Vrhovno javno tužilaštvo objavilo izveštaj o radu VJT; Stigao i odgovor: Neutemeljeni navodi

Prema nalazima Komisije, postoje osnovi sumnje da je glavni tužilac Nenad Stefanović uspostavio "paratužilački sistem" koji služi vanpravnim interesima, zbog čega je izveštaj prosleđen Tužilaštvu za organizovani kriminal.

U dokumentu se navodi da je uvidom u niz predmeta - od slučaja "zvučni top", preko pretresa Filozofskog fakulteta, pa sve do opstrukcije američkog zahteva za ekstradiciju, uočena sistemska zloupotreba ovlašćenja. Komisija je zaključila da Nenad Stefanović, iako formalno deo državnog sistema, faktički deluje paralelno, instrumentalizujući pojedine tužioce radi ostvarivanja nelegitimnih ciljeva.

Sistemski obrasci zloupotrebe i politički progon

Analizom sedam ključnih predmeta, Komisija je prepoznala obrasce koji ukazuju na disciplinske prekršaje, ali i na postojanje osnova sumnje da su počinjena krivična dela. Među najtežim nalazima izdvajaju se: selektivna primena prava - pristrasno tumačenje činjenica i privilegovanje određenih okrivljenih; instrumentalizacija funkcije - korišćenje tužilaštva za diskreditaciju građana i kriminalizaciju ustavom zagarantovanih prava na mirno okupljanje; kršenje zakona - nezakoniti pretresi, oduzimanje dokumenata koji nisu povezani sa predmetima i neopravdano odugovlačenje postupaka.

Posebno se ističe slučaj "zvučnog topa", gde je tužilaštvo, umesto da istraži napad na građane, pokrenulo istragu protiv žrtava, optužujući ih za "rušenje ustavnog poretka".

Manipulacija hijerarhijom i opstrukcija pravde

Komisija je utvrdila da je Stefanović zloupotrebljavao organizaciona ovlašćenja kako bi predmete sklanjao od neposlušnih tužilaca i dodeljivao ih onima koji će donositi odluke po unapred formiranom stavu. Takođe, navodi se da su oštećenima sistemski uskraćivana prava, poput uvida u spise, čime je direktno onemogućena delotvorna pravna zaštita.

"Kontinuitet i intenzitet uočenih nepravilnosti ukazuju da ovo nisu izolovani slučajevi, već posledica načina rukovođenja za koje je odgovoran glavni javni tužilac", stoji u zaključku izveštaja.

Vrhovno javno tužilaštvo najavilo je nastavak nadzora nad radom beogradskog tužilaštva, dok se od Tužilaštva za organizovani kriminal očekuje hitno postupanje u vezi sa navodima o zloupotrebi službenog položaja.

Više javno tužilaštvo odbacuje kao neutemeljene navode iz Izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva

Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je danas da odbacuje kao neutemeljene navode iz Izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva, koji je sastavila Komisija za nadzor tog tužilaštva, a u kojem su iznete određene zamerke na rad VJT. U reagovanju objavljenom na sajtu VJT podseća se da je sam sastav Komisije bio promenljiv i upitan iz više razloga, zbog čega je, pored ostalog, ostalo nejasno i kako je ostvaren kontinuitet nadzora i kontrole.

Iz VJT ističu da se osnovano postavlja pitanje da li je Izveštaj uperen na ispitivanje zakonitosti, delotvornisti i jednoobraznosti u postupanju ili je zapravo iskorišćen kao sredstvo za obračun Vrhovnog javnog tužioca i pojedinih javnih tužilaca tog tužilaštva sa glavnim javnim tužiocem i određenim javnim tužiocima VJT u Beogradu.

