Cena gasa za prijatelje i ostale

Moskva -- Više od 20 evropskih zemalja trenutno u priličnoj meri zavisi od uvoza ruske nafte i gasa, ali cena nije za sve ista.

Izvor: Tanjug
Podeli

Podaci britanske Agencije za informisanje o energetici pokazuju da evropske zemlje tri četvrtine od ukupno uvezene nafte nabavljaju od Rusije, kao i 76 odsto importovanog prirodnog gasa. Nemačka je, inače, najveći kupac ta dva ruska energenta.

Na cenu ruske nafte i gasa utiče više različitih momenata, između ostalog i to da li države iz kojih stiže kupac imaju prijateljski ili neki drugi status za najprostraniju i strateškim sirovinama daleko nabogatiju zemlju na svetu.

Srbija, koja bi uz Bugarsku trebalo da bude vrlo važna karika u projektu "Južni tok", iako neki istaknuti zvaničnici EU sada dovode u pitanje realizaciju tog posla, dok predstavnici Rusije tvrde da će "sigurno biti ostvaren", prošle godine je uspela da dobije popust na cenu ruskog gasa koji sada naše preduzeće "Srbijagas" plaća oko 370 dolara za hiljadu kubika.

Gas je roba čija cena uvek podrazumeva dogovor dve strane, odnosno kupca i prodavca, kaže generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić i dodao da je cena gasa uvek poslovna tajna, kao i da zavisi od količine koja se kupuje.

Pored toga, na cenu utiče i to da li država koja kupuje gas ima udela u vlasništvu kompanije koja ga prodaje, naveo je Vuletić, dodavši da se u tom slučaju postiže manja cena, te da među faktorima koji utiču na cenu gasa značajnu ulogu imaju i politički odnosi između zemalja.

Konkretan primer kako politički odnosi direktno utiču na cenu ruskih energenata su Belorusija i Ukrajina - dve zemlje u neposrednom susedstvu Rusije - od kojih prva već više od dve decenije dobija gas i naftu iz Rusije po povlašćenoj tarifi, dok će druga, nakon revolucionarne promene vlasti u Kijevu i naglog strateškog zaokreta Kijeva od Moskve prema EU i SAD, morati sada da plaća " po zakonima tržišta".

Belorusija sada dobija ogromne količine ruskog gasa po ceni od približno 140 do 146 dolara za hiljadu kubika, dok će posle promene spoljno - političkog kursa Kijeva ukrajinska državna gasna kompanija "Naftogas" morati da plaća istu količinu tog energenta iz Rusije po tri puta većoj ceni nego beloruski kupci, jer toliko sada košta na međunarodnom tržištu.

Analitičari u Moskvi ističu da je "jako povlašćenu" cenu ruskog gasa Minsk delom dobio i tako što je Rusiji prodao, posle dugih pregovora, većinski paket akcija u beloruskoj državnoj gasnoj kompaniji, u čijem vlasnštvu se nalaze i svi veliki cevovodi kojima se ruski gas doprema do evropskih kupaca.

Ruski predsednik Vladimir Putin je, valja podsetiti, u novembru prošle godine dogovorio obiman ekonomski sporazum sa svrgnutim ukrajinskim liderom Viktorom Janukovičem i na osnovu toga je cena ruskog gasa smanjena za Ukrajinu oko 35 odsto, na 268,5 dolara za hiljadu kubika.

Taj rusko-ukrajinski aranžman, kako je prošlog meseca objavljeno u Moskvi, više neće važiti, jer je Kijev sada, očito iz političkih razloga, ponovo svrstan u grupu zemalja za koje se uvodi "normalna tržišna cena".

Ruski gasni gigant Gasprom je, inače, prošle godine uvećao izvoz gasa u Evropu, u poređenju sa 2012. godinom, na 139,32 milijarde kubika, ili za blizu 24 odsto, dok je isporuka nafte porasla na više od 170 miliona tona. Rusija će ove godine povećati proizvodnju nafte minimalnih 0,3 procenta, na 525 miliona tona, a više od trećine te produkcije treba da preuzmu strani kupci. Istvremeno se računa na skok produkcije prirodnog gasa za 4,8 odsto, na oko 700 milijardi kubnih metara i izvoz koji bi trebalo da premaši 200 milijardi kubika, prenosi agencija RIA Novosti pozivajući se na izjavu zamenika ruskog ministra energetike Kiril Molodcova.

Ukrajina je prinuđena da u Rusiji kupuje i određene količine nafte, ali je to tržište znatno fleksiblnije u odnosu na gasno i eventualni manjkovi u snabdevanju se mogu, ako Moskva "zacepi" i sa cenom tog energenta, mnogo lakše nadoknaditi iz drugih izvora.

Privremeno rukovodstvo u Kijevu već je, inače, saopštilo da u ovoj godini Ukrajina namerava da uveze 27 do 33 milijarde kubika gasa, ali da po novom cenovniku uopšte nije u stanju da plati taj energent poreklom iz Rusije.

Ukrajina trenutno duguje Rusiji za gas više od 2,2 milijarde dolara i zbog toga sada grozničavo pokušava da obezbedi nedostajuće količine plavičastog goriva, a reč je za početak o desetak milijardi kubika, "reverzibilnim" importom iz Slovačke i Mađarske, iako obe te članice EU dobijaju gas od Rusije i to cevovodima kroz ukrajinsku teritoriju.

Slovačka se u principu saglasila da se takav aranžman sa Ukrajinom napravi, ali zahteva garancije da će Kijev preuzetu robu i platiti, imajući u vidu da je reč o državi za koju švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt tvrdi da je "praktično u bankrotu" i da se iz tog stanja jedino može izvući uz obilate zajmove MMF i drugih zapadnih finansijskih institucija.

Rusija je već stavila prigovor na mogućnost takvog aranžmana, tvrdeći da je protivan postojećem energetskom ugovoru između Bratislave i Moskve.

Bugarska, koja je bezmalo sto odsto zavisna od ruskog gasa, a u velikoj meri i nafte, uspeva - naročito od kada su dve zemlje sklopile sporazum o izgradnji magistralnog gasovoda "Južni tok", da od Rusije dobije popuste na cenu nafte i gasa, ali široj javnosti nisu poznati najvažniji detalji tih i nekih drugih energetskih aranžmana Sofije i Moskve.

Moskva će, kako je najavljeno od strane zvaničnika, nastaviti i dalje da kupce snabdeva dovoljnim količinama nafte i gasa po "realnim, tržišnim cenama" koje ipak neće važiti za Belorusiju i neke druge zemlje iz "bliskog okruženja", ali i udaljenije države koje imaju status strateškog partnera Rusije.

strana 1 od 275 idi na stranu