dodatno povećana.

"Ni cene energije neće nastaviti da rastu istim tempom“, rekla je Izabel Šnabel. Takođe će postepeno nestati uska grla u snabdevanju u privredi povezana s pandemijom.

Visoke cene energije

Ali čak i ako se situacija ponovo opusti, centralna banka će uskoro morati da promeni svoju politiku jeftinog novca, smatra Jerg Kremer, glavni ekonomista Komercbanke. "I dalje je u opticaju previše novca, zbog visokih budžetskih deficita i kupovine obveznica ECB – i ECB bi trebalo da skine nogu sa gasa, zaustavi kupovinu obveznica i okonča politiku negativnih kamatnih stopa.“

"Da li je dostignut vrhunac povećanja cena zavisi pre svega od razvoja cena energije“, ukazuje Mihael Hajze, glavni ekonomista u kompaniji "HQ trast“. On doduše vidi znake popuštanja cena sirove nafte, "Međutim, ostaće pritisak na domaćinstva zbog povećanja troškova energije uzrokovanog daljim povećanjem poreza na CO2 početkom godine i odloženog povećanja cena gasa za domaćinstva.“

ECB: Povećanje kamatne stope bi bilo "greška“

Direktorka ECB za Nemačku Izabel Šnabel kaže još da će ECB odlučno reagovati ukoliko inflacija duže ostane na nivou većem od dva odsto. Ipak ona dodaje: "Ali u ovom trenutku bi bila greška podizati kamatne stope i time usporavati polet, jer bi to suštinski dovelo do povećanja nezaposlenosti i ne bi moglo ništa da promeni u vezi sa sadašnjom veoma, veoma visokom inflacijom.“

Slično je reagovala i šefica ECB Kristin Lagard: "Ako bismo sada pooštrili monetarnu politiku, verovatno bismo to osetili tek za 18 meseci. Toliko je, naime, potrebno da se oseti efekat naših mera monetarne politike. Međutim, prema našim prognozama, inflacija bi do tada odavno ponovo pala. Izazvali bismo nezaposlenost i visoke troškove prilagođavanja, a ne bismo se izborili sa sadašnjom visokom inflacijom.“

Generalno, inflacija opisuje kontinuirani rast cena roba i usluga. To povećanje potrošačkih cena – odnosno stopa inflacije – obično se registruje kao stopa inflacije u odnosu na prethodnu godinu. Obračun se zasniva na fiktivnoj potrošačkoj korpi građana. Pritom promene cena za skuplje proizvode, kao što je struja, imaju veću težinu nego kada se radi šećeru ili poštanskim markama.