Kriza troškova života obara vlasti na Zapadu

To pokazuje danas objavljeno međunarodno istraživanje koje su sproveli list Politiko i londonska agencija Public First.

U Sjedinjenim Američkim Državama, gde se Donald Tramp vratio na vlast sa kampanjom zasnovanom na ekonomskom populizmu, 65 odsto birača smatra da su troškovi života porasli u poslednjih godinu dana.

U Velikoj Britaniji taj procenat iznosi 77 odsto, u Nemačkoj 78 odsto, a u Kanadi 79 odsto, dok u Francuskoj 82 odsto ispitanika kaže da su životni troškovi povećani u odnosu na prethodnu godinu.

Istraživanje pokazuje da većina građana problem vidi kao strukturni, a ne lični, pošto u svim posmatranim zemljama dominira stav da su cene roba i usluga previsoke, a ne da su zarade preniske.

Na primer, u Velikoj Britaniji skoro dve trećine ispitanika smatra da se ukupna ekonomska situacija pogoršala, iako manji procenat navodi da je njihova lična finansijska situacija gora, što ukazuje na duboko ukorenjen opšti ekonomski pesimizam koji ima i političke posledice.

Nezadovoljstvo troškovima života doprinelo je promenama vlasti u SAD, Velikoj Britaniji i Kanadi, dok u Evropi jača podrška antisistemskim i opozicionim partijama, posebno u Nemačkoj i Francuskoj.

U Nemačkoj je dugotrajni spor oko ekonomije doprineo raspadu vladajuće koalicije Olafa Šolca, dok krajnje desna AfD sada vodi u anketama i optužuje kancelara Fridriha Merca da zanemaruje unutrašnje ekonomske probleme.

Pored toga, u Francuskoj rast javnog duga odatno otežava sprovođenje mera za ublažavanje troškova života i time značajno utiče na politički život u zemlji.

U pojedinim zemljama inflacija usporava, ali birači ne osećaju poboljšanje u svakodnevnom životu.

Pitanje troškova života će zato ostati centralna tema predstojećih izbora širom Evrope i Severne Amerike, uz sve veći pritisak na vlade da ponude konkretna i vidljiva rešenja, zaključuje Politiko.