Argentina - od bankrota do čuda

Argentina tačno pre deset godina. Zemlja proživljava najtežu krizu u svojoj dvestogodišnoj istoriji. Lupajući loncima i poklopcima, ljudi su izašli na ulice protestujući protiv stanja u zemlji i protiv politčara koji su za to odgovorini.

Protestanti su pevali pesmu "Que se vayan" (Neka odu). Oni, političari koji su sve to prouzrokovali! Došlo je do sukoba. U nemirima je poginulo skoro 40 ljudi. Argentina je bankrotirala. Uništili su je korumpirani i nesposobni političari. Zemlja je nagomilala ogromne dugove u visini od 170 milijardi dolara. Gotovo da ni za koga nema posla, deca umiru od gladi u nekad bogatoj Argentini.

Roberto Lavanja još ni danas ne može da veruje koliko je duboko njegova zemlja tada bila pala. "Stanje je bilo jako loše. Mnogi istoričari tvrde da je to bila najgora kriza od 1890. Znači, u poslednjih 110 godina. Socijalni uslovi u kojima su ljudi živeli su bili strašni. Čak 52 posto stanovništva, znači više od polovine, živelo je ispod granice siromaštva", priseća se on.

Lavanja je 2002. postao argentinski ministar ekonomije. Zajedno sa kasnijim, a danas pokojnim predsednikom Nestorom Kiršnerom pokušava da izvede zemlju iz krize.

Kiršner proglašava nelikvidnost države, postiže dogovor s Međunarodnim monetarnim fondom, jednostavno briše iz knjiga velik deo inostranih dugova, ignoriše strane ulagače kojima Argenitna duguje novac a nacionalnu valutu peso zadržava podcenjenom. Tako Argentina polako ponovo postaje konkurentna na tržištu.

"U tom procesu je bilo nekoliko važnih stvari. Kao prvo, smatrali smo da potrošnja mora da predstavlja motor svega, ono što će pokretati ozdravljenje ekonomije. U Argenitni se više od 20 godina važnost polagala samo u izvoz ili vrednost investicija. Potrošnja je bila samo nužno zlo", navodi Lavanja.

(Presidencia. N. Argentina/CC-BY-SA 3.0/Wikimedia Commons)

On kaže da je "druga odlučujuća stvar - Argentina je morala ostvariti trgovinski suficit. Kao treće, morali smo sami sebi priznati da je količina naše zaduženosti dostigla nivo kada dugove više nismo mogli da otplaćujemo. Restrukturiranje dugova je neizbežno. Kao i značajan oprost dugova. Trebalo nam je 'šišanje'".

Deset godina nakon državnog bankrota u Buenos Ajresu, baš kao ni u mnogim drugim argnetinskim gradovima, krizi nema ni traga. Ljudi u novčanicima imaju puno više pesoa, koje i troše. Od globalne krize ovde se ništa ne može osetiti.

Ponosna je i sadašnja predsednica države, udovica pokojnog predsednika Kiršnera, Kristina Fernandez, na razvoj svoje zemlje. Razvoj koji je krenuo od bankrota i stigao do ekonomskog čuda.

"Mi smo u jednoj novoj Argentini. Zemlja je načinila velik skok, ako se prisetite da je to bila Argentina koja je imala nezaposlenost od 25 posto. Svaki četvrti Argentinac bio je nezaposlen. To je bila Argentina koja je bila zadužena sa više od 140 posto bruto nacionalnog proizvoda, u kojoj je svaki drugi čovek živio u siromaštvu. Danas mi vidimo zemlju koja doživljava naduži rast u svojoj 200-godišnjoj istoriji", ističe ona.