Pored toga, VJT osuđuje objavljivanje detalja izveštaja u javnosti pre nego što je izveštaj dostavljen njima, jer se time, kako ističu, narušava poverenje javnosti u rad javnog tužilaštva bez ikakvih dokaza o bilo kakvim nepravilnostima u radu. Najavili su da će se detaljno izjasniti o konkretnim navodima Izveštaja nakon svestrane analize istog.

U reagovanju VJT precizira da je opšte obavezno uputstvo Vrhovnog javnog tužioca br. 8/26 od 27. oktobra doneto na osnovu člana 16. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu, kojim je propisano da Vrhovni javni tužilac izdaje opšte obavezno uputstvo za postupanje svakog nosioca javnotužilačke funkcije radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.

U Opšte obaveznom uputstvu, kako su objasnili, navedeno je da se nadzor sprovodi "radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju svih nosilaca javnotužilačke funkcije, u cilju praćenja i usmeravanja rada javnih tužilaštava i nadzora nad sprovođenjem opštih obaveznih uputstava, shodno članu 31 tačka 3 Zakona o javnom tužilaštvu".

Iz VJT ukazuju da je ono što prvo upada u oči navod iz uputstva da "omoguće uvid u svaki predmet tog tužilaštva na zahtev člana Komisije, koji će biti opisno ili na drugi način inividualizovan". Smatraju da je ovakvo ovlašćenje Komisije u najmanju ruku neobično, odnosno upitno, ukoliko je reč upravo o ovlašćenjima Vrhovnog javnog tužilaštva iz člana 31 tačka 3 Zakona o javnom tužilaštvu. Iz VJT navode da je u prostorije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pristupila Komisija formirana rešenjem Vrhovnog javnog tužioca A broj 513/26 od 27. oktobra, međutim da niko od ovlašćenih lica ispred Višeg javnog tužilaštva u Beogradu nije imao uvid u to rešenje, pa je samim tim, kako dodaju, ostalo nepoznato ko čini Komisiju, odnosno kolektivno telo za nadzor, ili članovi Komisije postupaju samostalno prilikom nadzora, što znači da i nije u pitanju komisija u formalnom smislu te reči.

"Komisija je svakoga dana dolazila u nešto izmenjenom ili potpuno drugačijem sastavu, tako da je ostalo nejasno kako je ostvaren kontinuitet nadzora i kontrole od strane Komisije i da li se, pored formalnog naziva, uopšte radi o Komisiji ili pojedinačnim javnim tužiocima Vrhovnog javnog tužilaštva koji samostalno vrše kontrolu određenih predmeta!?​", navedeno je u saopštenju VJT.

Koji je sastav i mandat Komisije?

Ukazuju da je ostala nepoznanica koji je sastav i mandat Komisije, kao i da VJT nije imalo uvid, niti je poznato da li postoji neki pravilnik o radu komisije, obaveza nekakvog kvoruma za rad, bliža ovlašćenja članova komisije itd.

​I pored svega navedenog, kako navode, članovima Komisije su, u skladu sa Opštim obaveznim upustvom, obezbeđeni svi uslovi za nesmetan rad, naročito posebna prostorija, uvid u svaki predmet koji su tražili, odnosno VJT je od početka rada Komisije u svemu poštovalo Opšte obavezno uputstvo O br.8/26 od 27. oktobra, ujedno poštujući i hijerarhijska ovlašćenja, kao i Etički kodeks javnih tužilaca. Kako je VJT već navelo, na samom početku rada Komisije kao prvi problem iskrslo je pitanje postupanja u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnosti podataka, odnosno neophodnosti da članovi Komisije koji treba da ostvare uvid u predmete označene oznakom tajnosti poseduju odgovarajući sertifikat, budući da veći broj članova ovakav sertifikat ne poseduje, ili na traženje ovlašćenog lica, odnosno rukovalaca tajnim podacima u VJT, nisu omogućili uvid u isti.

