Više od milion lubenica raste nadomak Beograda

Zbog ovolikog prinosa poneo je titulu najvećeg proizvođača lubenica na Balkanu.

Devesetih, u vreme najveće inflacije, Goran je imao plan da otpočne proizvodnju bostana. Njegovi roditelji Boško i Ljubica su se tada bavili uzgojem svinja, ali su odličili da podrže njegovu ideju i počeli sa zasadom na pola hektara.

Danas, četvrt veka kasnije, pod zasadom bostana ima 100 hektara ili oko 150 fudbalskih terena. Veći deo zemljišta iznajmljuje, jer kako i sam kaže ne isplati mu se da kupuje zemlju, već da ulaže u proizvodnju. Na tom plodonosnom tlu godišnje sazri 6.000 tona slasnog bostana čiji slatki rod završi isključivo u radnjama Maxi, Tempo i Shop&Go.

Goranova proizvodnja “hrani” 25 porodica, jer svakog dana na njivama upošljava najmanje 35 ljudi koji brinu da ovo “zeleno blago najslađeg srca” stigne do potrošača.

"Sigurost plasmana robe mi je najbitnija, saradnja sa Maksijem traje godinama unazad i dozvoljava mi da pravm planove za proširenje proizvodnje - kaže mladi gazda Blanuša. Dolaze nam predstavnici sertifikovanih kuća i proveravaju rod. Analize radim i u Instititu u Kamenici. Vodimo dnevnke polja i imamo zavedeno šta je i kada posejano. Još pre 10 godina smo uveli jedan od najpoznatijih svetskih standarda GAP, kako bi potrošači bili sigurni i znaju šta kupuju", kaže on.

Foto: Delhaize

Upravo u saradnji sa ovim trgovinskim lancem, Goran će, po prvi put, kupcima u Maksiju ponuditi dinju sa ukusom limuna, koja u radnje stiže za desetak dana. „Opredelio sam se za Maxi jer stavljaju akcenat na domaće proizvode i daju najbolje uslove“, ističe ovaj nekrunisani kralj bostana.

Svakog dana, Goran distribuira oko 100 tona raznih vrsta lubenica. Od ranog jutra do mrklog mraka u dvorištu porodične kuće smenjuju se traktori sa prepunim prikolicama ovog slatkog povrća i transportni kamioni, koji odvoze robu put Maxi radnji. Uveo je tehnologiju "kap po kap", plodove je obezbedio zaštitnim folijama i agrotekstilom - tankim vlaknima koja štite kako od visokih, tako i od niskih temperatura stvarajući posebnu mikro klimu. Nedavno je kupio italijansku mašinu za kalibraciju, koja sama vrši selekciju lubenica po veličini i težini i pakuje ih. Kapacitet je 25 tona na sat.

"Kvalitet je najbolja preporuka. Ne žalim novac da nabavim najbolje seme, uložim u najbolje đubrivo i mašine, jer se onda dobije i najbolji kvalitet", otkriva tajnu uspeha Goran.

Ove godine su zasadili čak 600.000 vreža, koje beru od kraja juna pa sve do kraja septembra kada stižu kasniji zasadi.

Kako odabrati najbolju lubenicu

Foto: Delhaize

Goran savetuje da je lubenica najbolja kad odstoji, dan ili dva, jer dobije posebnu slast, a tada se kako on kaže dodatno stvori „šećer“. Kod odabira lubenice, uvek treba birati onu sa što izraženijim šarama, gde je svetlo zeleni deo što više svetao, takođe, najbolje su lubenice sa tamno žutom flekom, koja je ostala od mesta gde je “ležala, kao i one, kod kojh je petaljka uz samu lubenicu i savija se ka njoj.