Srećan dan paradajza: Pojedu više od Srba, a proizvode tri puta manje

Austrijanci proizvedu tri puta manje paradajza nego Srbi, no prosečan stanovnik Austrije pojede tri kilograma više ovog voća nego stanovnik naše zemlje.

Svakog 8. avgusta Austrijanci slave paradajz, a ovaj praznik ustanovljen je pre 10 godina.

Uvezli 275.000 tona paradajza

Prema statističkim podacima, svaki stanovnik Austrije u proseku pojede 29 kilograma paradajza, a pre dve decenije potrošnja je bila svega 16 kilograma.

Međutim, samo jedna petina pojedenog paradajza u Austriji je i poreklom iz te zemlje. Prema zvaničnim podacima, prošle godine u toj zemlji potrošnja paradajza je iznosila 275.000 tona, dok se proizvelo 54.000 tona.

Od te količine, u izvoz je otišlo 45.000 dok se istovremeno u ovu zemlju uvezlo 266.000 tona paradajza.

Kada je reč o Srbiji, podaci iz 2017. godine govore da svaki stanovnik naše zemlje godišnje potroši po 26 kilograma paradajza, a da li će zbog visokih cena ove godine ta potrošnja i dalje biti na tom nivou, utvrdiće statističari.

U Srbiju uvozimo iz Italije i Albanije

Srbija proizvede između 130.000 i 170.000 tona paradajza godišnje, a 80 odsto ove količine rodi na otvorenim površinama, njivama,i plantažama. Zbog geografskog podneblja naše zemlje i vremenskih prilika u periodu važnom za sazrevanje paradajza, ova kultura kod nas često kasnije sazri da bi bila spremna za prodaju u jeku leta, a to ostavlja dovoljno vremena da uvoznici pronađu svoje mesto pod suncem i zarade novac.

Sekretar udruženja za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović navodi da smo prošle godine izvezli paradajz u vrednosti 5,3 miliona evra, a uvezli za 18,7 miliona evra. Paradajz iz Srbije izvozimo na susedna tržišta, a uvozimo iz Italije, Makedonije i Albanije, jer su to prostori gde paradajz ranije sazri.

Dok ne stigne domaći paradajz sa otvorenih površina, tokom 10 do 15 dana svake godine cene skoče, a ove godine prebacile su 200 dinara za kilogram.

"Sad kad kreće naš paradajz iz otvorenih zasada, cena drastično pada i još će više padati", procenuje Bogdanović.

Zasađene površine pod ovom kulturom u Srbiji variraju od osam do deset hiljada hekara, a prosečni prinos je 15,5 tona po jednom hektaru. U Srbiji se paradajz proizvodi na velikom broju parcela koje su malih površina i nemamo ozbiljnih velikih proizvođača paradajza, kaže Bogdanović za Tanjug.

"Proizvodnja je jako skupa pa niste konkurentni na tržištima i niste u stanju da obezbedite ni kontinuitet ni količine", objašnjava on i dodaje da je ponegde problem i kvalitet, jer izostaje primena pravilnih agrotehničkih mera.