Navodi se da to ističu jer se na taj način mogao kompromitovati ne samo rad Komisije, već je ozbiljno dovedeno u pitanje postupanje u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnosti podataka i od strane zaposlenih u VJT. ​Podsećaju da je 2. novembra član te Komisije javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković, u sred rada Komisije, gostovao na televiziji Insajder, u emisiji novinara Jugoslava Ćosića, gde je imao javni nastup koji je, kako naglašavaju, potpuno bio u suprotnosti sa odredbom člana 7 već pomenutog Etičkog kodeksa javnih tužilaca i koji ozbiljno dovodi u pitanje motiv za nadzor, budući da je Stamenković, pored komentarisanja konkretnih predmeta koji su ujedno i predmet nadzora, na vrlo direktan način prejudicirao izveštaj.

Postoje tri moguća ishoda

Stamenković je, kako navode, gostujući u navedenoj emisiji, na pitanje novinara kakav može ishod rada Komisije da se očekuje, kako parafraziraju, naveo da postoje samo tri moguća ishoda: pokretanje disciplinskog posupka, podnošenje krivične prijave ili izdavanje obaveznog uputstva u pojedinom predmetu, bez navođenja četvrte mogućnosti, odnosno da se nepravilnosti uopšte ne nađu.

"Da stvar bude još gora, pojasnio je da je za krivično postupanje protiv nosilaca javnotužilačke funkcije nadležno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, pri čemu je nejasno da li su već predviđene konrektne pravne kvalifikacije 'krivičnih dela' budući da, iako verujemo da je članu Komisije to poznato, nosioci pravosudnih funkcija mogu odgovarati krivično pred pravosudnim organima različitih, a naročito opšte nadležnosti!?", navode iz VJT.

Dodaje se da je, pored toga, Stamenković otvoreno favorizovao rad određenih javnih tužilaštava, konkretno Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, pri čemu je u nekoliko navrata unapred posredno dovodio u pitanje rad Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, prejudicirajući navedene moguće mere Komisije povodom pronađenih nepravilnosti. ​

Iz ovakvog stava i ovakvog javnog istupanja člana Komisije, te prejudiciranja ishoda nadzora, ali i sadržine izveštaja koji je potom usledio, kako ukazuju iz VJT, proizlazi da je postupanje Komisije predstavljalo određenu vrstu "prikupljanja dokaza" u cilju sprovođenja nekakve neformalne predistrage, odnosno u cilju pokretanja disciplinskih postupaka, odnosno da je Vrhovno javno tužilaštvo zloupotrebilo navedeni institut u pravcu postizanja sasvim drugog cilja.​

"Više javno tužilaštvo u Beogradu ne može da dopusti sebi privilegiju da ostane nemo, kao najveće i po svojim nadležnostima najvažnije tužilaštvo u Srbiji, koje pored Glavnog javnog tužioca, čini i 75 operativnih nosilaca javnotužilačke funkcije (ne računajući tužioce upućene u druga tužilaštva), koji svi zajedno i pored nepopunjene sistematizacije, pri datom obimu posla, u skladu sa zakonskim propisima i etičkim načelima, daju svoj maksimum u cilju savesnog i odgovornog obavljanja svoje javnotužilačke funkcije", navedeno je u reagovanju.

U izveštaju Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva, koja je formirana rešenjem Vrhovnog javnog tužioca, navedeno je da je "Komisija uočila sistemske obrasce u postupanju glavnog javnog tužioca i pojedinih javnih tužilaca VJT u Beogradu, koji imaju odlike disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja".

Prema navodima iz Izveštaja, u okviru sistemskog obrasca prepoznaju se selektivna primena prava i pristrasno postupanje, kršenje zakona, zloupotreba organizacionih i hijerarhijskih ovlašćenja, instrumentalizacija javnotužilačke funkcije, ograničavanje i onemogućavanje ostvarivanja prava oštećenih. Predmet rada Komisije bili su, između ostalog, predmeti "Zvučni top","Pomilovanja predsednika Republike", "Vista Rica" i drugi.