Jedva dočekali da pohrle u restorane, dobili hladan tuš

Razlog je pre svega nedostatak osoblja i visoki troškovi higijenskih mera. Mnogi nemački ugostitelji i njihovi gosti su jedva dočekali popuštanje mera, koje su praktički od početka novembra prošle godine posetu kafiću ili restoranu činile nemogućim. Prvo su pre nekoliko nedelja otvorene terase, a sada većina restorana otvara i prostore pod krovom.

Naravno sve je propraćeno higijenskim merama i merama za praćenje epidemije.

Mnogi se nisu vratili

No, najveće brige ugostiteljima trenutno zadaje manjak osoblja. U Nemačkoj je većina konobarica i konobara ovaj posao obavljala kao dodatno zaposlenje ili honorarni posao uz studije ili školu.

U mesecima potpunog zatvaranja mnogi su se preorijentisali na druge izvore zarade i veliki deo njih je time ostao nepovratno izgubljen kao radna snaga u ugostiteljstvu.

Nemačka u potrazi za radnicima, mladi se gnušaju ovih zanimanja

"Ja nisam mogla ljudima da govorim: čekajte, strpite se dok ponovno ne otvorimo", rekla je za javni servis ARD vlasnica jednog restorana u Kelnu objašnjavajući zašto se velik broj radnika nije vratio posle lokdauna.

Ona se žali da je teško pronaći dovoljno ljudi za rad čak i da vladaju normalni uslovi, a da higijenske mere zahtevaju dodatno osoblje.

"Neko mora dočekati goste, provesti ih do stola, sve to iziskuje dodatno osoblje a to košta", kaže ova ugostiteljka i dodaje da finansijska neizvesnost vlada i dalje, te da mnogi nisu sigurni da li će morati da vrate finansijsku pomoć koju su dobili od države.

Sve je to rezultiralo poskupljenjem usluga u ugostiteljstvu od 5 do deset odststo, kako javlja ARD.

Oprezni optimizam

Mnogi, uprkos državnoj pomoći u raznim oblicima, nisu preživeli ovo teško razdoblje. Od sredine marta, prema navodima krovnog udruženja nemačkih ugostitelja i hotelijera DEHOGA, mesečno od 70 do 120 ugostiteljskih preduzeća prijavljuje stečaj. Samo do februara je izgubljeno 120.000 radnih mesta u gastronomiji i ugostiteljstvu.

Ni povećanje plata ne zadržava radnike u Hrvatskoj, otišlo 10 odsto stanovnika

DEHOGA istovremeno procenjuje da su državne pomoći, poput jednokratnih finansijskih isplata ili programa finansiranja skraćenog radnog vremena, spasli oko 50.000 ugostiteljskih preduzeća.

Direktorka DEHOGA Ingrid Hartges traži od politike bolju podršku kako u slučaju sledećeg pandemijskog talasa ne bi propalo još više ugostitelja.

"Mi moramo bolje pripremljeni dočekati eventualni sledeći talas", rekla je Ingrid Hartges za dnevnik Noje pasauer prese.

No, uprkos upozorenjima, u branši vlada neka vrsta optimizma zbog nadolazećeg leta. Mnogi se nadaju sličnoj reakciji gostiju kao u turizmu: nakon višemesečnog odricanja gosti su spremni da dublje posegnu u džep i sebi priušte usluge koje bi u normalnim uslovima možda bile preskupe.