Šta se dešava s cenama prasetine u Srbiji?

Tako je ocenio za Tanjug sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović.

Komentarišući situaciju oko otkupa prasića, Budimović je rekao da se cene razlikuju i da po regionima iznose od 250 do 400 dinara za kilogram.

"Kada govorimo o padu cena u primarnoj proizvodnji, možemo da kažemo da je to zbog manje potražnja jer je post, a i letnje je vreme pa kupci nemaju potrebu za ovom vrstom mesa", rekao je on.

Za godinu dana meso je u Srbiji poskupelo 19 odsto na šta su kaže Budimović uticali situacija oko Rusije i Ukrajine, posledice korone, smanjena potrošnja, poskupljenje inputa.

On naglašava da je svinjarska proizvodnja u Srbiji godinama na granici egzistencije.

"Nesigrunost u koju ulaze farmeri pri kretanju u tov svinja, i uopšte bavljenja ovim poslom, dostiglo je vrhunac ovim novim faktorima", ocenio je on.

Podsetio je da u formiranju cena pored primarne proizvodnje učestvuju klaničari i trgovci.

"Uglavnom farmeri imaju najveći gubitak, a treba napraviti situaciju da svi jednako mogu da dobiju. Treba postaviti paritete, to bi bio najveći iskorak. I to u odnosu na cenu kukuruza koji najviše utiče na troškove", rekao je on.

Budimović kaže da poremećaja na tržištu svinjskog mesa postoje i u Evropi, zbog afričke kuge svinja i nemogućnosti korišćenja kukuruza iz Ukrajine.

"Činjenica da je srpska stočarska proizvodnja svinjskog mesa ugrožena, poslednji momenat da se preduzmu suštinske mere, koraci koji bi doveli do zaustavljanja pada a zatim i vodili ka napretku", poručio je on.

Predložio je da se u Srbiji ojača proizvodni lanac.

"Da sednu svi faktori u proizvodnji svinjskog mesa, i da se dogovore. To bi osnažilo farmere da se i dalje bave proizvodnjom. Inače te mogućnosti nemaju jer je gubitak evidentan", objasnio je on.

Komentarišući podatak da je za godinu dana povećan uvoz svinjskog mesa u Srbiju za 53 posto rekao je da je to zato što se ovde proizvodi manje od potreba klaničara i prerađivača, a i meso iz EU zemalja je jeftinije.

"Bitno je da se što pre svi činioci u proizvodnji svinjskog mesa sastanu. Oko 60 miliona evra potrošili smo na uvoz mesa, žive prasadi. Zamislite da je to moglo da uđe u proizvodnju, to bi bila značajna cifra", ocenio je on.

Govoreći o nakupcima Budimoviće je rekao da ima slučajeva u praksi da nakupci formiraju cenu.

"Da postoje ugovori između proizvođača i korisnika, prerađivača i trgovaca, to bi bilo na minimumu", kaže on.

Objašnjava da bi pariteti mogli da se upotrebe i za formiranje cena pa ako je kukuruza 30 dinara da faktor za formiranja cene žive vage bude osam.

"Mislim da još uvek ima prostora za dogovor i određena rešenja", ocenio je on situaciju u svinjarstvu.

Budimović ocenjuje da je mlečno govedarstvo u značajnoj krizi te da smo ove godine proizveli 100 miliona litara mleka manje, i da je 38.000 muznih krava i junica manje nego lane.

"Izvoz mesa je u EU gotovo stao jer nismo rentabilni sa cenama. Za naše građane, juneće meso "bejbi bif" nedostupno je zbog cena. Treba učiniti sve da se mlečno govedarstvo održi, jer bez njega nema ni mesnog govedarstva", rekao je on.

Budimović je ocenio da mere zamrzavanja cena osnovnih životnih namirnica dale rezultate, a posebno naglasio da nestašica nema.

"Mi još uvek živimo od roda ratarskih i industrijskih kultura od prošle godine, kakav će rod biti ove godine ostaje da se vidi. Treba uraditi bilanse šta je neophodno za stanovništvo, to ostaviti sa 20-30 posto viška, i onda da se sačeka mirno šta će doneti kraj godine", zaključio je Budimović.